На данашњи дан завршен Први светски рат, умро Стефан Дечански, Јозеф Пилсудски прогласио независност Пољске, рођен Фјодор Достојевски

На данашњи дан 1918. године у 11 часова, потписано је примирје између Немачке и Француске, којим завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава света, а живот изгубило око 10 милиона људи.

Примирје, према којем је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписано је у железничком вагону у француском месту Компијењ.

1331. Умро је српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина. Током владавине од 1322. осигурао је Србији премоћ на Балкану победивши Бугаре у бици код Велбужда 1330.

С престола га је збацио син Душан 1331. и држао у заточеништву у Звечану, где је умро под неразјашњеним околностима. Подигао је манастир Дечане, а његова Дечанска хрисовуља драгоцен је документ са пописом села и становника дечанског властелинства.

1405. Умрла је српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке 1389. склопила је мир с Турцима и управљала Србијом у име малолетног сина Стефана. Касније се замонашила и подигла манастир Љубостиња, где је сахрањена као монахиња Евгенија.

1500. Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије.

1821. Рођен је Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих руских и светских књижевника. Његово дело постало је у 20. веку неисцрпан извор за најразноврсније књижевно-теоријске, естетичке, психолошке и филозофске студије и тумачења. Утицао је на укупну европску и америчку књижевност, а посебно често су се на њега позивали експресионисти у књижевности и егзистенцијалисти у филозофији ("Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Записи из мртвог дома, "Идиот").

1855. Умро је дански филозоф Оби Серен Кјеркегор, заступник антихегелијанског правца, критичар хришћанства као црквене догме и зачетник егзистенцијализма ("Или-или: фрагменти живота", "Појам стрепње", "Болест на смрт", "Филозофске мрвице").

1869. Рођен је Виторио Емануеле ИИИ, италијански краљ од 1900. до 1946, ожењен Јеленом, ћерком црногорског краља Николе И. Подржао је Мусолинијев режим и 1936. је проглашен царем Етиопије, а 1939. краљем Албаније. Абдицирао је 1946. у корист сина Умберта, надајући се да ће тако спасити Савојску династију, али су се Италијани у јуну 1946. на плебисциту изјаснили за републику.

1878. Умро је црногорски писац и политичар Стефан Митров Љубиша, често називан "Његошем у прози". Прву приповетку објавио је 1868. и одмах постао један од најистакнутијих и најцењенијих приповедача. У његовим приповеткама, од којих су најпознатије "Кањош Мацедоновић" и "Причање Вука Дојчевића" стапају се епска легенда и реализам.

1918. Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску.

1941. С територије СССР-а у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице "Слободна Југославија".

1942. Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика.

1944. Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге.

1945. Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије.

1952. Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рикордер.

1961. Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград.

1965. Премијер Родезије Јан Смит једнострано је прогласио независност од Велике Британије, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције.

1971. Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата.

1975. Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агоштињо Нето.

1992. Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице.

1996. Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.

2000. У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријским Алпима, живот је изгубило 159 особа.

2000. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике.

2001. Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван.

2002. Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији.

2003. Бугарски председник Георги Парванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд.

2003. Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке "палестинском отпору израелској окупацији".

2004. У војној болници у Паризу умро је палестински председник Јасер Арафат, који је на челу Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) био преко 30 година. За председника ПЛО изабран је бивши премијер Махмуд Абас.

2004. Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.

 (Танјуг)