На данашњи дан: Умро српски краљ Стефан Твртко Котроманић; Рођени Светолик Радовановић и Акира Куросава; Мусолини основао Фашистичку партију; Слободан Милошевић одбио мировни план за КиМ и размештање страних трупа у покрајини

На данашњи дан 1391. године умро је српски краљ Стефан Твртко I Котроманић. Као бан средњовековне српске државе Босне од 1353, Твртко је успешно ратовао са Угрима, угушио побуну властеле и проширио територију на рачун Николе Алтомановића. Након што је од Балшића преузео старе српске земље Хум, Травунију и Зету, 1377. године Твртко се прогласио за краља Срба.

Најмоћнији српски владар тог времена крунисан је у манастиру Милешеви над гробом Светог Саве, узевши титулу краља Срба и Босне, Поморја и Западних страна. Проширио је државу на северну Далмацију и данашњу Босанску Крајину, где је насељавао православне хришћане. У бици на Косову пољу 1389. Твртко шаље у помоћ кнезу Лазару један део војске предвођен војводом Влатком Вуковићем, победником у бици код Билеће. Твртко је заслужан за ширење православне вере на Запад и под његовом влашћу подигнути су бројни православни манастири и цркве у Далмацији и Крајини. Његовом смрћу окончано је ширење средњовековне Босне. 

 1999 - Председник СР Југославије Слободан Милошевић одбио је, након вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући и специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у покрајини. Генерални секретар НАТО-а је потом активирао наредбу о отпочињању ваздушних удара на СР Југославију, који су почели наредног дана. 

809 - Умро је багдадски калиф Харун ал-Рашид (Харун Праведни). Током владавине од 786. до 809. успешно је ратовао против Византије и Хазара, размењивао је посланице и дарове с Карлом Великим и одржавао дипломатске односе с Кином. Његов лик идеализиован је у арапској народној поезији и "Причама из хиљаду и једне ноћи". 

1765 - Британски парламент донео је Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама. 

1801 - У завери дворских официра убијен је руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га је син Александар I. 

1842 - Умро је француски писац Анри Бејл Стендал, зачетник велике епохе француског реализма и један од твораца реалистичког и психолошког романа ("Црвено и црно", "Пармски картузијански манастир", "Лисјен Левен"). 

1861 - Уједињена Италија формирала је прву владу, а први премијер постао је гроф Камило Бенсо ди Кавур (Цамилло, Цавоур), истакнути борац за уједињење Италије. 

1863 - Рођен је српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је с геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. 

1903 - У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић, у Београду је у сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстраната, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају. 

1910 - Рођен је јапански филмски режисер Акира Куросава, који је прославио јапанску кинематографију, једини режисер добитник два Оскара за најбољи инострани филм ("Рашомон", "Седам самураја", "Крвави престо", "Кагемуша"). 

1912 - Рођен је немачки инжењер Вернер фон Браун, конструктор ракетних пројектила "Фау-1" и "Фау-2", којима је у Другом светском рату бомбардована Велика Британија. После рата емигрирао је у САД, где је руководио производњом ракетних пројектила "Редстоун" и "Јупитер Ц", којим је 1958. лансиран први амерички вештачки сателит "Експлорер-1". 

1918 - Гигантски немачки топ "Велика Берта" је у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од сто километара раздаљине. 

1919 - Бенито Мусолини основао је у Милану Фашистичку партију. 

1945 - Почела је Битка на Рајни у Другом светском рату, између савезника и Немачке, завршена у априлу победом савезничких снага. 

1950 - Ступила је на снага Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације и тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан. 

1953 - Умро је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду, творац биста многих државника, војсковођа, научника, уметника и више јавних споменика. 

1956 - Пакистан је према новом уставу постао Исламска Република. 

1966 - Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве пре 400 година. 

1983 - Умро је др Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце. Кларк је с вештачким срцем живео 112 дана. 

1994 - Председнички кандидат владајуће Револуционарне институционалне партије Мексика Луис Доналдо Колосио убијен је на предизборном митингу у Тихуани. 

2001 - Након 15-годишње мисије у свемиру, руска свемирска станица "Мир", која је својевремено Русији донела статус "свемирске силе" уништена је потапањем у Тихом океану. 
2003 - На референдуму преко 92 одсто грађана Словеније изјаснило се за улазак те земље у Европску унију. 

2006 - Јужноафриканац Мајк (Мике) Хорн и Норвежанин Борг (Борге) Оусланд први су људи који су скијама прешли преко замрзнутог Арктичког океана, чиме су окончали експедицију дугу 1000 км - од северног Сибира до Северног пола. 

2010 - Председник САД Барак Обама (Барацк) потписао је историјски закон о здравственој заштити која се проширује на десетине милиона Американаца и којим се спречавају злоупотребе осигуравајућих компанија. 

2011 - Умрла је америчка глумица и једна од највећих холивудских звезда Елизабет Тејлор (Елизабетх Таyлор). Добитница је два Оскара за улоге у филмовима "Ко се боји Вирџиније Вулф" и "Буттерфилед 8", а запажене улоге остварила је и у филмовима "Мачка на усијаном лименом крову", "Клеопатра", "Див", "Леси се враћа кући". 

2014 - Умро је Адолф Суарес први демократски изабран премијер Шпаније 1977. после готово четири деценије фашистичке диктатуре Франциска Франка.

(Б92-НСПМ)