Obeleženo 16 godina od stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragiša Mišović" u NATO bombardovanju

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomen obeležja poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijenata KBC "Dragiša Mišović", obeleženo je 16 godina od njihovog tragičnog stradanja u NATO bombardovanju.

Vence su položili predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milan Popović, predstavnici Vojske Srbije, zaposleni u KBC "Dragiša Mišović" i porodice poginulih gardista i pacijenata, javlja Tanjug.

U raketnom napadu NATO 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Nikodijević je nakon odavanja počasti poginulima, koje je počelo u simboličnih 12.50, izrazio nadu da se bombardovanje više neće ponoviti nigde i nikada u svetu.

"Ne želimo da i jedna bolnica bude legitimna meta, vojni cilj, da stradaju pacijenti, bolesni, nepokretni ljudi", rekao je Nikodijević i naglasio da će država i društvo voditi računa o porodicama nastradalih gardista i pacijenata.

Ističući da će se dostojanstveno čuvati sećanje na stradale, Nikodijević je rekao da je danas, 16 godina kasnije, bol i dalje podjednako velik jer je reč o nenadoknadivom gubitku.

"Niko ne može da vrati te mlade, maltene golobrade momke njihovim porodicama i nama kao državi i društvu i upravo zato je i veća naša obaveza da gajimo sećanje na njih", naveo je predsednik gradskog parlamenta.

Dodao je i da su stradali nevini mladići na redovnom odsluženju vojnog roka, koji nikada nikoga ni sa čim nisu ugrozili, kao i bolesni ljudi koji su ležali u bolnicama.

"Dužni smo da se sećamo i da prenosimo na buduće generacije sve loše što nas je zadesilo i što je bilo na ovim prostorima 1999. godine", naveo je Nikodijević.

Navodeći da je teško bilo šta reći, jer je bombardovanje bilo bezumni čin, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milan Popović je naveo da je nastradala mladost koja je branila jednu državu od daleko nadmoćijeg neprijatelja.

"Ovo je jedno od spomen obeležja koje će nas, dok smo živi, i svako pokolenje iza nas podsećati na bezumnost ratovanja", rekao je Popović, dodajući da će Ministarstvo uvek čuvati tradiciju i sećanje na stradale.

Naveo je i da je zakon o spomen obeležjima u skupštinskoj proceduri, a ideja je da se spomen-ploče poput one koja je posvećena poginulim gardistima i pacijentima, evidentiraju i da se sećanje na sve stradale obeležava na dostojanstven način.

Direktor KBC "Dragiša Mišović" Radisav Šćepanović naveo je da ni posle 16 godina uspomene na noć bombardovanja bolnice ne blede.

Uspomena na izginule pacijente i gardiste, zaključio je, predavaće se u amanet svim budućim generacijama kako se slične stvari nikada više ne bi dogodile nigde u svetu.

(RTS)

Na današnji dan: Tokom NATO agresije oboren bombader B-2A, u napadu NATO aviona ubijena 4 pacijenta u bolnici "Dragiša Mišović", umro Kristofer Kolumbo, rođeni Onore de Balzak i DŽon Stjuart Mil

BEOGRAD - Na današnji dan 1999. godine protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki "F-117A" - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, "veliki cilj", koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder "B-2A", što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj "Duh Misurija", "stelt" (nevidljive) tehnologije kao i "F-117A", predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. "Duh Misurija", koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović". NATO o tome ništa nije saopštio.

U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao "greška", uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala "oko 500 metara od centra ciljanog područja".

Danas je sreda, 20. maj. Do kraja godine ima 225 dana.

1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u luku Kalikat na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da oplovi oko Afrike.

1506. - Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti verovao da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u Portugaliji i Španiji, sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim parom Ferdinandom V (od Aragona) i Izabelom I (od Kastilje) o finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese, vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine stigao do ostrvca Gvanahani (San Salvador) u grupi Bahamskih ostrva, zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. do 1496, otkrio je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do 1500. Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na četvrtom od 1502. do 1504. Honduras. Uprkos ogromnih zasluga za Španiju, koja je stekla bogate kolonije, mimoišla su ga obećana priznanja i nagrade i umro je u bedi.

