Обележено 16 година од страдања војника Гардијске бригаде и пацијената КБЦ "Драгиша Мишовић" у НАТО бомбардовању

Полагањем венаца и паљењем свећа код спомен обележја погинулим војницима Гардијске бригаде Војске Србије и пацијената КБЦ "Драгиша Мишовић", обележено je 16 година од њиховог трагичног страдања у НАТО бомбардовању.

Венце су положили председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић, представници Војске Србије, запослени у КБЦ "Драгиша Мишовић" и породице погинулих гардиста и пацијената, јавља Танјуг.

У ракетном нападу НАТО 20. маја 1999. године, 50 минута после поноћи, погинуло је седам војника и три пацијента.

Погинули су војници Гардијске бригаде Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић и пацијенти Бранка Бошковић, Зора Бркић и Радосав Новаковић.

Никодијевић је након одавања почасти погинулима, које је почело у симболичних 12.50, изразио наду да се бомбардовање више неће поновити нигде и никада у свету.

"Не желимо да и једна болница буде легитимна мета, војни циљ, да страдају пацијенти, болесни, непокретни људи", рекао је Никодијевић и нагласио да ће држава и друштво водити рачуна о породицама настрадалих гардиста и пацијената.

Истичући да ће се достојанствено чувати сећање на страдале, Никодијевић је рекао да је данас, 16 година касније, бол и даље подједнако велик јер је реч о ненадокнадивом губитку.

"Нико не може да врати те младе, малтене голобраде момке њиховим породицама и нама као држави и друштву и управо зато је и већа наша обавеза да гајимо сећање на њих", навео је председник градског парламента.

Додао је и да су страдали невини младићи на редовном одслужењу војног рока, који никада никога ни са чим нису угрозили, као и болесни људи који су лежали у болницама.

"Дужни смо да се сећамо и да преносимо на будуће генерације све лоше што нас је задесило и што је било на овим просторима 1999. године", навео је Никодијевић.

Наводећи да је тешко било шта рећи, јер је бомбардовање било безумни чин, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић је навео да је настрадала младост која је бранила једну државу од далеко надмоћијег непријатеља.

"Ово је једно од спомен обележја које ће нас, док смо живи, и свако поколење иза нас подсећати на безумност ратовања", рекао је Поповић, додајући да ће Министарство увек чувати традицију и сећање на страдале.

Навео је и да је закон о спомен обележјима у скупштинској процедури, а идеја је да се спомен-плоче попут оне која је посвећена погинулим гардистима и пацијентима, евидентирају и да се сећање на све страдале обележава на достојанствен начин.

Директор КБЦ "Драгиша Мишовић" Радисав Шћепановић навео је да ни после 16 година успомене на ноћ бомбардовања болнице не бледе.

Успомена на изгинуле пацијенте и гардисте, закључио је, предаваће се у аманет свим будућим генерацијама како се сличне ствари никада више не би догодиле нигде у свету.

(РТС)

На данашњи дан: Током НАТО агресије оборен бомбадер Б-2А, у нападу НАТО авиона убијена 4 пацијента у болници "Драгиша Мишовић", умро Кристофер Колумбо, рођени Оноре де Балзак и Џон Стјуарт Мил

БЕОГРАД - На данашњи дан 1999. године противавионци 250. бригаде противваздушне одбране Војске Југославије - који су непуна два месеца раније оборили амерички "Ф-117А" - погодили су изнад Сурчина код Београда, на 5.000 метара висине, "велики циљ", који се потом срушио у Спачванску шуму у Хрватској, објавили су касније српски медији. Према том извору, пратећи радио саобраћај у ваздуху ВЈ је сазнала да је оборен фамозни стратешки бомбардер "Б-2А", што су у пролеће 2000. потврдили и руски обавештајни извори. Наводно је реч о првој из серије најскупљих летилица америчког ратног ваздухопловства названој "Дух Мисурија", "стелт" (невидљиве) технологије као и "Ф-117А", предатој у децембру 1993. 509. бомбардерском Вингу у бази Вајтмен. "Дух Мисурија", који је 13 дана раније разорио кинеску амбасаду у Београду, погођен је при повратку у групи с још два авиона, с којима је разорио болницу "Др Драгиша Мишовић". НАТО о томе ништа није саопштио.

У нападу авиона НАТО убијена су четири пацијента у болници "Др Драгиша Мишовић" у Београду. Два пројектила уништила су одељења за неурологију, за дечје плућне болести и за гинекологију и операционе сале на неурологији, гинекологији и хирургији. Напад је потом у средишту НАТО у Бриселу описан као "грешка", уз тврдњу да је реч само о једној ласерски вођеној бомби која је експлодирала "око 500 метара од центра циљаног подручја".

