На данашњи дан: Умро прота Матија Ненадовић; Потписан Минхенски споразум којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област; НАТО 1994. одлучио да појача нападе на положаје Срба у РС

На данашњи дан 1938. Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 

1940. Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 

1941. У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 

1957. У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 

1967. Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 

1970. Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 

1972. Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 

1979. Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. 

1979. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за "геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права". 

1988. Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 

1993. Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 

1994. Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје босанских Срба. 

1999. Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 

2000. Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 

2000. Бивши канадски премије Пјер Тридо умро је у 80. години. Премијер Канаде од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984, Тридо је након првог избора за премијера покренуо праву "тридоманију", која је политичарима донела, за њих до тада недостижан, статус звезда. 

2001. Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере. 

2002. Учешће авганистанских спортиста на 14. Азијским играма, које су почеле у Пусану у Јужној Кореји, означило је њихов повратак на међународна такмичења, после осам година одсуства. 

2003. Суд у Београду осудио је хашког бегунца Милана Лукића и Оливера Крсмановића из Вишеграда (обојица у бекству) и Драгутина Драгичевића из Сребренице на 20 година, а Ђорђа Шевића из Руме на 15 година затвора за убиство 16 Муслимана из места Сјеверин октобра 1992. године.