На данашњи дан: Умрли цар Урош Немањић, кардинал Ришеље и Томас Хобс; Рођени Коста Манојловић и Франциско Франко; Жан Бедел Бокаса сам себе крунисао за "цара Централноафричког царства"

1371 - Умро је цар Урош Немањић, син цара Душана и једини наследник великог српског царства. Ступивши на престо у 19. години, после Душанове смрти 1355, није успео да сачува велико царство које се после његове смрти распало на низ самосталних области под влашћу моћних феудалаца. Његовом смрћу изумрла је лоза Немањића. Према предању убијен је мучки у лову, када се сагнуо над водом да се освежи. Српска православна црква је на основу тог предања прогласила Уроша за мученика и светитеља. 

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1642. умро је француски државник кардинал Ришеље који је као свемоћни министар иностраних послова и рата (војске) краља Луја XИИИ Француску учинио првом силом Европе. Угушио је устанак хугенота (француски протестанти-калвинисти) и лишио их политичких права, али им је оставио верску слободу. Земљу је увео у Тридесетогодишњи рат, у којем је Француска иако римокатоличка земља ратовала на страни протестаната, како би ослабила Немачко царство, односно Хабзбурге. Наставио је колонијално ширење Француске и започео колонизацију у северној Америци (Квебек). Помагао је развој пољопривреде, трговине и просвете. Основао је 1635. Француску академију.

1154 - Николас Брекспир, први и једини Енглез изабран за папу, устоличен је за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV.

1679 - Умро је енглески филозоф Томас Хобс, настављач и систематизатор класичног енглеског емпиризма. Разрадио је теорију друштвеног уговора. Сматрао је да је човек по природи егоистичан те да "природно стање" неизбежно води општем међусобном рату. Из стања свеопштег и непрекидног рата људи излазе споразумом, пристанком да "природна права" пренесу на државу, основу реда, мира и цивилизованости. На основу уговора, носилац суверене власти (владар или скупштина) заступа вољу свих и сви су дужни да се покоравају. Дела: "Elementa philosophica" (или "О телу", "О човеку", "О грађанину"), "Левијатан", "О политичком телу".

1732 - Умро је енглески писац Џон Геј, аутор надахнутих сатиричних поема. Посебно је упамћен по музичкој комедији "Просјачка опера", састављеној од више популарних балада.

1791 - Изашао је први број британског "Обзервера", најстаријег недељника у свету.

1795 - Рођен је шкотски историчар и филозоф Томас Карлајл, чија се дела, изразито фактографски поткрепљена, одликују живим и драматичним излагањем. Оставио је велики утисак на бројне европске мислиоце 19. па и 20. века. Дела: "Француска револуција", "О херојима", "Живот Фридриха Великог", "Sartor Resartus", "Чартизам", "Прошлост и садашњост", "Писма и говори Оливера Кромвела", "Критички есеји".

1798 - Умро је италијански лекар и природњак Луиђи Галвани, који је 1789. пронашао галвански електрицитет и назвао га "животињским магнетизмом". Његово име носе многи инструменти и ознаке у електромагнетизму и електротехници уопште.

1829 - Британци су у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових преминулих мужева на посмртној церемонији.

1841 - У Београду је у "Позоришту на Ђумруку" одржана прва представа - драма Јована Стерије Поповића "Смрт Стефана Дечанског". Позориште је организовао српски режисер, сценограф, глумац, писац и просветни радник Атанасије Николић. Тада је штампан први позоришни плакат код нас и расписан први књижевно-драмски конкурс за дела "по народном карактеру и обичајима устројеним". Позориште на Ђумруку се одржало само годину дана.

1890 - Рођен је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. У београдској Богословији предавач му је био Мокрањац, школовање је наставио у Москви и Минхену, а окончао у Оксфорду. Забележио је мноштво народних песама. Написао је "Споменицу Стевану Мокрањцу" и етномузиколошке студије "Музичке карактеристике нашег југа", "Музичко дело нашег села", "Народне мелодије у источној Србији". Дела: циклуси хорова "Жалне песме", "Песме земље Рашке", "Песме земље Скендербегове", соло песме, обраде народних песама.

1892 - Рођен је Франциско Франко, дугогодишњи диктатор Шпаније. Рођен је у официрској породици и наставио је породичну традицију. Показао се као ретко вешт официр током рата (гушења побуне) у Шпанском Мароку. Године 1926. постао је генерал, најмлађи у историји Шпаније. Био је изразито монархистички и католички орјентисан и када је уведена републиканска влада која је имала и прокомунистичке склоности он је подигао оружану побуну с циљем обнове монархије. После трогодишњег грађанског рата 1939. сломио је отпор демократски изабраног републиканског поретка и успоставио режим који је трајао до његове смрти 1975. Иако је краљ Хуан Карлос убрзо увео демократски систем, основна тековина Франковог система показала се као веома витална и популарна - шпанска монархија.

