На данашњи дан: Умрли Сулејман II, Жан Батист Колбер, Лучано Павароти и Акира Куросава, рођен Петар II Карађорђевић, савезници у Другом светском рату бомбардовали Лесковац, у земљотресу у источној Турској 1975. погинуло најмање 2.350 људи

На данашњи дан 1566, приликом опсаде Сигета, у трећем походу на Беч, умро је турски султан Сулејман II, током чије је 46-годишње владавине Османско царство било на врхунцу моћи. Освојио је 1521. Београд, 1522. грчко острво Родос, 1526. потукао је Мађаре код Мохача и потом покорио Угарску. Такође је заузео руско полуострво Крим, као и Молдавију, Тунис, Алжир. Опсео је и Беч, али га није освојио. Наследио га је Селим II, устоличен у Београду 28. октобра 1566.

Данас је недеља, 6. септембар. До краја године има 116 дана.

1522 - Шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано први је опловио око Земље, вративши се у Шпанију бродом "Викторија" са само 18 морнара, чиме је окончао експедицију започету 1519. с пет бродова и 270 морнара, коју је у служби Шпаније повео португалски морепловац Фернандо Магелан. Дел Кано је преузео команду кад су 1521. Магелана убили филипински урођеници.

1683 - Умро је француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља Луја XIV, један од родоначелника привредног протекционизма. Увео је заштитне царине, дао велике повластице индустрији, повећао извоз, ојачао колонијалну експанзију и експлоатацију. Усавршио је и повећао трговачку и ратну морнарицу и модернизовао ратне луке. Изградио је читав систем канала, који су битно олакшали трговину и саобраћај уопште.

1688 - Аустријанци су после једномесечне опсаде преотели Београд од Турака. Јаничари су претходно темељно опљачкали град и укрцали плен на 500 лађа којима су побегли Дунавом. После пљачке Турци су спалили делове Београда, којем је велику штету нанело и аустријско бомбардовање.

1729 - Рођен је немачки писац и филозоф Мозес Менделсон. Право име било му је Моше бен Менахем. Оснивач је јеврејског просветитељског покрета у Немачкој. Борио се за верску трпељивост и слободу опредељења, а у филозофији је био рационалиста. Дела: "Јерусалим или о религијској моћи и о јеврејству", "Филозофски разговори; О осећањима, о улози етичкога у естетици", "Федом".

1757 - Рођен је француски генерал и државник маркиз Лафајет (Мари Жозеф Жилбер де Мотје), који се од 1777. до 1781. уз америчке колонисте борио за ослобођење Северне Америке од Британаца. У Француској револуцији залагао се за начело уставне монархије. Као командант Националне гарде у јулу 1791. наредио је да се на Марсовом пољу, поред Париза, пуца у Парижане који су протестовали што је краљ Луј XVI остао на престолу, а кад се револуција окренула против краља напустио је команду над Централном армијом и 1792. променио је страну. Био је неактиван током владавине Наполеона I, а у Јулској монархији успостављеној 1830. опет је командовао Националном гардом.

1766 - Рођен је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Објаснио је Прустов закон сталних пропорција, поставио закон умножених пропорција и први одређивао релативне атомске масе хемијских елемената. Испитивао је особине гасова, поставио закон парцијалних притисака и бавио се метеорологијом. Патио је од слепила за боје, па је проучавао и ту аномалију, која је названа по њему. Схватања је изложио у тротомном делу "Нови систем филозофије хемије".

1860 - Рођена је америчка пацифисткиња и друштвени реформатор Џејн Адамс, добитница Нобелове награде за мир 1931. Бавила се практичним решавањем социјалних проблема и била председник Међународне женске лиге за мир и слободу.

1876 - Рођен је шкотски физиолог Џон Џејмс Рикард Маклауд, који је с канадским физиологом Фредериком Грантом Бантингом 1923. поделио Нобелову награду за медицину за откриће инсулина.

1901 - На председника САД Вилијама Мекинлија у Бафалу је пуцао анархиста Леон Чолгос. Рањени председник - изабран на тај положај 1896. - умро је после осам дана, а 14. септембра 1901. шеф државе постао је Теодор Рузвелт.

1914 - На захтев савезника да, после победе на Церу у Првом светском рату над аустроугарским трупама, предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције у Срему и источној Босни. Борбе су трајале до 11. новембра 1914, када је начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник наредио повлачење. Матично српско становништво у Срему, које је тада усхићено дочекало српску војску, било је врло брутално кажњено.

1914 - Француске трупе су уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.

1920 - Првом седницом одржаном у здању Ректората Универзитета у Београду (Капетан Мишино здање) започео је с радом Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Високо теолошко образовање код православних Срба постојало је претходно само у Карловачкој богословији - која ипак никада није и формално уздигнута у ранг високе школе, мада је по оцени стручне јавности, квалитетом и програмом тај ранг досегла.

