На данашњи умрли Јован Стерија Поповић, Светозар Марковић и Михаил Булгаков; 1945. бомбардери САД разорили Токио, у нападу погинуло око 100.000 становника

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1856. године умро је српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф. После завршених студија права у Кежмарку у Словачкој (тада Горња Угарска), радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у тадашњу Кнежевину Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу па у Београду. Као начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Израдио је и читав речник нове српске правно-филозофске терминологије, али га на жалост интелектуална јавност није прихватила. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица"(Кир-Јања), "Родољупци", збирка песама "Даворје". Написао је и један уџбеник реторике.

1452 - Рођен је шпански краљ Фердинанд Католички (као Фердинанд II владар Арагоније, а као Фердинанд V од Кастиље), чији је долазак на престо Арагоније 1479. означио почетак историје уједињене Шпаније. Његова супруга Исабела I постала је 1474. краљица Кастиље, а он је наследио оца Хуана II у Арагону и тако су сједињене две пиринејске државе. У настојању да ојача римокатоличку цркву и монархију, 1480. утемељио је суд инквизиције (који је у тој земљи постојао до 1834.) а 1492. протерао је Јевреје из Шпаније. Борбе с Маврима победоносно је окончао 1492, протеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године опремио је експедицију Кристифора Колумба која је открила Америку, а 1503. од Француске је преотео Напуљску краљевину (Краљевина Двеју Сицилија).

1628 - Рођен је италијански лекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије. Пронашао је јако конвексна сочива, једноставан микроскоп који увеличава до 180 пута.

1772 - Рођен је немачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар немачког романтизма и један од првих европских модерниста. С братом Аугустом Вилхелмом Шлегелом уређивао је главни романтичарски часопис "Атенеум". Поред радова о античкој књижевности, есеја, песама и приповедака, писао је афоризме. Дела: роман "Луцинда", "Историја старе и нове књижевности" (један од првих прегледа целокупне светске литературе).

1861 - Умро је украјински писац и сликар Тарас Григорјевич Шевченко, највећи украјински песник 19. века, оснивач нове украјинске књижевности, романтичар, револуционар, ватрени борац за слободу народа. Поезијом инспирисаном народним стваралаштвом утемељио је књижевни украјински језик. Као украјински националиста провео је више година у прогонству у Сибиру, а многа његова дела нашла су се на удару царске цензуре. Руски режим је, у то време, Украјинце сматрао саставним делом руског народа, као Малорусе. Дела: збирка песама и поема "Кобзар", поема "Хајдамаки", романи (на руском) "Најамница", "Кнегиња", "Музикант", "Близанци", "Уметник".

1872 - Умро је италијански револуционар Ђузепе Мацини, главни идеолог националног покрета Италијана у 19. веку и један од твораца модерне италијанске државе. У Марсељу је 1831. основао револуционарно удружење италијанских националиста "Млада Италија" и активно је учествовао у борбама за уједињење, нарочито 1848. и 1849. Остао је до краја живота веран републиканским начелима и идејама Француске револуције и противио се 1861. уједињењу Италије под Савојском династијом.

1875 - Умро је српски политичар, политички мислилац и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској и Русији, где је упознао Карла Маркса, Николаја Чернишевског, Дмитрија Писарева, покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Био је под утицајем руског "народњаштва". Убрзо је протеран из Србије и годину дана је живео у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове "Јавност" и "Глас Јавности", а 1875. "Ослобођење". Због "штампарске кривице" одлежао је девет месеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Чланцима "Реални правац у науци и животу", "Певање и мишљење" и "Реалност" снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. века. Политичке идеје разрадио је у делу "Србија на истоку", најзначајнијем и најоригиналнијем спису.

1908 - Рођен је српски правник Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, стручњак за уставно право. Од 1945. учествовао је у писању устава и закона у бившој СФРЈ и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Један је од твораца устава СФРЈ из 1974. Дела: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1922 - На Европској економској конференцији у Ђенови западне силе су условиле признавање Совјетског Савеза исплатом 12 милијарди златних франака царских државних зајмова и штете због национализације страних фирми после Октобарске револуције. Шеф совјетске дипломатије Георгиј Чичерин предочио је да су западне силе Совјетској Русији нанеле штету војном интервенцијом од 30 милијарди златних франака, па је скуп запао у ћорсокак.

