На данашњи дан: Рођени Станислав Бинички и Петар Лубарда, умро Климент Охридски

На данашњи дан 1872. године рођен српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину". Композицију и соло пјевање је студирао у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар.

Заједно са Стеваном Стојановићем - Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу", која сада носи име "Мокрањац". Био је директор Београдске опере. Дјела: прва српска опера "На уранку", хорске пјесме /збирка "Сељанчице"/, соло пјесме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

 916. - Умро словенски просвјетитељ Климент Охридски, ученик словенских просвјетитеља, солунских Грка Ћирила и Методија, један од најистакнутијих писаца старе словенске књижевности. Послије мисионарског рада у Панонији и Моравској и боравка у Бугарској у Охриду је подигао манастир који и сада постоји, а 886. је основао школу кроз коју је прошло око 3.500 ученика.

1789. - Конгрес САД основао Одјељење за спољне послове, претечу Стејт департмента.

1824. - Рођен француски писац Александар Дима - Син, који је ударио темеље позоришне друштвене драме. Написао је 16 позоришних комада, укључујући драматизацију романа "Дама с камелијама". Остала дјела: драме "Незаконити син", "Дениза", "Господин Алфонс", "Полусвијет".

1830. - У Француској избила тродневна "Јулска револуција", изазвана одлуком краља Шарла Десетог Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промијени изборни закон да би поново успоставио феудално-апсолутистички поредак. Народ Париза је подигао барикаде и оборио династију Бурбона, а на пријесто је дошао Луј Филип из династије Орлеана.

1835. - Рођен италијански писац Ђозуе Кардучи, добитник Нобелове награде за књижевност 1906, професор Универзитета у Болоњи. Осим поезије, писао је књижевне, естетске и филолошке студије. Дјела: пјесничке збирке "Јамби и еподе", "Нове риме", "Варварске оде".

1839. - Између Кине и Велике Британије избио "Опијумски рат" пошто су кинеске власти у кантонској луци заплијениле и уништиле 20.000 сандука опијума. Рат је 1842. завршен поразом Кине, која је приморана да Британцима уступи Хонг Конг, отвори пет лука за британску трговину, плати ратну одштету и закључи неравноправан уговор којим је британским грађанима у Кини дала велике привилегије.

1841. - У двобоју погинуо руски писац Михаил Јурјевич Љермонтов, чије су чак и пјесме које је написао као дјечак ушле у многе антологије. Обесхрабрен стањем у Русији, падао је у резигнацију и осјећао немоћ интелигенције да ријеши тешка питања епохе. Због слободоумних стихова двапут је протјериван на Кавказ. Дјела: роман "Јунак нашег доба", драма "Маскарада", поеме "Демон", "Мцири", "Пјесма о трговцу Калашникову", пјесме "Облаци", "Мисао", "Пророк", "Димискија", "Отаџбина", "Бородино".

1844. - Умро енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Објаснио је Прустов закон сталних пропорција, поставио закон умножених пропорција и први одређивао релативне атомске масе хемијских елемената. Испитивао је особине гасова, поставио закон парцијалних притисака и бавио се метеорологијом. Патио је од сљепила за боје, па је проучавао и ту аномалију, која је по њему названа далтонизам. Схватања је изложио у тротомном дјелу "Нови систем филозофије хемије".

1867. - Рођен шпански композитор и пијаниста Енрике Гранадос, који је стварао у романтичарском маниру, готово искључиво на основу шпанске народне музике. Дјела: клавирска збирка "Гојекас", "Шпанске игре" за клавир.

1905. - Рођен југословенски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и умјетности, један од наших најзначајнијих сликара 20. вијека. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Прије Другог свјетског рата је стварао постимпресионистичким и експресионистичким поступком слике густе материје и засићене атмосфере. Послије рата је постепено промијенио оријентацију и стваралачки импулс и снажан сликарски темперамент су га упутили на динамичне композиције јарких боја у функцији драмских садржаја и националног епског карактера. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у посљедњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1915. - Рођен италијански оперски пјевач Марио дел Монако, кога су критичари прогласили "тенором епохе". Умјетничку каријеру почео је 1941. у Миланској скали. Захваљујући изузетном гласу и изванредним осјећајем за сцену, стекао је огромну популарност и признање критике.

1917. - Умро швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлијезде и знатно допринио развоју савремене хирургије.

1921. - Канадски љекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест први пут изоловали инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лијечење до тада смртоносне шећерне болести.

1941. - Српски устаници у Лици у Другом свјетском рату ослободили мјесто Срб, разорили пругу Книн-Дрвар, разбили у кланцу код Срба чету усташа и потом заузели Отрић и Доњи Лапац. Устанак против усташа и њемачких окупатора је послије Книнске крајине захватио Далмацију, Кордун, Банију, западну Славонију. Дан напада на Срб је у вријеме постојања СФР Југославије прослављан као дан устанка народа Хрватске.

