На данашњи дан: Умро цар Стефан Душан

На данашњи дан 1355. године умро је српски цар Стефан Душан, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. до 1346, када је у Скопљу крунисан за цара Срба и Грка. Уз краља Милутина највећи владар династије Немањић.

Победом над Бугарима у бици код Велбужда (данас Ћустендил) 1330. обезбедио је премоћ Србије на Југоистоку Европе. Годину дана касније уз помоћ властеле збацио је оца и крунисао се за краља. Тежио је стварању државе која би заменила Византију. Освојио је целу Македонију (осим Солуна) данашњу Албанију, Тесалију, Епир, Акарнанију. Прерана смрт спречила га је да створи чвршћу политичку целину. У Скопљу је 1349. објављен први део "Душановог законика", допуњен 1354. на Сабору у Серу - важан правни документ средњовековне Србије али и средњовековне Европе.

1582 - У Француској је прихваћен Грегоријански календар.

1699 - Руски цар Петар Велики модернизовао је руски календар, саопштивши да ће Нова година почињати 1. јануара, а не 1. септембра као до тада. Петар је тада одбацио византијски календар и повео се за европским узорима.

1806 - Срби су се у Првом српском устанку с неколико топова неопажено пребацили на Велико ратно острво на Дунаву, одакле су почели да туку турско утврђење Доњи град у Београду. Командант турског гарнизона Алија Гушанац у безизлазној ситуацији понудио је предају, али је везир Сулејман паша то одбио. Почетком јануара 1807. ипак се предао, уз услов да без оружја остане у Доњем граду, а два месеца касније принуђен је да преда и то последње турско упориште. Београд је био слободан све до поновне турске окупације 1813.

1830 - На Лондонској конференцији Велика Британија, Русија, Француска, Аустрија и Пруска констатовале су да се Холандија у границама одређеним Бечким конгресом распала, те да је Белгија постала суверена држава. До Наполеонових ратова Белгија се налазила под Хабзбурзима. Од Бечког конгреса 1815. до 1830. она је (као и Луксембург) саставни део Холандије (Низоземске). Белгијанци су изразити католици, за разлику од протестантске Холандије, па је у позадини побуне из 1830. била и супротност те врсте.

1860 - Јужна Каролина се прва од 11 јужних робовласничких држава отцепила од САД, што је био увод у четворогодишњи Амерички грађански рат започет 1861.

1863 - Рођен је српски математичар Богдан Гавриловић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1931. до 1937. Аутор је низа радова из разних области математике као и универзитетских уџбеника "Аналитичка геометрија" и "Теорија детерминаната".

1894 - Рођен је аустралијски државник Гордон Мензис, премијер Аустралије с најдужим стажом, шеф владе као лидер Уједињене аустралијске партије од 1939. до 1941, а потом као вођа Либералне партије од 1949. до 1966. Знатно је допринео јачању утицаја САД у Аустралији и увукао је земљу у Вијетнамски рат на америчкој страни.

1912 - У Лондону је почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победа балканских савезника који су освојили готово све турске европске поседе. За успех Србије, Грчке и Бугарске биле су пресудне победе Прве српске армије под командом престолонаследника Александра Карађорђевића у Кумановској бици 23. и 24. октобра и у Битољској бици од 16. до 19. новембра 1912. над турском Вардарском армијом. На конференцији се Турска одрекла свих изгубљених територија, не пристајући једино да преда још неосвојени град Једрене. Због тога је Први балкански рат настављен почетком фебруара 1913. и после нових турских пораза и пада Једрена - за шта је добрим делом била заслужна Друга српска армија војводе Степе Степановића (тада генерала) мировни уговор с Турском склопљен је 30. маја 1913. у Лондону.

1937 - Умро је немачки генерал и војни писац Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф, један од кључних немачких команданата у Првом светском рату. У почетку рата успешно је руководио операцијама на Источном фронту, а 1916. постављен је за првог помоћника штаба Врховне команде. На том положају практично самостално је руководио војним операцијама, али је смењен у октобру 1918. после неуспелих офанзива у пролеће и лето те године. Један је од идеолога касније нацистичке агресивне војне доктрине и поборник тоталног рата. Дела: "Тотални рат", "Моје ратне успомене 1914-1918.".

1944 - Објављен је први број листа "Јединство" намењен читаоцима Аутономне Косовско-метохијске области. Од 1945. лист излази у Приштини, најпре једном седмично, а касније је постао дневник. Након окупације тог дела Србије 1999. измештен је из Приштине.

1945 - Карл Ренер изабран је за првог председника аустријске Друге републике.

1960 - Основан је Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, познат као Вијетконг, антиамерички герилски покрет који је у садејству с армијом Северног Вијетнама 1975. извојевао победу над војском САД и снагама јужновијетнамске владе.