1940 - Умро је руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков. По образовану лекар, највећи део живота радио је као драматург. Постао је познат романом с фабулом из грађанског рата "Бела гарда". Иако га идеолошки правоверна совјетска критика није повољно оценила, дело се допало Стаљину, заправо драмски комад настао на основу романа "Дани Турбинових". Гнев је изазвао и романом "Мајстор и Маргарита", штампаном у Москви тек 1966. Остала дела: приче и приповетке "Белешке младог лекара", "Ђаволијада", "Кобна јаја", "Псеће срце", романи "Живот господина де Молијера", "Позоришни роман" (недовршен), драме "Бекство", "Зојкин стан", "Пурпурно острво", "Адам и Ева", "Блаженство", "Иван Васиљевич", "Братство лицемера", "Последњи дани", "Батум", сценарији "Ревизор", "Мртве душе", драматизације "Мртве душе", "Рат и мир".

1945 - Токио је у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера типа Б-29, у којем је убијено око 100.000 становника јапанске престонице.

1948 - Шеф чехословачке дипломатије Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио је самоубиство - како је званично саопштено. Мотиви тог чина предратног амбасадора Чехословачке у САД и Великој Британији и министра иностраних послова од 1940. нису расветљени, али се знало да није био наклоњен комунистичком режиму који је преузимао власт.

1952 - Кубанску владу збацио је бивши председник Фулхенсио Батиста, који је потом као диктатор владао Кубом до 1959.

1968 - У фериботу који се преврнуо у луци новозеландског града Велингтон погинуло је најмање 200 особа.

1969 - Џејмс Ерл Реј осуђен је на 99 година робије, под оптужбом да је убио америчког црначког лидера Мартина Лутера Кинга у априлу 1968. Касније је независна истрага показала да је веродостојност "доказа" FBI веома непоуздана и да није сигурно да је Реј атентатор на Кинга.

1974 - Јапански поручник Хиро Онаде се, после 29 година скривања у џунгли, предао филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и да није знао да је престао рат САД и Јапана.

1982 - Југославија је освојила прво место у европској стонотениској суперлиги.

1985 - Умро је совјетски државник Константин Устинович Черњенко, само 13 месеци пошто је постао лидер Совјетског Савеза. На најмоћнији положај у држави - место генералног секретара совјетске Комунистичке партије, доспео је после смрти Јурија Андропова у фебруару 1984. Дошао је на власт већ сасвим здравствено онемоћао. Био је годинама шеф кабинета совјетског лидера Леонида Брежњева.

1990 - Британском новинару Фарзаду Базофту ирачки суд је, због наводне шпијунаже, изрекао смртну казну извршену пет дана доцније, упркос таласу протеста у иностранству и апела Багдаду да му поштеди живот.

1993 - Сухарто је шести пут изабран за председника Индонезије.

1997 - Ватикан је успоставио дипломатске односе са Либијом.

2004 - Умро је Вукадин Јелић, пилот ратног ваздухопловства који је заједно са осталим малобројним нашим пилотима у Априлском рату, у неравноправном двобоју са снагама немачког "Луфтвафеа", бранио Београд од немачког бомбардовања 6. априла 1941.

2004 - Либија је потписала протокол којим је Међународној агенцији за атомску енергију дато право ненајављених инспекција либијских постројења.

2005 - У самоубилачком нападу у ирачком граду Мосулу, током сахране једног од шиитских верских лидера, живот је изгубило 47 особа, а преко 100 је рањено.

2019 - Путнички авион Етиопиан ерлајнза, Boing 737 MAX, који се кретао од Адис Абебе ка Најробију у Кенији, срушио се код града Бишофту у централно Етиопији. Погинуло је 157 лица, колико се налазило у летелици. Страдао је 21 службеник ОУН, међу њима и грађанин Србије Ђорђе Вдовић.

2020 - У Италији је ступио на снагу декрет којим су због ширења корона вируса ограничена сва кретања осим у изузетним случајевима. Претходног дана забележен је драстичан пораст броја заражених у тој земљи, а умрле су 463 особе.

(Танјуг)