На данашњи дан: Рођени Лаза Костић, Чарлс Дарвин и Абрахам Линколн, умрли Имануел Кант, Бранко Миљковић и Душан Трнинић, ухапшен Александар Солжењицин, у Хагу 2002. почело суђење Слободану Милошевићу

На данашњи дан 1841. рођен је српски књижевник, песник, драмски писац и естетичар Лаза Костић, изузетно снажна и оригинална песничка природа. У поезију је унео нове и смеле облике и обогатио је српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и творац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико песама које су највиша остварења српског романтизма.

Истакао се и превођењем Вилијама Шекспира - био је полиглота и човек велике ерудиције. Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права је дипломирао у Пешти, где је и докторирао. Као национални радник, публициста и саборац Светозара Милетића, вође војвођанских Срба, хапшен је од стране Аустроугарских власти. Костић је био и први председник 1882/83. Српског новинарског друштва (данас Удружење новинара Србије). Најпознатија дела: "Међу јавом и међ сном", "Santa Maria della Salute", писао лирске песме и баладе, поетичне трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању", "Основа лепоте у свету".

Данас је петак, 12. фебруар. До краја године има 322 дана.

1804 - Умро је немачки филозоф Имануел Кант, професор Универзитета у родном Кенигзбергу (данас Калињинград), родоначелник немачке класичне филозофије. Његово учење сачињавају три суштинске одреднице: "коперникански обрат", "критицизам" и "примат практичног ума". Поставио је и хипотезу о природном постанку Земље и небеских тела - Кантова космогонијска хипотеза. Дела: "Критика чистог ума", "Критика практичног ума", "Критика расудне снаге", "Општа историја природе и теорије неба".

1809 - Рођен је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије еволуције. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је научни материјал на основу којег је устројио своју теорију развитка живих бића. Путовање Биглом описао је у књизи "Пут природњака око света". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог океана проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио је да су се организми постепено мењали. У епохалном делу "Постанак врста путем природног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. "Постанак врста" потпуно је изменио дотадашња схватања у биологији, али је изазвао и жестока противљења. Остала дела: "Променљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Порекло човека".

1809 - Рођен је амерички државник Абрахам Линколн, председник САД од 1860. до 15. априла 1865. кад га је у Вашингтону убио један фанатик. Пре избора за председника САД 1860. био је земљорадник, дрвосеча, лађарски момак, управник поште, адвокат, конгресмен. Припадао је Републиканској партији, странци индустријске буржоазије која је била за укидање ропства. Од 1861. до 1865. предводио је рат против јужних држава САД, у којима су власници велепоседа (најчешће плантажа памука) желели да очувају ропство, због готово бесплатне радне снаге.

1818 - Чиле је прогласио независност од Шпаније.

1832 - Пацифичка острва Галапагос су припојена Еквадору.

1851 - Едвард Харгрејвс је пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.

1863 - Српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић написао је завештајно писмо којим је поклонио држави палату у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвете нагласио је да кућу уступа "свом отечеству" за смештај "учених и просветних завода". У Капетан-Мишином здању налазила се доцније Велика школа, Прва београдска гимназија, потом Универзитет, Народна библиотека, Музеј, а данас ректорат Београдског универзитета уз нека одељења Филозофског факултета. Палата коју је отаџбини даровао Капетан Миша сматра се најуспешнијим остварењем чешког архитекте Јана Неволе.

1912 - Абдицирао је последњи кинески цар из династије Манџу - Пу Ји, после чега је Кина постала република са председником Сун Јат Сеном. Када је Јапан 1932. од североисточних кинеских провинција створио сателитску државу Манџуко, Пу је "враћен" на престо, поставши фигура у рукама освајача. После Другог светском рата је осуђен, али пошто је на робији "схватио" грешку помилован је и 1962. постављен за члана Националног конгреса. До краја живота радио је као баштован. Оставио је мемоаре под насловом - "Био сам кинески цар".

1923 - Рођен је италијански филмски режисер Ђанфранко Корси, познат као Франко Зефирели, који је режирао и опере и музичке драме. Посебно је цењен по инсценацијама драма Вилијама Шекспира, којем је остао веран адаптирајући његова дела и за филмове "Укроћена горопад" и "Ромео и Јулија".