1799. - Rođen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude - od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona i brutalne eksploatacije. U umetničkoj obradi ostavili su trag gigantski obim dela i relativno kratak spisateljski rad od samo 19 godina, tokom kojeg je prodavao i nenapisane ili nezavršene knjige i često stvarao pod pritiskom rokova. Romani pod zajedničkim nazivom "Ljudska komedija" imaju i vrednost socioloških studija i duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani "Evgenija Grande", "Čiča Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci", "Rođaka Beta", "Golicave priče", "Šuani".

1806. - Rođen je engleski filozof i ekonomista DŽon Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama, a u etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa DŽeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik engleske klasične škole - poznat je po teoriji troškova proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo "O slobodi" na srpski je prvi preveo, napisao predgovor i objavio 1867. godine knez Petar Karađorđević, od 1903. do 1921. kralj Srbije. Ostala dela: "Sistem logike", "Utilitarizam", "O predstavničkoj vladi", "Principi političke ekonomije", "Ogist Kont i pozitivizam", "Potčinjenost žena".

1834. - Umro je francuski general i državnik Markiz od Lafajeta, koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja, napustio je komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

1896. - Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, zatim Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Bila je vrhunski interpretator.

1908. - Rođen je američki filmski glumac DŽejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi "Mister Smit u Senatu", "Filadelfijska priča" (Oskar), "Konopac", "Vinčester 73", "Priča o Glenu Mileru", "Najveća predstava na svetu", "Prozor na dvorište", "Čovek koji je znao previše", "Vrtoglavica", "Anatomija jednog ubistva", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Jesen Čejena", "Parada ludaka".

1915. - Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. U 14. godini postao je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga od 1937. do 1941. borio se protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.

1920. - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa, kojeg je nasledio Adolfo de la Uerta.

1922. - Najmanje 90 ljudi je poginulo kad je britanski brod "Egipat" potonuo kod ostrva Ušant naspram francuske severozapadne obale, posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Sa "Egiptom" je na morsko dno otišlo i zlato i srebro u vrednosti milion funti.

1927. - Mirom u DŽedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala Saudijsku Arabiju.

1956. - Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956. - Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman "Zulejka Dobson", kritike "Božićnji venac", "Dela Maksa Birboma".

1980. - U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1985. - Trojica izraelskih vojnika razmenjena su za 1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.

1990. - U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992. - Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1995. - Zairska vlada podigla je karantin u regionu pogođenom smrtonosnim Ebola virusom, koji je odneo oko 300 života i izazvao paniku i van Zaira.

1997. - U Kinšasu, glavni grad Konga (bivši Zair), trijumfalno je ušao novi predsednik te afričke zemlje Loran Kabila, posle pobede njegovih snaga u sedmomesečnom građanskom ratu i zbacivanja predsednika Mobotua Sese Seka koji je pobegao u inostranstvo.

2002. - Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.

2004. - Pripadnici "Božje armije otpora" u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.

2006. - Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali. Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.

2007. - Najmanje 48 ljudi je poginulo u palestinskom izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i ekstremista povezanih sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida.

2007. - Srpska teniserka Jelena Janković pobedila je u finalu "Italian opena" - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.

2008. - Umrla je ruska pesnikinja Rima Kazakova. Prvu pesničku zbirku "Susret na Istoku" objavila je 50-ih, a potom je publikovala još tridesetak zbirki poezije među kojima su: "U tajgi ne plaču", "Stihovi","Jelke zelene", "Probni kamen". Na njene stihove muziku su komponovali Aleksandra Pahmutova, Anatolij Savčenko i Vladimir Šainski. Ostvarila se i kao prozni pisac, a godinama je radila i kao urednik "Filmskih novosti", prevodilac i predvodnik ruskog Saveza pisaca.

2008. - Umro je Ljubiša Cvetković, pisac najtoplijih pesama i najlepših melodija o nišlijskim mehanama, sokacima i uopšte lokalnim osobenostima, među kojima su posebno prihvaćene: "Kude je taj Niš" i "Vatiše kolo niške devojke".

(RT Vojvodine)