На данашњи дан: Умрли Филип Вишњић, Рајнер Марија Рилке и Владан Батић; Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине; Убијен Распућин; Влада Краљевине СХС забранила Комунистичку партију; Рођен Добрица Ћосић

 НОВИ САД - На данашњи дан 1835. године умро је српски гуслар и песник Филип Вишњић, "Хомер српске епске књижевности". Родом Србин из Босне, слеп од осме године, крстарио је српским земљама од Темишвара до Скадра, од Бања Луке до Смедерева, и певао о борбама против Турака. Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао "песник буне". После слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио се у селу Грк (садашње Вишњићево) у којем је остао до смрти. У Срему је 1815. упознао Вука Караџића, који је записао многе његове песме, као што су "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво од Семберије", "Смрт Марка Краљевића".

1170 - Кентерберијски надбискуп Томас Бекет погубљен је у катедрали (саборној цркви) у Кентерберију према налогу енглеског краља Хенрија II. Раније близак краљев пријатељ и његов канцелар до избора за архиепископа 1162. успротивио се намери Хенрија II да ограничи ауторитет цркве, посебно њено судство, па је 1164. емигрирао у Француску. По повратку је 1170. одбио да положи заклетву на краљева "Кларендонска правила" о односима цркве и државе. За светитеља је проглашен 1173. и његов гроб у Кентерберијској катедрали постао је једно од привлачних места за ходочаснике у средњовековној Европи.

1721 - Французи су окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво је 1810. потпало под британску власт, а независност је стекло 1968.

1721 - Рођена је Жана Антоанета Поасон, позната као мадам де Помпадур, изузетно утицајна љубавница француског краља Луја XV. Од 1754. је имала снажан утицај на државну политику и утицала је на краља да уђе у Седмогодишњи рат у којем је Француска изгубила колонијално царство, али је допринела успону француске културе, помажући енциклопедисте, филозофе и уметнике. Пре него што је умрла 1764. утицала је на краља да у Француској укине римокатолички језуитски ред.

1753 - У Петроварадину је отворена прва пошта. У то време на просторима монархије Хабзбурга било је око 50 поштанских станица. Петроварадинска пошта опслуживала је обе обале Дунава, дакле и Нови Сад. Гарнизон у Петроварадину био је тада један од највећих у Хабзбуршким земљама.

1800 - Рођен је амерички проналазач Чарлс Гудјер, који је 1839. открио процес вулканизације каучука. Његов изум допринео је брзом развоју индустрије гуме, посебно производњи аутомобилских гума.

1809 - Рођен је енглески државник Вилијам Јуерт Гледстон, који је као вођа либерала између 1868. и 1894. четири пута био премијер Велике Британије. Легализовао је 1871. радничке синдикате и 1884. извршио тзв. трећу парламентарну реформу. Покушао је да реши ирско питање на основу ирске самоуправе, али су га у томе омели либерали-унионисти и конзервативци. Противио се надирању Аустро-Угарске на Балкан и залагао се за национална права Срба под Османским царством. Настављајући освајачку политику конзервативаца, 1882. заузео је Египат.

1825 - Умро је француски сликар Жак Луј Давид, оснивач и главни представник класицизма, члан Конвента (скупштине) и дворски сликар Наполеона I. Радио је историјске композиције и портрете. Васпитаван на античким узорима, неговао је виртуозан цртеж, а портретима је постигао ванредну непосредност израза. Дела: "Заклетва Хорација", "Наполеоново крунисање", "Породица Жерар", "Убијени Мара", "Госпођа Рекамје".

1859 - Рођен је мексички државник Венустијано Каранса, који је 1917. постао први председник Мексика на основу устава донесеног те године, после вишегодишњег грађанског рата. Током трогодишње владавине био је у сталном конфликту са САД, док 1920. није убијен у војном удару.

1876 - Рођен је шпански (каталонски) виолончелиста Пабло Казалс, диригент, композитор и музички педагог. Био је професор Конзерваторијума у Барселони и потом у Паризу, пошто је од 1938. као противник Франковог режима у Шпанији, живео ван отаџбине.

1890 - Војска САД је код "Рањеног колена" у Јужној Дакоти масакрирала више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима мноштво деце и жена.

1911 - Револуционарна привремена скупштина изабрала је за првог председника Кине Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленујума укинута монархија.

1914 - Почела је битка код Сарикамиса у Првом светском рату у којој је руска војска, иако бројчано слабија, нанела тежак пораз турској армији. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.

1916 - У Петрограду је убијен и бачен у реку Неву Григориј Јефимович Распућин, изузетно утицајна личност на руском царском двору. Посебно је имао велики утицај на царицу, због неизлечиве болести престолонаследника Алексеја. Током Првог светског рата, и под утицајем немачких агената, смењивао је и постављао војне заповеднике и министре. Убиство су организовали лојалисти, верујући да ће елиминисањем тог чудака спасити монархију. Сибирски сељак Распућин био је пустолов, у младости чак коњокрадица, затим монах, склон једној традиционалној руској секти. Важио је за видовитог, о чему постоје бројна и сведочења и оспоравања. У Петроград је дошао 1905. а 1907. доспео је у контакт с дворским круговима.

1920 - Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца забранила је Обзнаном Комунистичку партију Југославије, прокомунистичке синдикате и Савез комунистичке омладине Југославије - због коришћења терористичких метода и непризнавања државе СХС.