1944 - Умро је српски етнолог и антропогеограф Јован Ердељановић, члан Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета. Објавио је велики број радова на српском и страним језицима, међу којима су посебно значајна проучавања присуства Срба у данашњој Војводини као и племенског живота у Црној Гори. Дела: "Постанак племена Пипери", "Етничко сродство Бокеља и Црногораца", "Етничка прошлост и формирање црногорских племена", "Кучи", "Братоножићи", "Стара Црна Гора", "Трагови најстаријег словенског слоја у Банату", "О пореклу Буњеваца", "Македонски Срби", "О почецима вере и другим етнолошким проблемима".

1949 - У Београду је почела настава на Академији за позоришну уметност, основаној 1948. Први декан Академије био је Душан Матић, а први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић. Први професори режије новоустројене Академије били су Бојан Ступица и Хуго Клајн.

1953 - Совјетски Савез је прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.

1961 - Умро је српски писац Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуализма. Почео је да пише као средњошколац и 1957. објавио је прву збирку песама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике. Остала дела: збирке песама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти".

1973 - Северни Вијетнам је током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.

1974 - У Москви је ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност, а сутрадан му је одузето совјетско држављанство и протеран је из земље, после чега је у емиграцији провео две деценије.

1979 - Умро је француски филмски режисер Жан Реноар, син сликара Огиста Реноара. Аутор је низа антиратних филмова који су снажно утицали на духовно стање нације. Написао је књиге "Реноар, мој отац" и "Мој живот и моји филмови". Филмови: "Нана", "Кучка", "Мадам Бовари", "Тони", "Злочин господина Ланжа", "Излет", "Велика илузија", "Марсељеза", "Човек-звер", "Правило игре", "Мочвара", "Ова земља је моја", "Жена на обали", "Река", "Хелена и мушкарци", "Френч канкан", "Тестамент доктора Корделијера", "Доручак на трави".

1979 - У Родезији (садашњи Зимбабве) герилци су убили 59 људи, оборивши путнички авиону "Ер Родезије".

1984 - Умро је аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена светске књижевности, док његовом прозом доминирају социјално-политичке теме. Дела: збирке приповедака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Последња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 светова", путопис "Аутонаути космопута".

1986 - САД су Југославији изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке "Независне државе Хрватске". Суђење у Загребу претворено је у фарсу, пошто му је суђено само за неколико појединачних злочина.

1990 - Кармен Лоренс постала је премијер Западне Аустралије као прва жена шеф владе неке од аустралијских држава.

1996 - Јасер Арафат је преузео дужност првог палестинског председника.

1997. - Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Ђонг Ила, затражио је у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.

1999 - Амерички сенат определио се већином гласова против смењивања председника САД Била Клинтона, одлучујући поводом скандалозне љубавне афере шефа државе и приправнице у Белој кући Монике Луински.

2002 - Пред Судским већем Хашког трибунала почело је суђење бившем председнику Југославије и Србије Слободану Милошевићу оптуженом злочине. Суђење није никада окончано, пошто је оптужени у току процеса умро.

2002 - Пад иранског путничког авиона типа "Ту-154" на западу Ирана није преживео нико од 117 путника и чланова посаде.

2004 - Умро је српски балетски играч Душан Трнинић. Остварио је велики број улога, укључујући роле у балетима "Шехерезада", "Балерина и бандити", "Плави Дунав", "Друга рапсодија", "Охридска легенда", "Ромео и Јулија", "Жизела", "Лабудово језеро", "Љубав чаробница". Поред гостовања са балетом националног театра у иностранству, остварио је и низ изузетно успешних самосталних наступа у Италији, Шпанији, Грчкој, Кини, Немачкој.

Лаза Костић

Санта Марија дела Салуте

Опрости, мајко света, опрости, 
што наших гора пожалих бор, 
на ком се, устук свакој злости, 
блаженој теби подиже двор; 
презри, небеснице, врело милости, 
сто ти земаљски сагреши створ: 
Кајан ти љубим пречисте скуте, 
Санта Мариа делла Салуте.

Зар није лепше носит' лепоту, 
сводова твојих постати стуб, 
него грејући светску грехоту 
у пеп'о спалит' срце и луб; 
тонут' о броду, трунут' у плоту, 
дјаволу јелу а врагу дуб? 
Зар није лепше вековат' у те, 
Санта Мариа  делла Салуте?

