На данашњи дан: Рођени Монтексје и Оскар Давичо: Жорж Клеменсо отворио Версајску мировну конференцију; 1654. Богдан Хмељницки признао врховну власт руског цара; Вада СРЈ прогласила Вилијама Вокера за персону нон грата

 На данашњи дан 1879. године успостављени су дипломатски односи између Србије и Италије. Кнежевина Србија је тада отворила посланство у Риму.

1654. - Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки је после победе над пољском војском признао врховну власт московског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом. Козачки устанак избио је у априлу 1648. и убрзо су му се прикључили сељаци, градско становништво и православно свештенство, огорчени насиљем Пољака који су у Украјини насилно покатоличавали и преводили на унију православне вернике.

1689. - Рођен је француски политички мислилац Шарл Луј Монтескје, с Волтером, Русоом и Дидроом - духовни и интелектуални весник Француске револуције. У алегорији "Персијска писма" приказао је француско друштво 18. века као источњачку деспотију, а у најзначајнијем делу "Дух закона" развио је теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску - која је постала темељ парламентарних демократија.

1778. - Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва.

1871. - Пруски краљ Вилхелм I проглашен је у Версају код Париза првим царем уједињеног Немачког царства. Под вођством канцелара Ота фон Бизмарка Пруска је ујединила разне немачке државе. Немачка је тада наметнула мировни уговор пораженој Француској преотевши јој Алзас и Лорену (Лотарингију).

1882. - Рођен је енглески писац Ален Александер Милн, аутор веома популарних романа за децу. Дела: романи "Кад смо били врло млади", "Вини Пу", "Кућа на Пуовом углу", "Сад нас је шесторо".

1886. - Рођен је француски вајар и сликар руског порекла Антоан Певзнер, један од најистакнутијих представника покрета руских конструктивиста. Студирао је у Кијеву и Петрограду, а у Француску је емигрирао 1923. Стварао је у маниру апстрактног конструктивизма.

1892. - Рођен је амерички филмски глумац, симпатични дебељко Оливер Норвел Харди, чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и сада засмејавају публику широм света. Филмови: "Ми из Оксфорда", "Два добра другара", "Фра ђаволо", "Велики посао", "Удри бригу на весеље", "Наша жена", "На дивљем западу".

1904. - Рођен је амерички филмски глумац енглеског порекла Арчибалд Александер Лич, познат као Кери Грант, који се исказао као сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса, али и као тумач карактерних рола у филмовима Алфреда Хичкока. Филмови: "Плава Венера", "Страшна истина", "Само анђели имају крила", "Филаделфијска прича", "Осумњичен", "Озлоглашена", "Дан и ноћ", "Мајмунска посла", "Држ'те лопова!", "Север-северозапад", "Шарада".

1909. - Рођен је српски писац Оскар Давичо, који је између два светска рата припадао групи писаца надреалиста изразито леве орјентације. У време немачке окупације у Другом светском рату интерниран је у Италију, одакле је 1943. побегао и прикључио се партизанима. Дела: збирке песама "Вишња за зидом", "Настањене очи", Флора", "Тропи", "Каирос", "Трема смрти", романи "Песма", "Бетон и свици", "Радни наслов бескраја", "Ћутање", "Глади", "Тајне", "Бекства", "Завичаји", "Господар заборава".

1913. - Рођен је амерички позоришни и филмски глумац Дејвид Денијел Камински, познат као Дени Кеј, сјајан комичар, који се ангажовао и у УНИЦЕФ-у, агенцији УН за помоћ деци. Филмови: "Чудо од човека", "Момак из Бруклина", "Песма се родила", "Тајни живот Волтера Митија", "Ревизор", "Луди подвиг".

1919. - Француски председник владе Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију после победе сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату. На скупу представника 27 држава победница право одлучивања имале су само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Остале земље су у расправи учествовале једино о питањима која су их се директно тицала, док су побеђеним државама ултимативно наметнути услови. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1936. - Умро је енглески писац Радјард Киплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907. мајстор кратких прича у којима су с пуно ефекта испреплетени хумор и ужас. Приказивао је живот у Индији, у којој је и рођен. Имао је изузетан смисао за свет деце али и животиња. Дела: "Књига о џунгли", "Храбри капетан", "Ким", "У белом и црном", "Приче за децу", "Изистинске приче".

1939. - Од повреда је умро српски лекар Драгиша Мишовић, два дана после судара у Београду између трамваја и аутомобила којим је превожен у затвор. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих комунистичких манифестација у тадашњој Краљевини Југославији. Током студија у Француској постао је члан КП Француске и председник удружења "Цларте" (Светлост), због чега му је укинута стипендија па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против личне владе Краља Александра и био је веома активан од 1936. до 1938. у стварању такозваног Народног фронта.

1943. - Совјетске трупе су у Другом светском рату, после седам дана огорчених борби с немачким снагама, успеле да олабаве обруч око Лењинграда који су Немци створили 16 месеци раније.

1977. - У најгорој железничкој несрећи у Аустралији, у Сиднеју је погинуло најмање 80 људи кад је локомотива ударила у мост који је потом пао на путнички воз.

1991. - Скупштина Јордана осудила је ваздушне нападе на Ирак у операцији "Пустињска олуја" и позвала је арапске и исламске земље на акцију против интереса САД и држава које учествују у масовном бомбардовању ирачких циљева. Истог дана Ирак је испалио осам ракета типа "скад" на Израел.

1996. - Владајући ПАСОК изабрао је за грчког председника владе Костаса Симитиса, после оставке тешко оболелог оснивача те партије Андреаса Папандреуа.

1997. - Аустријски канцелар Франц Враницки поднео је оставку након 11 година на власти.

1999. - Влада СРЈ прогласила је Вилијама Вокера за "персону нон грата".

2000. - Бивши немачки канцелар Хелмут Кол поднео је оставку на место почасног председника Демохришћанске уније под притиском финансијског скандала, односно противзаконитог скупљања новчаних донација док је предводио немачку владу.

2001. - Председник Конга Лоран Кабила званично је проглашен мртвим, два дана пошто је на њега пуцао један од његових телохранитеља.

2004. - У експлозији аутомобила-бомбе испред седишта привремене администрације САД у Багдаду погинуло је најмање 25 људи.

(Танјуг)