1921 - Рођен је српски писац Добрица Ћосић, члан САНУ, први председник СРЈ, учесник НОП-а од 1941. Из политичког живота изопштен је у мају 1968. због отварања питања тешког положаја Срба на Косову и Метохији. Председник СРЈ је од 15. јуна 1992. а Савезна скупштина изјаснила се против њега 2. јуна 1993. уз образложење да је прекршио Устав. Као литерата постао је познат романом "Корени" својеврсним психолошким приказом српског села у време позних Обреновића. У роману "Деобе" приказао је драму Србије у Другом светском рату, сукобе комуниста и монархиста, који су пролазили не само кроз породице него и кроз поједине личности. Роман "Време смрти", приказ је Србије уочи и током Првог светског рата. Остала дела: романи "Далеко је сунце", трилогија "Време зла" ("Грешник", "Отпадник", "Верник"), "Време власти", књига чланака "Седам дана у Будимпешти", есеји "Акција", "Моћ и стрепње", "Одговорности", "Стварно и могуће", "Косово".

1921 - САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан потписали су Вашингтонски споразум о ограничењу морнаричког наоружања, али је Јапан изабрао исти дан 1934. да одустане од споразума.

1926 - Умро је аустријски писац Рајнер Марија Рилке, један од највећих лиричара на немачком језику. Студирао је историју уметности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину, а затим га је истраживачки дух одвео на путовања широм Европе и Африке. Повучен у себе и преосетљив, постао је израз једног времена и света на размеђу Истока и Запада, мешавине словенског и германског. Дела: збирке "Нове песме", "Девинске елегије", "Сонети Орфеју", "Мелодија о љубави и смрти", "Књига часова", "Песма о љубави и смрти корнета Кристофа Рилкеа", "Књига слика", "Часловац", роман "Записи Малтеа Лауридса Бригеа".

1940 - Немачко ваздухопловство извело је најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од "великог пожара" 1666. када су уништене четири петине града.

1972 - Приликом пада путничког авиона типа "Локид Л-1011" америчке компаније "Истерн Ерлајнз" у мочвару Еверглејдс на Флориди погинуло је 99 људи.

1973 - Филипински диктатор Фердинанд Маркос, штићеник САД, наставио је да влада и по окончању другог председничког мандата, иако устав Филипина није дозвољавао трећи мандат. Као изговор послужило му је ванредно стање које је завео 1972. Владао је декретима све док у побуни није збачен с власти 1986.

1984 - Умро је писац Гвидо Тартаља, којег су поједини књижевни критичари назвали "Змајем савремене српске књижевности за децу". Објавио је више од 30 књига а на многе његове песме компонована је музика за дечје хорове. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Дела: збирке песама "Песма и град", "Лирика", "Зачарани круг", "Срмена у граду птица", "Песме", песме за децу "Оживела цртанка", "Шта месеци причају", "Од облака до маслачка", "Дедин шешир и ветар", "Гусарска дружина", "Први лет".

1986 - Умро је енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дела: политички списи "Средњи пут", "Економски аспекти одбране", мемоари о Другом светском рату "Ветрови промене", "Избијање рата", "Плима среће", "Јахање олује".

1989 - Скупштина Чехословачке изабрала је за шефа државе чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору. Наследио је Густава Хусака, који је претходно под притиском јавности поднео оставку.

1992 - Скупштина СРЈ изгласала је неповерење првој влади Милана Панића, која је запала у кризу месец дана раније, кад је из ње иступило троје министара из Србије. За вршиоца дужности именован је затим потпредседник владе Радоје Контић.

1993 - Ватикан и Израел су, после 2000 година углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, усвојили документ о међусобном признању Свете столице и јеврејске државе.

1994 - У удесу турског путничког авиона, који се срушио на истоку Турске, погинуло је 53 од 76 путника и чланова посаде.

1996 - Влада Гватемале и вође герилског покрета "Револуционарни националног јединства Гватемале" (УРНГ) потписали су споразум којим је после 36 година званично окончан најдужи грађански рат у Централној Америци.

2001 - У пожару који је избио у продавници пиротехничких направа у тржном центру у Лими, престоници Перуа, погинуло је око 300 људи.

2006 - Стотине људи настрадало је када је између индонежанских острва Борнео и Јава у олуји потонуо трајект са 638 путника и чланова посаде, док су спасилачке екипе извукле 59 људи. Трајект је најчешће превозно средство у Индонезији, земљи која се простире на преко 16.000 острва.

2008 - Умро је Владислав Лалицки, српски сценограф и костимограф. Као сценограф започео је 1958. у шабачком Народном позоришту, а од 1961. радио је у Атељеу 212 где је израдио сценографију за више култних представа: "Драги мој лажљивче", "Картотека", "Арсеник и старе чипке", "Краљ Иби", "Кафаница, судница, лудница", "Коса", "Пурпурно острво", "Чудо у Шаргану". Лалицки је био сценограф и костимограф за преко 500 позоришних представа, 200 филмова и серија и илустратор више од 500 књига. Од 1984. до 2002. године живео је у Јоханесбургу, где је такође имао запажену каријеру.

2008 - Умро је француски модни креатор Тед Лапидус. Прославио се шездесетих и седамдесетих 20. в. унисекс модом и сафари стилом. Едмонд Тед Лапидус рођен 1929. године у Паризу, као син руског емигранта кројача, своју модну кућу основао је 1958. Облачио је бројне познате личности, међу којима су и Брижит Бардо и Ален Делон.

2010 - Преминуо је Владан Батић, политичар. Као доктор права и успешан адвокат ушао је у активан политички живот када је обновљена Демократска странка 1990. да би 1997. основао Демохришћанску странку Србије. Био је министар правде од 2001. до марта 2004.

2013 - Жена-самоубица, удовица једног исламског милитанта, извела је терористички бомбашки напад на железничкој станици у Волгограду. Погинуло је 18 особа а 44 је повређено.

(Танјуг)