Опрости, мајко, много сам страд'о, 
многе сам грехе покај'о  ја; 
све што је срце снивало младо, 
све је то  јаве сломио ма', 
за чим сам чезн'о, чему се над'о, 
све је то давно пеп'о и пра', 
на угод живу пакости жуте, 
Санта Мариа делла Салуте.

Тровало ме је подмукло, гњило,

ал' ипак нецу никога клет'; 
ста год је муке на мени било, 
да никог за то не криви свет: 
Јер, сто је души ломило крило, 
те јој у јеку душило лет, 
све је то с ове главе са луде, 
Санта Мариа делла Салуте!

Тад моја вила преда ме грану, 
лепсе је овај не виде вид; 
из црног мрака дивна ми свану, 
к'о песма славља у зорин свит, 
сваку ми махом залечи рану, 
ал' тезој рани настаде брид: 
Ста цу од миља, од муке љуте, 
Санта Мариа делла Салуте?

Она ме гледну. У душу свесну 
никад јос такав не сину глед; 
тим би, што из тог погледа кресну, 
свих васиона стопила лед, 
све ми то нуди за чим год чезну', 
јаде па сладе, чемер па мед, 
сву своју дусу, све своје жуде, 
-сву вечност за те, дивни тренуте!- 
Санта Мариа делла Салуте.

Зар мени јадном сва та дивота? 
Зар мени благо толико све? 
Зар мени старом, на дну зивота, 
та златна воћка сто сад тек зре? 
Ох, слатка воћко, танталског рода, 
сто ниси мени сазрела пре? 
Опрости моје гресне залуте, 
Санта Мариа делла Салуте.

Две у мени побише силе, 
мозак и срце, памет и сласт. 
Дуго су бојак страховит биле, 
к'о бесни олуј и стари храст: 
Напокон силе сусташе миле, 
вијугав мозак одрза власт, 
разлог и запон памети худе, 
Санта Мариа делла Салуте.

Памет ме стегну, ја срце стисну', 
утекох мудро од среће, луд, 
утекох од ње - а она свисну. 
Помрца сунце, вецита студ, 
 гаснусе звезде, рај у плац бризну, 
смак света наста и страшни суд. - 
 О, светски сломе, о страшни суде, 
Санта Мариа делла Салуте!

У срцу сломљен, збуњен у глави, 
спомен је њезим свети ми храм. 
Тад ми се она од онуд јави, 
к'о да се Бог ми појави сам: 
У души бола лед  ми се крави, 
кроз њу сад видим, од ње све знам, 
засто се  мудрачки мозгови муте, 
Санта Мариа делла Салуте.

Додје ми у сну. Не кад је зове 
силних ми жеља наврели рој, 
она ми додје кад њојзи гове, 
тајне су силе слушкиње њој. 
Навек су са њом појаве нове, 
земних милина небески крој. 
Тако ми до ње простире путе, 
Санта Мариа делла Салуте.

У нас је све к'о у мужа и жене, 
само сто није брига и рад, 
све су милине, ал' нежежене, 
страст нам се блажи у рајски хлад; 
старија она сад  је од мене, 
тамо цу бити доста јој млад, 
где свих времена разлике цуте, 
Санта Мариа делла Салуте.

А наса деца песме су моје, 
тих састанака вецити траг; 
то се не пише, то се не поје, 
само сто душом пробије зрак. 
То разумемо само нас двоје, 
то је и рају приновак драг, 
то тек у заносу пророци слуте, 
Санта Мариа делла Салуте.

А кад ми додје да прсне глава 
о мог живота  хридовит крај, 
најлепши сан ми постаце јава, 
мој ропац њено: "Ево ме, нај!" 
Из ништавила у славу слава, 
из безњенице у рај, у рај! 
у рај, у рај, у њезин загрљај!

Све це се жеље ту да пробуде, 
душине жице све да прогуде, 
задивићемо светске колуте, 
звездама цемо померит' путе, 
сунцима засут' сељанске студе, 
да у све куте зоре заруде, 
да од милине дуси полуде, 

Санта Мариа делла Салуте.

(РТВ-НСПМ)