На данашњи дан умро прота Матеја Ненадовић, рођен Душко Радовић, престала да постоји Ужичка република, одржано друго заседање АВНОЈ-а, укинута монархија и сва права краља Петра II, Србија пoзвана у Партнерство за мир

На данашњи дан 1854. године умро српски дипломата и војвода, прота Матеја Ненадовић, председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији и учествовао у борбама и командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије у Петрограду је покушао да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ и играо је важну улогу у преговорима с Турцима. После Другог српског устанка је постао ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом Обреновићем 1840. је прогнан. Вратио се 1842. кад су Обреновићи пали с власти и постао државни саветник. Његови ''Мемоари'', једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуни су драгоцених података о догађајима и људима у време Првог српског устанка.

На данашњи дан 1943. године на другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Јајцу то веће је конституисано као врховно законодавно и извршно представничко тело и установљен је Национални комитет ослобођења Југославије. Донета је одлука о федеративном уређењу државе, а краљевској влади у избеглиштву забрањен је повратак у земљу. Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у некадашњој СФРЈ. Прослављан је готово шест деценија као државни празник, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице - новембра 2002. године.

1314. Умро француски краљ Филип IV Лепи. који је 1306. протерао Јевреје из Француске и конфисковао њихову имовину. У сукобу за превласт надјачао је папу Бонифација VIII и пренео је папску столицу у Авињон. Ради учвршћења позиције, први пут у историји Француске, 1302. године сазвао је Скупштину три сталежа, свештенства, племства и грађанства, чиме је грађански сталеж почео да учествује у политичком животу земље.

1516. Умро италијански сликар Ђовани Белини, један од твораца Венецијанске школе. Био учитељ Ђорђонеа и Тицијана. 

1543. У Лондону од куге умро немачки сликар Ханс Холбајн Млађи, дворски сликар краља Хенрија VIII, мајстор цртежа и аутор чувених портрета "Еразмо Ротердамски", "Мадона градоначелника Мајера", "Хенри VIII". 

1780. Умрла аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија. Током владавине, од 1740, спроводила реформе у духу просвећеног апсолутизма, али и централизацију и германизацију. Да би осигурала оспораван престо водила рат за аустријско наслеђе од 1740. до 1748. у ком јој је 1745. пруски краљ Фридрих II одузео Шлезију. 

1864. У Сент Крику у америчкој држави Колорадо јединица пуковника Џона Чивингтона масакрирала најмање 400 Чејена и Арапахоса, који су се предали уз претходно добијену дозволу да се улогорују. 

1890. Отворено заседање првог парламента Јапана. Парламент je имао два дома, горњи с 480 и доњи с 252 члана. 

1918. На Великој народној скупштини у Подгорици свргнут краљ Никола I Петровић и проглашено уједињење Црне Горе са Србијом. Актом о уједињењу црногорска држава je престала да постоји. 

1922. у Нишу је рођен Душко Радовић, песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе" и (од 1975. године) уредник Студија Б. Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“. Био је велики љубитељ фудбала и навијач ФК Партизан.

1924. Умро Ђакомо Пучини, најзначајнији италијански оперски композитор после Вердија. Опером "Боеми" дао прототип италијанске опере лирско-сентименталног, грађанског карактера са краја XIX века. 

1941. На брду Кадињача код Ужица у Другом светском рату изгинуо Раднички батаљон, штитећи главнину партизанских снага. Немачке јединице, уз подршку авијације, прешле Кадињачу тек после погибије 180 партизана с командантом Душаном Јерковићем. Био је то крај Ужичке Републике, основане крајем септембра 1941, прве слободне територије у окупираној Европи. 

1945. Уставотворна скупштина у Београду укинула монархију, лишавајући династију Карађорђевић свих права у земљи и прогласила Федеративну Народну Републику Југославију. 

1947. Генерална скупштина УН изгласала поделу Палестине на јеврејски и арапски део, с Јерусалимом под контролом светске организације, што је 1948. омогућило стварање државе Израел. 

1987. Изнад Бурме се срушио јужнокорејски авион са 115 путника и чланова посаде. У Бахреину потом ухапшена једна жена која је признала да је севернокорејски агент и да је експлозив у авион поставила по налогу своје владе с циљем да омете одржавање Олимпијских игара у Сеулу 1988. 

1991. Комисија за арбитражу при Мировној конференцији о Југославији, Бадентерова комисија, објавила резултате међународне арбитраже према којима се СФРЈ налази у процесу нестајања и да су све републике СФРЈ њене надледнице. 

1993. На иницијативу Европске уније, у Женеви су поново отпочели мировни преговори о претходној Југославији. Четвородневној конференцији су, уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у Босни и Херцеговини.

1995. Хиљаде Срба у Сарајеву протестовало је против предавања муслиманско-хрватској федерацији српских делова главног града БиХ, предвиђеног Дејтонским споразумом.

1996. Међународни суд за ратне злочине у Хагу на 10 година затвора осудио босанског Хрвата Дражена Ердемовића, који је признао да је, као припадник Војске Републике Српске, учествовао у масовној ликвидацији босанских муслимана у Сребреници у јулу 1995. Прва пресуда за ратни злочин једног међународног суда после Нирнбершког и Токијског процеса. 

1998. У Београду у 66. години умро Живојин Павловић, један од најзначајнијих српских филмских редитеља и књижевника. 

1999. Ривалске партије у Северној Ирској формирале протестантско-католичку владу, приморавши огорчене непријатеље да први пут у историји поделе власт. 

2001. У 58. години умро британски рок-певач и композитор Џорџ Харисон, бивши члан групе "Битлс", рок-групе која је обележила шездесете године XX века. 

2002. Хашки трибунал осудио босанског Србина Митра Васиљевића на 20 година затвора због убиства пет босанских муслимана на Дрини, близу Вишеграда, 1992. 

2003. Вођи чеченских побуњеника Ахмеду Закајеву, који је у Русији оптужен за убиства и киднаповања, одобрен статус политичког азиланта у Великој Британији.

2006. Србија је позвана да приступи Програму „Партнерство за мир“ на НАТО самиту у Риги, заједно са Босном и Херцеговином и Црном Гором. У складу са овим позивом и одлуком Владе Републике Србије, председник Републике Србије Борис Тадић потписао је Оквирни документ 14. децембра исте године у Бриселу, чиме је Србија и формално постала учесница Програма „Партнерство за мир“

2008. Нигеријски Црвени крст саопштио је да је у верски мотивисаним сукобима, у Џосу, главном граду централне нигеријске државе Плато, на размеђу муслиманског севера и хришћанског југа, током претходна два дана погинуло најмање 367 људи. Сукоби су приморали око 10.000 људи да напусте своје домове.

2012. Генерална скупштина Уједињених нација изгласала је двотрећинском већином унапређење статуса Палестине у УН од ентитета посматрача у државу посматрача нечланицу. Од 193 чланице УН, 138 је гласало за, девет против, док је 41 земља била уздржана.

(Б92, НСПМ)