На данашњи дан: Рођени Михаило Пупин и Иво Андрић, убијени Александар I Карађорђевић и Че Гевара, У аустријско-турском рату 1789. заузет Београд, срушен стари Мостарски мост

На данашњи дан 1854. рођен је српски физичар и проналазач Михаило Пупин, професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету. Његов најзначајнији проналазак, самоиндукциони калемови ("Пупинови калемови") (1890), омогућио је телефонски и телеграфски пренос на велике даљине помоћу кабла. За аутобиографску књигу "Од исељеника до проналазача" добио је 1924. Пулицерову награду.

Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.

1892 - Рођен је Иво Андрић, чије је дело донело међународни углед и признање југословенској књижевности. Први је и до сада једини југословенски књижевник добитник Нобелове награде за књижевност (1961).Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине".

У Првом светском рату хапшен је и интерниран због изразите просрпске орјентације, а између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Еx понто", "Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације, изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и стилом, префињеним психолошким анализама. Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске".

1701 - У Њу Хејвну, у америчкој држави Конектикат, основан је Универзитет Јел, данас један од најчувенијих универзитета у САД.

1789 - У аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео је Београд.

1806 - Пруска је прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у којем је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. изгубила је цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.

1831 - У атентату је убијен председник Грчке, Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за ослобођење од турске власти. Као председник од 1827. владао је апсолутистички ослањајући се на војску, што је изазвало револт либералних политичара.

1835 - Рођен је француски композитор и клавирски виртуоз Камиј Сен-Санс, један од оснивача Националног музичког друштва (1871). Његов богати опус обухвата све врсте музичких дела од којих је најпознатија опера "Самсон и Далила".

1915 - Немачке и аустроугарске трупе су у Првом светском рату заузеле Београд.

1934 - У Марсеју је убијен југословенски краљ Александар И Карађорђевић. Атентат у којем је погинуо и француски министар иностраних послова Жан Луј Барту, организовали су лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га је Влада Черноземски.

1944 - Почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Черчил и лидер СССР Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.

1962 - Уганда је стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.

1963 - Више од 2.000 људи је погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана "Вајонт" код Белуна, у североисточној Италији.

1967 - У Боливији је убијен аргентински револуционар Ернесто "Че" Гевара, симбол револуције у Јужној Америци. Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност широм света, посебно међу младима. Учесник Кубанске револуције, министар у Кастровој влади (1961-65), постао је у новембру 1966. лидер герилаца у Боливији, у октобру 1967. је заробљен, а потом убијен.

1975 - Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио је Нобелову награду за мир.

1983 - У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено је 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јузнокорејске власти су за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.

1992 - У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору ове бивше југословенске републике, а мировним снагама (УНПРОФОР) наложено је да надгледају како се забрана поштује.

1993 - У сукобима Муслимана и Хрвата у Мостару срушен је Стари мост, симбол града, саграђен у 16. веку за време турске владавине. Мост је био под заштитом УНЕСКО-а.

1997 - Више од 200 људи је погинуло када је ураган "Паулина" погодио мексичко летовалиште Акапулко.

2001 - Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили су Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултра-хладни гас (Бозе-Ајнштајнова кондензација - БЕЦ), чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.

2002 - Први пут у историји српског парламентаризма одржан је ТВ дуел кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг, Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса.

2002 - Умро је југословенски телевизијски редитељ Сава Мрмак, један од најзначајнијих редитеља на овим просторима у домену историјске документарне драме, који се опробао и у свим осталим телевизијским жанровима.

2004 - У Авганистану су одржани први директни председнички избори у историји те земље, на којима је победио дотадашњи привремени председник Хамид Карзаи.

(РТ Војводине)