Данас је среда, 20. мај. До краја године има 225 дана.

1498. - Португалски морепловац Васко да Гама упловио је у луку Каликат на југозападу Индије, пошто је претходно први успео да оплови око Африке.

1506. - Умро је шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо, који је 1492. открио Америку, али је до смрти веровао да је открио источне обале Индије. После више покушаја у Португалији и Шпанији, склопио је погодбу са шпанским краљевским паром Фердинандом V (од Арагона) и Изабелом I (од Кастиље) о финансирању експедиције. Обећана му је десетина робе коју донесе, власништво над осмином земље коју открије, добио је три једрењака, звање адмирала океана и вице краља земаља које освоји. Испловио је 3. августа 1492. и 12. октобра исте године стигао до острвца Гванахани (Сан Салвадор) у групи Бахамских острва, затим на Кубу и Хаити. На другом путовању, од 1493. до 1496, открио је Доминику, Гваделуп, Порторико и Јамајку, на трећем од 1498. до 1500. Тринидад и обале Јужне Америке (ушће реке Ориноко), а на четвртом од 1502. до 1504. Хондурас. Упркос огромних заслуга за Шпанију, која је стекла богате колоније, мимоишла су га обећана признања и награде и умро је у беди.

1799. - Рођен је француски писац Оноре де Балзак, зачетник европског реализма, аутор око стотину књига с више од 2.000 ликова. Приказао је широку галерију типова из свих друштвених средина, разних темперамената и карактера, које покрећу разнолике побуде - од новца до власти, од љубави и идеализма до слепих нагона и бруталне експлоатације. У уметничкој обради оставили су траг гигантски обим дела и релативно кратак списатељски рад од само 19 година, током којег је продавао и ненаписане или незавршене књиге и често стварао под притиском рокова. Романи под заједничким називом "Људска комедија" имају и вредност социолошких студија и дубока су социјална критика француског друштва. Дела: романи "Евгенија Гранде", "Чича Горио", "Гопсек", "Изгубљене илузије", "Сељаци", "Рођака Бета", "Голицаве приче", "Шуани".

1806. - Рођен је енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил, један од твораца либералне политичке теорије. У логици је усавршио истраживања узрочних односа међу појавама, а у етици заступао утилитаризам полазећи од учења енглеског филозофа Џеремија Бентама. У економији је последњи значајан представник енглеске класичне школе - познат је по теорији трошкова производње. Његово најзначајније дело "О слободи" на српски је први превео, написао предговор и објавио 1867. године кнез Петар Карађорђевић, од 1903. до 1921. краљ Србије. Остала дела: "Систем логике", "Утилитаризам", "О представничкој влади", "Принципи политичке економије", "Огист Конт и позитивизам", "Потчињеност жена".

1834. - Умро је француски генерал и државник Маркиз од Лафајета, који се од 1777. до 1781. уз америчке колонисте борио за ослобођење Северне Америке од Британаца. У Француској револуцији залагао се за начело уставне монархије. Као командант Националне гарде у јулу 1791. наредио је да се на Марсовом пољу пуца у Парижане који су протестовали што је краљ Луј XVI остао на престолу, а кад се револуција окренула против краља, напустио је команду над Централном армијом и 1792. променио страну. Био је неактиван током владавине Наполеона I, а у Јулској монархији успостављеној 1830. опет је командовао Националном гардом.

1896. - Умрла је немачка пијанисткиња Клара Шуман, један од највећих клавирских мајстора 19. века. Широм Европе популарисала је дела Роберта Шумана, за којег се удала 1840, затим Лудвига ван Бетовена, Фредерика Шопена, Јоханеса Брамса, Феликса Менделсона. Била је врхунски интерпретатор.

1908. - Рођен је амерички филмски глумац Џејмс Мејтланд Стјуарт, чију је глуму одликовала изузетна уверљивост. Филмови "Мистер Смит у Сенату", "Филаделфијска прича" (Оскар), "Конопац", "Винчестер 73", "Прича о Глену Милеру", "Највећа представа на свету", "Прозор на двориште", "Човек који је знао превише", "Вртоглавица", "Анатомија једног убиства", "Човек који је убио Либерти Валанса", "Јесен Чејена", "Парада лудака".

