На данашњи дан убијен Карађорђе Петровић, Михаило Палеолог ослободио Цариград, Хашки трибунал подигао оптужнице против Младића и Караџића

 На данашњи дан 1817. године - По повратку у Србију, убијен је легендарни вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић (Карађорђе). Он је, после слома устанка 1813. године, избегао у Аустрију, а затим у Русију.

На данашњи дан 1894. у Обљаљу код Грахова рођен је национални борац и револуционар Гаврило Принцип. Принцип је био члан организације Млада Босна која се борила против аустроугарске окупације БиХ и уједињење Босне са Србијом.

Приликом посете аустријског надвојводе Франца Фердинанада, Млада Босна је организовала атентата, а смртонсни хитац, иако није било планирано, испалио је управо Принцип. Пред полицијом и судом држао се херојски и као малолетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболео је од туберкулозе и умро је у тамници у граду Терезин у данашњој Чешкој шест месеци пре коначног слома Аустро-Угарске

1261 - Михаило VIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград) и поново га прогласио престоницом Византије. Град су 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали, и заједно с Млечанима прогласили га престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена је у Никеју (Никејско царство).

1593 - Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских хугенота, прешао је у католичанство.

1712 - Војска швајцарских протестанских кантона је у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.

1834 - Умро је енглески песник Семјуел Тејлор Колриџ. Његове поеме "Стари морнар" и "Кубла Кан" сматрају се врхунским делима романтичне, интуитивне поезије, а на његовим теоријским погледина ("Књижевна биографија") заснована је енглеско-америчка "нова критика".

1843 - Умро је шкотски хемичар Чарлс Мекинтош, проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.

1848 - Рођен је британски државник Артур Џејмс Балфур, премијер (1902-06) и министар иностраних послова (1916-19). Предложио је 1917. стварање националне државе Јевреја у Палестини (Балфурова декларација).

1848 - Аустријанци су у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине (Пијемонт), сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. ;

1878 - Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла је у Вашингтон.

1898 - Војска САД је у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио је статус придрене државе САД.

1907 - Јапан је прогласио протекторат над Корејом са правом да контролише владу те земље.

1909 - Француски пилот Луј Блерио први је прелетео авионом канал Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетео је за 37 минута.

1917 - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.

1934 - Нацисти су у Бечу убили аустријског канцелара Енгелберта Долфуса.

1943 - Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан је, након седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле именовао је за премијера маршала Пјетра Бадоља. Мусолини је ухапшен и интерниран, а 1945. је стрељан.

1952 - Ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.

1956 - У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и "Стокхолм" испред обала САД у Атлантском океану погинуло је 50 људи.

1957 - Тунис је постао република, а за председника је изабран Хабиб Бургиба.

1963 - СССР, САД и Велика Британија закључиле су уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.

1968 - Папа Павле VI забранио је верницима римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.

1978 - Рођена је прва на свету "беба из епрувете", Луис Ђој Браун у болници у Ланкаширу, у Великој Британији.

1982 - Вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат потписао је у Бејруту декларацију којом је прихватио резолуције УН о постојању државе Израел.

1986 - Умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Винсент Минели, добитник Оскара 1958. за филм "Жижи" ("Американац у Паризу", "Жеђ за животом").

1991 - Совјетски председник Михаил Горбачов предложио је лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце "застареле идеолошке догме".

1992 - Италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.

1994 - Израел и Јордан су потписали у Вашингтону декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.

1995 - Међународни суд за ратне злочине на простору бише Југославије у Хагу подигао је оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени су за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

2000 - Суперсонични авион компаније "Ер Франс" срушио се близу Париза непосредно након полетања. Погинуло је 109 путника и чланова посаде, и још четворо људи на земљи. То је била прва несрећа "конкорда" од како је почео да лети 1969.

2002 - Руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују своје земљишне поседе, по први пут од 1917. године.

2011 - Умро је кипарски редитељ Мајкл Какојанис, који је светску славу стекао филмом "Грк Зорба" 1964, који је добио три Оскара.

(Танјуг-Бета)