1941. - Српски устаници у Другом свјетском рату заузели Дрвар и Грахово у борби коју су повели против усташа и њемачких окупатора. Напад на Дрвар је у вријеме постојања СФР Југославије прослављан као дан устанка народа Босне и Херцеговине.

1953. - У Панмунџому потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи ратни сукоб у којем је на обје стране погинуло више од милион и 700.000 људи.

1954. - Велика Британија и Египат постигли споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом.

1955. - Аустрија, активни саучесник нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату, обновила државни суверенитет пошто су је послије 17 година напустиле стране трупе - њемачке након пораза Трећег рајха 1945, а савезничке десет година потом.

1965. - Амерички авиони у Вијетнамском рату први пут напали противваздушне системе сјеверновијетнамске армије.

1967. - Умро српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и умјетности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом свјетском рату добровољац, потом начелник у министарству просвјете, предсједник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству. Дјела: збирке пјесама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповиједака "Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", "Молох".

1970. - Умро португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је гвозденом руком владао земљом и португалским колонијама од 1933. до смрти. Уставом од 1933. је претворио Португалију у "корпоративну и ауторитарну републику", угушио опозиционе партије и укинуо грађанске слободе. Претходно је 1930. основао Националну унију и потом је уз помоћ те странке и подршку војске и злогласне тајне политичке полиције ПИДЕ ојачао личну диктатуру.

1976. - Велика Британија послије четири године међудржавне напетости, коју је форсирао диктатор Иди Амин Дада, прекинула дипломатске односе с Угандом, прибјегавши први пут за 30 година тако драстичном потезу против неке државе.

1980. - У избјеглиштву у Каиру умро бивши ирански шах Мохамед Реза Пахлави, који је владао Ираном 37 година. Владао је аутократски, што је 1953. изазвало уставну кризу. Тада је емигрирао, не пристајући на намјеру премијера и вође Националног фронта Мохамеда Мосадека да сузи његова владарска права, али је послије само десетак дана вратио власт захваљујући интервенцији војске, организованој уз снажну подршку САД.

1981. - Умро амерички филмски режисер њемачког поријекла Вилијам Вајлер, чији се филмови одликују стилском перфекцијом. Добио је награду "Оскар" за филмове "Госпођа Минивер", "Бен Хур" и "Најљепше године нашег живота". Остали филмови: "Оркански висови", "Мале лисице", "Како украсти милион долара", "Насљедница", "Детективска прича", "Кери", "Празник у Риму", "Пријатељско убјеђивање".

1984. - Умро енглески филмски и позоришни глумац Џејмс Мејсн, који је најчешће тумачио карактерне улоге паметних и себи окренутих личности. Филмови: "Бјегунац", "Седми вео", "Човјек у сивом", "Звијезда је рођена", "Јулије Цезар", "Лолита", "Сјевер - сјеверозапад", "Лорд Џим", "Галеб", "Убиство по наруџбини".

1985. - У државном удару у Уганди свргнут предсједник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, кад га је оборио Иди Амин Дада, и поново од 1979. до 1985. Новим шефом државе се прогласио генарал Тито Окело.

1990. - Бјелорусија прогласила независност од СССР.

1993. - У Женеви почела десетодневна конференција на којој су, први пут послије три мјесеца, директно преговарали представници трију зараћених страна у бившој БиХ - српске, муслиманске и хрватске. Осим међународних представника, на скупу су учествовали лидери Југославије и Хрватске, али конференција није успјела да заустави грађански рат у бившој БиХ.

1995. - На сједници Скупштине Републике Српске Крајине /РСК/, одржаној у Топуском, Милан Бабић изабран за премијера Републике, а истог дана Главни штаб Српске војске Крајине прогласио општу мобилизацију у јужном дијелу РСК због појачане концентрације хрватске војске.

1996. - Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала бомба у забавном парку, усмртивши двоје и ранивши 110 људи.

2000. - Предсједавајући Савјета министара БиХ Спасоје Тушевљак и хрватски премијер Ивица Рачан објавили у Сарајеву одлуку Хрватске Владе о преласку државне границе између БиХ и Хрватске само са личном картом, те потписали Споразум о предаји и прихватању лица и Споразум о царинској сарадњи.

2004. - Представички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио извјештај Комисије за утврђивање истине о догађајима на Палама у ноћи између 31. марта и 1. априла, у коме се наводи да православни свештеник Јеремија Старовлах и његов син Александар нису повријеђени од посљедица експлозије, него да је СФОР употријебио силу против невиних људи.

2004. - Највећа муслиманска добротворна организација у САД "Холи ленд фондација" оптужена за прање новца и финансирање терориста, укључујући и Хамас, почев од 1988. године.