На данашњи дан: Рођени Карађорђе и Ервин Ромел, умрли патријарх Павле, Јохан Кеплер и Хенрик Сјенкјевич, инфлација у Немачкој 1923. достигла врхунац, "Турска Република Северни Кипар" 1983. прогласила самосталност

НОВИ САД - На данашњи дан 1752. године рођен је Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка. Карађорђе је творац нововековне српске државе и родоначелник краљевске породице Карађорђевић. У Аустријско-турском рату (Кочина Крајина) борио се као фрајкор (добровољац) у саставу јединица капетана Коче Анђелковића, на аустријској страни. Као буљубаша (турски чин у рангу команданта батаљона) учествовао је у акцијама против Јањичара. На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за "вожда" у борби против Турака. Истеравши Турке из Београдског пашалука (Смедеревског) после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни. Покушавао је да се ослони на Русију и 1807. створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. После слома устанка 1813. избегао је у Аустрију, затим у Русију, да би по повратку у Србију 1817. трагично настрадао.

2009 - Умро је његова светост патријарх српски Павле. Рођен је 1914. у селу Кућанци, код Доњег Михољца у Славонији, теологију је завршио у Београду а постдипломске студије у Атини.

Замонашио се 1946. а 1957, постао је архијереј. На челу Српске православне цркве налазио се од 1990. Уживао је велику популарност, највише због наглашене скромности.

Данас је недеља, 15. новембар. До краја године има 46 дана.

1492. - Шпански морепловац Кристифор Колумбо направио је забелешку о употреби дувана међу америчким Индијанцима, што је први писани документ о тој биљци која је убрзо освојила свет.

1577. - Енглески гусар, адмирал Френсис Дрејк започео је путовање током којег ће опловити свет, поставши након трогодишње пловидбе први Енглез којем је то успело. Током путовања обишао је обале Африке и Америке, изводећи успут повремене пљачкашке нападе на шпанске бродове.

1630. - Умро је немачки астроном, математичар и физичар Јохан Кеплер, који је с три закона о кретању планета коначно утврдио ваљаност хелиоцентричног система и ударио темеље нове астрономије. Израчунао је и површину и запремину геометријских тела која до тада нису проучавана.

1708. - Рођен је енглески државник Вилијам Пит Старији, вођа виговаца, британски премијер од 1756. до 1761. и од 1766. до 1768. чија је агресивна спољна политика преобразила Велику Британију у највећу светску колонијалну силу, а Француску готово лишила колонија. Као шеф дипломатије и министар војни спроводио је политику колонијалне експанзије и покренуо је 1756. Седмогодишњи рат, после којег је Француска 1763. морала да Канаду уступи Великој Британији и да се повуче из Индије.

1738. - Рођен је енглески астроном немачког порекла Фредерик Вилијам Хершел, који је 1781. открио Уран, седму планету Сунчевог система. Био је најпре музичар, али га је астрономија толико фасцинирала да се и сам бавио брушењем огледала и конструкцијом телескопа. После открића Урана постао је члан а потом председник Лондонског краљевског друштва. Открио је и два Уранова и два Сатурнова сателита. Проучавање маглина, двојних и многоструких звезда, Млечног пута и Сунчевог система донело му је назив творца звездане (стеларне) астрономије.

1787. - Умро је немачки композитор Кристоф Вилибалд Глук, композитор и диригент на бечком двору царице Марије Терезије. Реформисао је оперу. Утро је пут музичкој драми. Написао је стотинак опера, од којих је сачувано око 40, неколико балета, симфонија, увертира и ода. Дела: опере "Орфеј и Еуридика", "Алчеста", "Парис и Хелена", "Армида", "Ифигенија на Тауриди", "Ифигенија на Аулиди".

1862. - Рођен је немачки писац Герхарт Хауптман, добитник Нобелове награде за књижевност 1912. Његова лирика има идеалистичку ноту, а у драмама преовлађује социјална проблематика најчешће на тему живота малих људи његове родне Шлезије. Написао је мноштво драма, есеја, афоризама, новела, путописних и аутобиографских књига. Дела: "Ткачи", "Пред зору", "Луда у Христу Емануел Квинт", "Даброво крзно", "Ифигенија у Делфима", "Зимска балада", "Црвени петао", "Агамемнонова смрт", "Електра", ", "Превозник Хеншел", "Усамљени људи", "Свечаност мира", "Колега Крамптон", "Потопљено звоно", "А Пипа игра", "Роза Бернд", "Пацови", "Чувар пруге Тил".