1922 - Рођен је француски филмски и позоришни глумац Жерар Филип. У позоришту је са огромним успехом играо главне роле у драмама Вилијама Шекспира, Албера Камија, Пјера Корнеја, Хајнриха фон Клајста, Алфреда де Мисеа. Филмови: "Ђаво у телу", "Пармски картузијански манастир", "Фанфан Лала", "Лепотице ноћи", "Црвено и црно", "Велики маневри", "Идиот", "Охоли", "Опасне везе", "Господин Рипоа".

1924 - Умро је српски лекар др Војислав Суботић, у своје време водећи хирург у Србији, шеф хируршког одељења Општедржавне болнице у Београду, један од оснивача Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1942 - Америчка авијација је у Другом светском рату први пут бомбардовала територију Италије.

1943 - Председник САД Френклин Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Исмет Инени разматрали су у Каиру заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције, али је Турска одбила да објави рат Немачкој.

1945 - Умро је амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником хромозомне теорије наслеђа.

1972 - Чилеански председник Салвадор Аљенде изјавио је у Уједињеним нацијама да америчка телефонска и телеграфска компанија ИТТ чини све да изазове грађански рат у Чилеу. Генерал Аугусто Пиноче је уз америчку помоћ организовао војни удар у којем је Аљенде убијен 11. септембра 1973.

1974 - Пад холандског авиона "ДЦ-8" у близини главног града Шри Ланке (бивши Цејлон) Коломба, није преживео нико од путника и чланова посаде, њих 191.

1976 - Умро је енглески композитор Едвард Бенџамин Бритн, којем је светску славу донео "Фантастични квартет", дело за обоу и гудачке инструменте и "Једноставна симфонија" за гудачки квартет, у којој је први пут испољио склоност ка барокним формама. Остала дела: опере "Питер Грајмс", "Отмица Лукреције", "Алберт Херинг", композиције за оркестар "Ратни реквијем", "Пролећна симфонија", "Варијације на тему Франка Бриџа".

1977 - На југу Малезије погинуло је 100 особа приликом пада авиона којег је отела јапанска терористичка група Црвена армија.

1977 - Диктатор Жан Бедел Бокаса је, на церемонији која је коштала четвртину националног производа његове земље, сам себе крунисао за цара Централноафричког царства.

1980 - У авионској несрећи у близини Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо је португалски председник владе Франсиско Карнеиро.

1989 - Чланице Варшавског пакта Бугарска, Мађарска, Немачка ДР, Пољска и Совјетски Савез, које су окупирале Чехословачку 1968. године, на састанку у Москви осудиле су војну интервенцију и саопштиле да је то било "мешање у унутрашње послове суверене Чехословачке".

1993 - Влада Анголе и побуњенички покрет УНИТА постигли су сагласност о условима примирја ради окончања 18-годишњег грађанског рата у тој афричкој земљи.

1995 - У несрећи камерунског авиона типа "Боинг 737" погинула су 72 од 77 путника и чланова посаде.

1995 - Министри иностраних послова Европске уније суспендовали су на састанку у Бриселу санкције СР Југославији.

1997 - У канадском граду Отава представници 121 државе потписали су историјски споразум о забрани противпешадијских мина, али је више земаља, укључујући САД, одбило то да учини.

1998 - Последњи борци "Црвених Кмера" предали су се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против владиних снага.

2003 - Тужилаштво при Окружном суду у Београду за ратне злочине подигло је прве оптужнице, оптуживши осам људи за масакр око 200 заробљеника 1991. на фарми "Овчара" код Вуковара.

2005 - У Казахстану су одржани председнички избори, на којима је по трећи пут узастопно победио актуелни председник Нурсултан Назарбајев.

2005 - У руском граду Чусовоју, на Уралу, срушио се кров базена, усмртивши 14 особа, међу којима десеторо деце.

2006 - Најмање 45 лица погинуло је када се аутобус срушио у провалију поред пута у перуанским Андима. Несрећу, која се догодила у перуанском округу Пуно, на граници с Боливијом, 860 километара југоисточно од главног града Лиме, преживели су једино возач аутобуса и један петогодишњи дечак.

2009 - Први соларни авион на свету, "Солар-импул" дело швајцарског инжењера Бертрана Пикара, успешно је обавио пробни лет. Први лет овог авиона, с батеријама чије се ћелије пуне енергијом Сунца, обављен је на висини од само 100 сантиметара изнад земљине површине, док је дужина лета била свега 350 метара. Соларна летелица која би, према замисли њеног конструктора, већ током 2012. требало да обави планетарни лет, тешка је свега 1,6 тона.

2012 - Тајфун Бофа који је погодио јужни део филипинског острва Минданао, однео је 1.020 живота а стотине су нестале, док је око 400.000 људи остало без домова.

(Танјуг)