петак, 08. децембар 2017. | |
1542 - Рођена је Мери Стјуарт (Марy Стуарт), шкотска краљица од 1560. Због прокатоличке политике била је приморана да абдицира 1567. и да се склони у Енглеску где је доспела у затвор и после 18 година заточеништва погубљена (1587) под оптужбом да је припремала заверу против енглеске краљице Елизабете И. 1626 - Рођена је шведска краљица Кристина Аугуста (Цхристина). Краљица у шестој години (1632), крунисана 12 година касније, једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена науке и књижевности и на двору је окупљала учене људе, међу којима и француског филозофа Декарта (Десцартес). Присиљена да абдицира 1654. прешла је у католичанство и живела по европским градовима. Сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.
1638 - Умро је дубровачки барокни песник Иван (Џиво) Гундулић, најзначајнији песник јужнословенског подручја у 17. веку. Писао је митолошке драме и романтичне трагикомедије, а највреднија његова дела су лирски еп "Сузе сина разметнога", јуначки еп "Осман" и пастирска игра "Дубравка" која завршава чувеном химном слободи. 1824 - Рођен је српски писац Јаков Игњатовић, творац и најзначајнији представник реалистичког романа у српској књижевности ("Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница"). 1832 - Рођен је норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон (Бјорнсон), добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у 19. веку. Књижевну славу стекао је приповеткама "Синеве Сулбакен", "Арне", "Срећан дечак", "Отац", којима је отворио нову епоху норвешке прозе. 1854 - Папа Пије ИX прогласио је догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863 - Британски боксер Том Кинг је постао први светски шампион у тешкој категорији, победом над Американцем Џоном Хинаном (Јохн Хеенан). 1865 - Рођен је фински композитор Јан Сибелијус (Јеан Сибелиус), чије дело је инспирисано финским фолклором, посебно епом "Калевала" (симфонијска песма "Финландија", увертира "Карелија", "Тужни валцер", виолински концерт). 1925 - Објављена је књига Адолфа Хитлера "Мајн Кампф", у којој је изложена концепција "Новог поретка" и расне супериорности Немаца. 1941 - САД и Велика Британија су објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле су рат САД. 1949 - Генерална скупштина УН затражила је од светских сила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај-шека (Цхианг Каи-схек) на Тајван. 1954 - Српски и хрватски писци и лингвисти постигли су Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис. 1966 - Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966 - Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и члана посаде. 1974 - Грци су на референдуму великом већином гласали за републику, а против рестаурације монархије. 1978 - Умрла је израелска државница Голда Меир, прва жена премијер Израела (1969-74). 1980 - У Њујорку је убијен бивши члан "Битлса" Џон Ленон . Убио га је ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен, који је касније осуђен на доживотни затвор. 1991 - Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску Беловежски споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме је престао да постоји Совјетски Савез. 1995 - У Лондону је почела дводневна Конференција на којој је уместо женевске Мировне конференције за бившу Југославију, основан Савет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали су министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт (Царл Билдт) именован је за Високог представника међународне заједнице у Босни. 2000 - У Отави је одржан први светски самит посвећен култури и уметности на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2000 - Умро је српски сликар надреалиста Милић Станковић, познат као Милић од Мачве. 2001 - Умрла је Френсис Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира компјутерског програмирања. Раних 40-тих програмирала је револуционарни ЕНИАЦ дигитални компјутер за америчку војску, а касније је учествовала у креирању компјутерског језика ЦОБОЛ и ФОРТРАН. 2002 - Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача 45,17 одсто. Највише гласова освојио је лидер Демократске странке Србије (ДСС) и председник СРЈ Војислав Коштуница 1.699.089, односно 57,66 одсто. 2003 - Умро је Ханс Хотер (Хоттер), аустријски оперски певач немачког порекла, који се прославио у операма Рихарда Вагнера (Рицхард Wагнер), посебно улогама у "Ринг Цyцле" и "Парсифал". У главној улози појавио се у "Летећем Холанђанину" и "Дие Меистерсингер". 2005 - Норвешка је усвојила закон којим се норвешке фирме обавезују да до 2008. године најмање 40 одсто чланова управних одбора морају да буду жене. У супротном, компаније ће се суочити са опасношћу од затварања. Ово је први закон ове врсте у свету. 2009 - У серији бомбашких напада у ирачкој престоници Багдаду погинуло је 127 људи, док је 448 рањено. Одговорност за напад се приписује Ал Каиди, за коју се верује да је организовала бројне терористичке нападе у Ираку од почетка године. 2010 - Трибунал у Хагу је осудио официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина на 10 година затвора због злочина над хрватским заробљеницима на фарми Овчара код Вуковара у јесен 1991. Апелационо веће је тиме поништило претходну правоснажну пресуду којом је у мају 2009. године осудило Шљиванчанина на 17 година затвора. 2013 - Близу 400 људи убијено је у три претходна дана у Бангуију у Централноафричкој Републици, која је у превирању од кад је у марту свргнут председник. Савет безбедности УН је 5. децембра одобрио заједничку војну акцију Француске и афричких трупа у Централноафричкој Републици, како би сукоби у тој земљи били окончани. 2015 - У Грчку је од почетка године морем стигло 720.000 избеглица из Сирије, Авганистана и Ирака. Обалска стража Грчке и источног региона спасла је више од 93.000 избеглица које су бродовима стигле из Турске, док су се у првих 10 месеци 2015. године 1.032 особе утопиле. (Бета) |