1968 - Умро је амерички писац Џон Стајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Преплићући натурализам с хумором, писао је о животу експлоатисаних у време велике економске кризе тридесетих година 20. века, тегобном животу сељака, скитница и пробисвета, о анималним поривима у човеку и побуни неконформистичке младе генерације. Дела: романи "Плодови гнева", "Зима нашег незадовољства", "Источно од раја", "Кварт Тортиља", "О мишевима и људима", "У неизвесној бици", драма "Месец је зашао", путопис "Путовања с Чарлијем", есеји "Кратка владавина Пипина ИВ".

1970 - Под притиском радничких немира, оставку је поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије (комунисти) Владислав Гомулка, кога је наследио Едвард Гјерек.

1971 - Председник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднео је оставку после пораза трупа његове земље од индијске армије у Источном Пакистану (садашњи Бангладеш) и предао је власт Зулфикару Али Буту.

1973 - Од експлозије разорне бомбе постављене испод пута и активиране након наиласка његовог службеног аутомобила, у Мадриду је убијен шпански председник владе адмирал Луис Кареро Бланко. Експлозија је била тако разорна да је блиндирани аутомобил прелетео суседну зграду. Бланко је био предвиђен да наследи Франциска Франка на челу Шпаније.

1974 - Умро је српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности, уметник фине линије и племените материје. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко Албаније у Првом светском рату доспео је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсељ, затим у Париз, где је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и исказао је посебну склоност обради ретког и скупоценог дрвета. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

1982 - Умро је српски композитор Милан Ристић, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског. Дела: девет симфонија, "Музика за камерни оркестар", "Суита гиоцоса", "Симфонијске варијације", концерти за виолину, за клавир, за камерни оркестар, за кларинет, камерне, клавирске и вокалне композиције.

1982 - Умро је пољски пијаниста јеврејског порекла Артур Рубинштајн, чије се виртуозно музицирање одликовало богатством емоција и жестоким темпераментом. Ненадмашно је тумачио Фредерика Шопена, Лудвига ван Бетовена, Роберта Шумана и савремене шпанске композиторе. Написао је мемоарско дело "Године моје младости".

1987 - У најгорој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота "Дона Паз" и једног танкера преживело је само 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. "Дона Паз" је био регистрован за превоз највише 1.500 људи.

1989 - САД су отпочеле инвазију Панаме с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у тој земљи Средње Америке, ради збацивања бившег америчког штићеника председника владе Мануела Антонија Норијеге.

1990 - Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварднадзе изненада је поднео оставку, упозоривши парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.

1992 - На првим вишестраначким изборима у СРЈ, за председника Србије изабран је Слободан Милошевић, а у Црној Гори највише гласова добили су Момир Булатовић и Бранко Костић, да би у другом кругу победио Булатовић.

1995 - Међународне снаге под називом Ифор, у којима су доминирале трупе НАТО, преузеле су мисију спровођења мира у Босни и Херцеговини од снага Уједињених нација, у складу с мировним споразумом потписаним у Паризу шест дана раније.

1995 - Амерички авион "Боинг 757" са 163 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије и несрећу је преживело само четворо људи.

1998 - Американка нигеријског порекла Нкем Чукву је родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла је седам дана касније.

1999 - Британски војници из састава Сфора ухапсили су, на основу тајне оптужнице Хашког трибунала, генерала Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до пензионисања у мају 1994. Приликом хапшења Галић је претучен.

1999 - Симболичним уласком јединице кинеске армије, португалска енклава Макао је после четири и по века постала део Кине. Тај лучки град Португалци су почели да граде 1557. а уговором Лисабона и Пекинга град и подручје око њега 1887. званично су постали португалска колонија.

2000 - СРЈ је постала члан Међународног монетарног фонда и Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO).

2001 - Умро је сенегалски државник и писац Леполд Седар Сенгор, бивши председник Сенегала, један од најистакнутијих афричких лидера и светски познат песник. Шеф државе постао је 1960. и на том положају остао је две деценије.

2001 - Савет безбедности УН једногласно је усвојио резолуцију о слању међународних снага у Авганистан под командом Велике Британије.

2008 - Умрла је Олга Лепешинскаја, балерина. По окончању московске Кореографске школе доспела је у Бољшој театар у којем је радила од 1933. до 1963. Прославила се улогама у балетима "Дон Кихот", "Крцко Орашчић", "Успавана лепотица". Подучавала је класични балет, осим у негдашњем Совјетском Савезу, у Француској, Немачкој, Мађарској, Италији, Шведској и Кини. Била је четвороструки лауреат некада највише уметничке, Стаљинове награде.

(Танјуг)