Na današnji dan: Umro car Stefan Dušan

Na današnji dan 1355. godine umro je srpski car Stefan Dušan, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić.

Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda (danas Ćustendil) 1330. obezbedio je premoć Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz pomoć vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Težio je stvaranju države koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju (osim Soluna) današnju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana smrt sprečila ga je da stvori čvršću političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo "Dušanovog zakonika", dopunjen 1354. na Saboru u Seru - važan pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i srednjovekovne Evrope.

1582 - U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1699 - Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara, a ne 1. septembra kao do tada. Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim uzorima.

1806 - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.

1830 - Na Londonskoj konferenciji Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska konstatovale su da se Holandija u granicama određenim Bečkim kongresom raspala, te da je Belgija postala suverena država. Do Napoleonovih ratova Belgija se nalazila pod Habzburzima. Od Bečkog kongresa 1815. do 1830. ona je (kao i Luksemburg) sastavni deo Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i suprotnost te vrste.

1860 - Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

1863 - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".

1894 - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.

1912 - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza i pada Jedrena - za šta je dobrim delom bila zaslužna Druga srpska armija vojvode Stepe Stepanovića (tada generala) mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

1937 - Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom položaju praktično samostalno je rukovodio vojnim operacijama, ali je smenjen u oktobru 1918. posle neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: "Totalni rat", "Moje ratne uspomene 1914-1918.".

1944 - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo" namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao dnevnik. Nakon okupacije tog dela Srbije 1999. izmešten je iz Prištine.

1945 - Karl Rener izabran je za prvog predsednika austrijske Druge republike.

1960 - Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske vlade.

1968 - Umro je američki pisac DŽon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka, skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mlade generacije. Dela: romani "Plodovi gneva", "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja", "Kvart Tortilja", "O miševima i ljudima", "U neizvesnoj bici", drama "Mesec je zašao", putopis "Putovanja s Čarlijem", eseji "Kratka vladavina Pipina IV".

1970 - Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka, koga je nasledio Edvard Gjerek.

1971 - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.

1973 - Od eksplozije razorne bombe postavljene ispod puta i aktivirane nakon nailaska njegovog službenog automobila, u Madridu je ubijen španski predsednik vlade admiral Luis Karero Blanko. Eksplozija je bila tako razorna da je blindirani automobil preleteo susednu zgradu. Blanko je bio predviđen da nasledi Franciska Franka na čelu Španije.

1974 - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982 - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1982 - Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika Šopena, Ludviga van Betovena, Roberta Šumana i savremene španske kompozitore. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

1987 - U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989 - SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika predsednika vlade Manuela Antonija Norijege.

1990 - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze iznenada je podneo ostavku, upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1992 - Na prvim višestranačkim izborima u SRJ, za predsednika Srbije izabran je Slobodan Milošević, a u Crnoj Gori najviše glasova dobili su Momir Bulatović i Branko Kostić, da bi u drugom krugu pobedio Bulatović.

1995 - Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

1995 - Američki avion "Boing 757" sa 163 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je preživelo samo četvoro ljudi.

1998 - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999 - Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su, na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala, generala Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je pretučen.

1999 - Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije, portugalska enklava Makao je posle četiri i po veka postala deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557. a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.

2000 - SRJ je postala član Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

2001 - Umro je senegalski državnik i pisac Lepold Sedar Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je 1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

2001 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije.

2008 - Umrla je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove nagrade.

(Tanjug)