Na današnji dan: Umrli car Uroš Nemanjić, kardinal Rišelje i Tomas Hobs; Rođeni Kosta Manojlović i Francisko Franko; Žan Bedel Bokasa sam sebe krunisao za "cara Centralnoafričkog carstva"

1371 - Umro je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je na osnovu tog predanja proglasila Uroša za mučenika i svetitelja. 

 BEOGRAD - Na današnji dan 1642. umro je francuski državnik kardinal Rišelje koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII Francusku učinio prvom silom Evrope. Ugušio je ustanak hugenota (francuski protestanti-kalvinisti) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat, u kojem je Francuska iako rimokatolička zemlja ratovala na strani protestanata, kako bi oslabila Nemačko carstvo, odnosno Habzburge. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i započeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1154 - Nikolas Brekspir, prvi i jedini Englez izabran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Hadrijan IV.

1679 - Umro je engleski filozof Tomas Hobs, nastavljač i sistematizator klasičnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju društvenog ugovora. Smatrao je da je čovek po prirodi egoističan te da "prirodno stanje" neizbežno vodi opštem međusobnom ratu. Iz stanja sveopšteg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom, pristankom da "prirodna prava" prenesu na državu, osnovu reda, mira i civilizovanosti. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skupština) zastupa volju svih i svi su dužni da se pokoravaju. Dela: "Elementa philosophica" (ili "O telu", "O čoveku", "O građaninu"), "Levijatan", "O političkom telu".

1732 - Umro je engleski pisac DŽon Gej, autor nadahnutih satiričnih poema. Posebno je upamćen po muzičkoj komediji "Prosjačka opera", sastavljenoj od više popularnih balada.

1791 - Izašao je prvi broj britanskog "Obzervera", najstarijeg nedeljnika u svetu.

1795 - Rođen je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, izrazito faktografski potkrepljena, odlikuju živim i dramatičnim izlaganjem. Ostavio je veliki utisak na brojne evropske mislioce 19. pa i 20. veka. Dela: "Francuska revolucija", "O herojima", "Život Fridriha Velikog", "Sartor Resartus", "Čartizam", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma i govori Olivera Kromvela", "Kritički eseji".

1798 - Umro je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici uopšte.

1829 - Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih preminulih muževa na posmrtnoj ceremoniji.

1841 - U Beogradu je u "Pozorištu na Đumruku" održana prva predstava - drama Jovana Sterije Popovića "Smrt Stefana Dečanskog". Pozorište je organizovao srpski režiser, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik Atanasije Nikolić. Tada je štampan prvi pozorišni plakat kod nas i raspisan prvi književno-dramski konkurs za dela "po narodnom karakteru i običajima ustrojenim". Pozorište na Đumruku se održalo samo godinu dana.

1890 - Rođen je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela", "Narodne melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade narodnih pesama.

1892 - Rođen je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i katolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti on je podigao oružanu pobunu s ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939. slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Iako je kralj Huan Karlos ubrzo uveo demokratski sistem, osnovna tekovina Frankovog sistema pokazala se kao veoma vitalna i popularna - španska monarhija.

1922 - Rođen je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip. U pozorištu je sa ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa".

1924 - Umro je srpski lekar dr Vojislav Subotić, u svoje vreme vodeći hirurg u Srbiji, šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1942 - Američka avijacija je u Drugom svetskom ratu prvi put bombardovala teritoriju Italije.

1943 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i turski predsednik Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije, ali je Turska odbila da objavi rat Nemačkoj.

1945 - Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

1972 - Čileanski predsednik Salvador Aljende izjavio je u Ujedinjenim nacijama da američka telefonska i telegrafska kompanija ITT čini sve da izazove građanski rat u Čileu. General Augusto Pinoče je uz američku pomoć organizovao vojni udar u kojem je Aljende ubijen 11. septembra 1973.

1974 - Pad holandskog aviona "DC-8" u blizini glavnog grada Šri Lanke (bivši Cejlon) Kolomba, nije preživeo niko od putnika i članova posade, njih 191.

1976 - Umro je engleski kompozitor Edvard Bendžamin Britn, kojem je svetsku slavu doneo "Fantastični kvartet", delo za obou i gudačke instrumente i "Jednostavna simfonija" za gudački kvartet, u kojoj je prvi put ispoljio sklonost ka baroknim formama. Ostala dela: opere "Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Albert Hering", kompozicije za orkestar "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija", "Varijacije na temu Franka Bridža".

1977 - Na jugu Malezije poginulo je 100 osoba prilikom pada aviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.

1977 - Diktator Žan Bedel Bokasa je, na ceremoniji koja je koštala četvrtinu nacionalnog proizvoda njegove zemlje, sam sebe krunisao za cara Centralnoafričkog carstva.

1980 - U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je posledica sabotaže, poginuo je portugalski predsednik vlade Fransisko Karneiro.

1989 - Članice Varšavskog pakta Bugarska, Mađarska, Nemačka DR, Poljska i Sovjetski Savez, koje su okupirale Čehoslovačku 1968. godine, na sastanku u Moskvi osudile su vojnu intervenciju i saopštile da je to bilo "mešanje u unutrašnje poslove suverene Čehoslovačke".

1993 - Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA postigli su saglasnost o uslovima primirja radi okončanja 18-godišnjeg građanskog rata u toj afričkoj zemlji.

1995 - U nesreći kamerunskog aviona tipa "Boing 737" poginula su 72 od 77 putnika i članova posade.

1995 - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na sastanku u Briselu sankcije SR Jugoslaviji.

1997 - U kanadskom gradu Otava predstavnici 121 države potpisali su istorijski sporazum o zabrani protivpešadijskih mina, ali je više zemalja, uključujući SAD, odbilo to da učini.

1998 - Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.

2003 - Tužilaštvo pri Okružnom sudu u Beogradu za ratne zločine podiglo je prve optužnice, optuživši osam ljudi za masakr oko 200 zarobljenika 1991. na farmi "Ovčara" kod Vukovara.

2005 - U Kazahstanu su održani predsednički izbori, na kojima je po treći put uzastopno pobedio aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev.

2005 - U ruskom gradu Čusovoju, na Uralu, srušio se krov bazena, usmrtivši 14 osoba, među kojima desetoro dece.

2006 - Najmanje 45 lica poginulo je kada se autobus srušio u provaliju pored puta u peruanskim Andima. Nesreću, koja se dogodila u peruanskom okrugu Puno, na granici s Bolivijom, 860 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime, preživeli su jedino vozač autobusa i jedan petogodišnji dečak.

2009 - Prvi solarni avion na svetu, "Solar-impul" delo švajcarskog inženjera Bertrana Pikara, uspešno je obavio probni let. Prvi let ovog aviona, s baterijama čije se ćelije pune energijom Sunca, obavljen je na visini od samo 100 santimetara iznad zemljine površine, dok je dužina leta bila svega 350 metara. Solarna letelica koja bi, prema zamisli njenog konstruktora, već tokom 2012. trebalo da obavi planetarni let, teška je svega 1,6 tona.

2012 - Tajfun Bofa koji je pogodio južni deo filipinskog ostrva Mindanao, odneo je 1.020 života a stotine su nestale, dok je oko 400.000 ljudi ostalo bez domova.

(Tanjug)