Na današnji dan 1829. godine sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke. Srbiji je Jedrenski mir osigurao međunarodni položaj i obezbedio samoupravu.
31. godine p.n.e. – U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666. – Četvorodnevni požar gotovo uništio London. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.
1752. – Na osnovu odluke Parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807. – Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1838. – Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. godine anektirale SAD.
1866.– Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. godine uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. godine Krit je postao deo Grčke.
1872. – U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. godine, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.
1898. – U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičenera pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.
1910. – Umro je francuski slikar Anri Ruso, zvan “Carinik”, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930. – Avionom “Znak pitanja” francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.
1937. – Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. godine. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.
1945. – Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.
1945. – Na palubi američkog ratnog broda “Misuri” u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
1973. – Umro je britanski pisac DŽon Ronald Ruel Tolkin autor trilogije “Gospodar prstenova” i romana “Hobit”.
1989. – Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.
1996. – Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.
1996. – Lideri tri opozicione partije Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije “Zajedno” koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001. – Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.
2013. – Umro je jedan od najcenjenijih pisaca naučne fantastike Frederik Pol čiji je roman "The Space Merchant" (Svemirski trgovci) uveo pojam 3D. Od niza romana koje je napisao, poznatiji su još i klasik “Kapija” i “Čovek plus”. Dobitnik je brojnih nagrada u svetu naučne fantastike.
2014. – Umro je nekadašnji ministar inostranih poslova SFRJ, jugoslovenski i srpski funkcioner i publicista Mirko Tepavac.
(Beta)
|