1923 - Рођен је краљ Југославије Петар II Карађорђевић. Прворођени син Краља Александра и Краљице Марије Петар II рођен је у Београду. Кумови на крштењу били су му Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета. После основног образовања на Двору, похађао је школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада имао свега 11 година, краљевско управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Принц Павле Карађорђевић. После државног удара 27. марта 1941. проглашен је краљем. Заједно с владом емигрира, прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где је прихваћен као симбол противљења нацизму. Никада се више није вратио у земљу пошто је после Другог светског рата у Југославији уведен комунистички режим. Умро је у Денверу (САД) новембра 1970, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Једини је краљ неке земље сахрањен у Сједињеним Државама. Написао је мемоаре: "Живот једног краља".

1940 - Румунски краљ Карол II Хоенцолерн абдицирао је у Другом светском рату под притиском Сила осовине у корист сина Михајла.

1944 - године авијација западних савезника је у Другом светском рату тешко бомбардовала Лесковац - на рођендан краља Петра II, што није имало много утицаја на стање немачке војне силе - као и у случају бомбардовања Београда, Подгорице, Смедерева, Никшића, Ћуприје, укупно 25 градова у Србији пред крај рата. Углавном су разарани цивилни циљеви, што стручњаци правдају великим висинама са којих је вршено бомбардовање, ипак чињеница је да су српски градови често бомбардовани на празнике, попут Ускрса 1944. (када је Београд најтеже страдао) или на краљев рођендан. Током бомбардовања Лесковца погинуло је више од 1.600 цивила, а центар - старо језгро града - је потпуно разорен.

1944 - У тренутку када је Црвена армија избила на њене границе, Бугарска је у Другом светском рату објавила рат Немачкој. Као савезница Немачке, Бугарска је у рату држала под окупацијом делове Грчке и Србије (Југославије), а велики део је и анектирала.

1966 - Јужноафричког премијера Хендрика Френша Фервуда убио је у току парламентарне дебате у Кејптауну скупштински курир Димтрик Цафондас. Током Фервудове владавине од 1958. донесен је највећи део закона којима је регулисан систем апартхејда (специфичан систем потпуне расне сегрегације) у Јужној Африци.

1968 - Афричка краљевина Свазиленд (Нгване) стекла је независност од Велике Британије, која је њоме владала од 1881.

1970 - Палестински терористи отели су четири авиона која су путовала у Њујорк из Европе. Сутрадан су у Каиру запалили "Боинг 747" америчке компаније "Пан америкен", а два "Боинга 707" дигли су у ваздух 12. септембра 1970. у Јордану. Четврти авион спустио се у Лондон, а отмичарка Лејла Калед је ухапшена.

1975 - У земљотресу у источној Турској погинуло је најмање 2.350 људи.

1989 - Приликом пада кубанског путничког авиона на једно предграђе Хаване, непосредно после полетања, погинуло је 170 људи.

1991 - Совјетски Савез је признао независност Литваније, Летоније и Естоније.

1991 - Лењинграду је враћено првобитно име Санкт Петербург. Грађани су се на референдуму изјаснили за првобитни назив, трећа понуђена могућност била је - Петроград, како се град званично звао од 1914. до 1924. али је она такође одбачена, као и име Лењинград.

1994 - Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први се пут у име ирске владе састао с вођом северноирске партије Шин Фејн (политичко крило терористичке Ирске републиканске армије) Џеријем Адамсом, с којим је разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба римокатолика и протестаната у Северној Ирској.

1998 - Умро је јапански филмски режисер Акира Куросава. Његово дело прославило је јапанску кинематографију али и јапанску културу уопште. Једини је режисер који је добио два Оскара за најбољи инострани филм. Успешно је спајао традицију и културу Јапана са европским сензибилитетом. Критичари су га прозвали "тено (цар) јапанске кинематографије". Филмови: "Рашомон", "Седам самураја", "Крвави престо", "Идиот", "Живети", "На дну", "Додескаден", "Дерсу Узала", "Кагемуша", "Ран", "Мададајо".

1999 - Главнокомандујући Кфора, генерал Мајк Џексон сменио је високог америчког официра због тога што је десетак дана раније родбини отетих Срба обелоданио истину о постојању масовне гробнице с телима 15 цивила у Угљару.

2001 - Британац Питер Бреј први је кајаком препловио Атлантски океан, за шта му је требало 75 дана.

2002 - Немачка влада одлучила је да плати више од две милијарде евра надокнаде спортистима бивше Источне Немачке који су били подвргавани систематском програму допинга од седамдесетих година 20. века.

2006 - Погинула су 54 рудара приликом експлозије у руднику угља на истоку Индије. Несрећа се догодила у провинцији Данбад у источној индијској држави Џарканд.

2007 - Умро је Лучано Павароти, италијански оперски певач. Један је од најзначајнијих тенора 20. века. Рођен је у породици музичара. Бавио се педагогијом и извесно време радио је као учитељ. Узимао је часове певања од 1956. код Арига Поле и Етора Кампољанија. Каријеру светске оперске звезде је започео 1961. улогом Роберта у опери "Боеми" Ђакома Пучинија. Први јавни наступ ван Италије имао је у Београду. Био је познат и по хуманитарном раду, добитник је посебног признања од стране Високог комесаријата УН за избеглице.

2008 - Званичници Хаитија саопштили су да је у луци Гонев, на том острву, пронађено близу 500 беживотних тела пошто су се повукле воде изазване недавним олујама. Хаити је прво погодила тропска олуја Феј, затим урагани Густав и Хана.

(РТ Војводине)