1915. - Рођен је израелски генерал и политичар Моше Дајан, победник у рату против Арапа у јуну 1967, у којем је Израел, после војних провокација Египта, за шест дана запосео Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван. У 14. години постао је члан "Хагане", илегалне јеврејске војне организације, а у саставу британских снага од 1937. до 1941. борио се против Арапа у родној Палестини. У Другом светском рату 1941. изгубио је око у бици против трупа француске марионетске владе у Сирији. Од 1953. до 1958. био је начелник Генералштаба израелске армије, а од 1959. до 1964. министар пољопривреде и један од првака владајуће партије "Мапај", из које је изашао 1965. Министар одбране био је 1967. и поново 1973. и 1974, кад је поднео оставку. Шеф дипломатије постао је 1977, али се 1979. повукао због неслагања с премијером Менахемом Бегином о политици према Арапима.

1920. - Убијен је мексички председник Венустијано Каранса, којег је наследио Адолфо де ла Уерта.

1922. - Најмање 90 људи је погинуло кад је британски брод "Египат" потонуо код острва Ушант наспрам француске северозападне обале, после судара у густој магли с француским бродом "Сена". Са "Египтом" је на морско дно отишло и злато и сребро у вредности милион фунти.

1927. - Миром у Џеди потписаним с краљем Ибн Саудом, Велика Британија је признала Саудијску Арабију.

1956. - Експлодирала је прва хидрогенска бомба бачена из авиона, коју су Американци избацили изнад пацифичког острва Бикини.

1956. - Умро је енглески писац и карикатуриста Макс Бирбом, мајстор сатире и ироније. Дела: роман "Зулејка Добсон", критике "Божићњи венац", "Дела Макса Бирбома".

1980. - У Квебеку је на референдуму о независности од Канаде 60 одсто бирача гласало против отцепљења.

1985. - Тројица израелских војника размењена су за 1.150 Либанаца и Палестинаца у израелским затворима.

1990. - У Румунији је на првим демократским слободним изборима после 45 година победио Фронт националног спаса.

1992. - Москва је упозорила да је против страног мешања у сукоб Јермена и Азера у области Нагорно Карабах.

1995. - Заирска влада подигла је карантин у региону погођеном смртоносним Ебола вирусом, који је однео око 300 живота и изазвао панику и ван Заира.

1997. - У Киншасу, главни град Конга (бивши Заир), тријумфално је ушао нови председник те афричке земље Лоран Кабила, после победе његових снага у седмомесечном грађанском рату и збацивања председника Моботуа Сесе Сека који је побегао у иностранство.

2002. - Источни Тимор прогласио је независност пошто је мисија Уједињених нација која је управљала бившом португалском колонијом од 1999, кад су ту острвску државу напустиле индонежанске снаге, предала власт локалној влади.

2004. - Припадници "Божје армије отпора" у Уганди, екстремне псеудохришћанске организације без прецизне политичке платформе, масакрирали су више од 40 људи у једном селу на северу земље.

2006. - Више од 100 људи је погинуло у тајфуну који је погодио Вијетнам, Кину и Филипине, а око 400 се воде као нестали. Тајфун Чанчу прошао је преко Јужног кинеског мора, остављајући за собом пустош. Многи рибарски бродови су потонули, а више стотина рибара је нестало. На стотине људи у Вијетнаму годишње изгуби живот у природним непогодама, нарочито у олујној сезони од маја до октобра.

2007. - Најмање 48 људи је погинуло у палестинском избегличком логору на северу Либана у сукобима либанске војске и екстремиста повезаних са међународном терористичком мрежом Ал Каида.

2007. - Српска тенисерка Јелена Јанковић победила је у финалу "Италиан опена" - отвореног првенства Италије, рускињу Светлану Кузњецову.

2008. - Умрла је руска песникиња Рима Казакова. Прву песничку збирку "Сусрет на Истоку" објавила је 50-их, а потом је публиковала још тридесетак збирки поезије међу којима су: "У тајги не плачу", "Стихови","Јелке зелене", "Пробни камен". На њене стихове музику су компоновали Александра Пахмутова, Анатолиј Савченко и Владимир Шаински. Остварила се и као прозни писац, а годинама је радила и као уредник "Филмских новости", преводилац и предводник руског Савеза писаца.

2008. - Умро је Љубиша Цветковић, писац најтоплијих песама и најлепших мелодија о нишлијским механама, сокацима и уопште локалним особеностима, међу којима су посебно прихваћене: "Куде је тај Ниш" и "Ватише коло нишке девојке".

(РТ Војводине)