1889. - Абдицирао је цар Педро II, други и последњи бразилски монарх и Бразил је проглашен републиком. Приликом стицања независности 1822. коју је бивша метропола признала тек 1828. један од принчева из португалске краљевске породице Браганца постао је владар Бразила, с титулом цара.

1891. - Рођен је немачки фелдмаршал Ервин Ромел, назван "пустињска лисица", који је као командант експедиционих снага Немачке у Другом светском рату 1941. и 1942. забележио више победа над савезницима у северној Африци, али је у децембру 1942. поражен у кључној бици код Ел Аламејна. Није успео да спречи савезничко искрцавање у Нормандији у јуну 1944. а после неуспелог атентата на Хитлера у јулу 1944. у који је био умешан, приморан је да изврши самоубиство.

1914. - Рођен је народни херој Петар Драпшин, генерал, добровољац у Шпанском грађанском рату, један од организатора устанка у Херцеговини. Био је командант 12. дивизије, Шестог ударног корпуса и Четврте армије и Прве тенковске армије. Војничке способности је испољио нарочито у ослобађању Истре и Трста. Крајем 1945. гине несрећним случајем.

1916. - Умро је пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905. који је светску литерарну славу стекао историјским романима. Дела: романи "Qуо вадис", "Огњем и мачем", "Потоп", "Пан Володијовски", "Без догме", "Породица Полањецких", "Кроз пустињу и прашуму", збирка приповедака "Скице угљеном".

1920. - Скупштина Друштва народа је одржала прву седницу у Женеви. Друштво је основано после Првог светског рата с циљем обезбеђења мира и међународне сарадње, али је убрзо због супротности међу великим силама изгубило на значају.

1923. - Галопирајућа инфлација у Немачкој је достигла врхунац - четири трилиона марака мењано је за један амерички долар.

1928. - Велики фашистички савет у Италији постао је врховно тело у земљи и преузео је сву власт.

1929. - Умро је српски архитекта Андра Стевановић, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. Пројектовао је више монументалних грађевина, укључујући зграде Управе фондова (данас Народни музеј), Београдске задруге у Карађорђевој, Српске краљевске академије (данас САНУ). Проучавао је стару српску црквену архитектуру и сакупио је значајну грађу за монографије о манастирима Грачаница, Каленић, Дечани.

1935. - Мануел Кесон је постао први председник Филипина.

1942. - У илегалној штампарији у Новом Саду у Другом светском рату штампан је први број "Слободне Војводине". Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а после слома окупатора почео је да излази као дневни лист у Новом Саду. Од 1. јануара 1952. назив му је промењен у "Дневник".

1942. - Код Гвадалканала у Тихом океану у Другом светском рату је окончана тродневна битка јапанске и америчке флоте и авијације, која је означила преокрет у рату на Пацифику. Јапанци су претрпели мање губитке у бродовима, али је стратешки успех припао Американцима, који су поред бродова уништили готово комплетну јапанску дивизију.

1946. - Уговором потписаним у Лингђатију Холандија је признала Индонезију, али само на територији Јаве, Суматре и Мадуре. Холандија је, супротно уговору, 1947. и 1948. покушала оружјем да да поново освоји Индонезију, али је на конференцији у Хагу 1949. дефинитивно признала независност те земље, која је била њена колонија од 1816. под именом Холандска Источна Индија.

1954. - Умро је амерички филмски и позоришни глумац Лајонел Баримор, који се као дете прославио глумећи Оливера Твиста, а пред крај живота је као тежак инвалид, седећи у столици, одиграо више изванредних карактерних улога. Филмови: "Гранд хотел", "Острво Ларго", "Дама с камелијама", "Распућин и царица", ТВ серија "Др Килдер".

1971. - Делегација Кине је први пут званично заузела место у УН. До тада је Кину представљао Тајван, као националистичка Кина (некомунистичка).

1976. - Умро је српски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Касније је прешао у Скопље, а 1932. остварио је дугогодишњи сан - примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано Југословенско драмско позориште, које је окупило велики део глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући "Златну медаљу Станиславског" коју му је доделио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.

1976. - Умро је француски филмски и позоришни глумац Жан Габен, једна од најсугестивнијих личности светске кинематографије. Играо је у око 90 филмова, тумачећи махом карактерне улоге, с непоновљивим шармом и уверљивошћу, протканим карактеристичним ненаметљивим хумором. Филмови: "Застава", "Пепе ле Моко", "Велика илузија", "Обала у магли", "Звер-човек", "Зора свиће", "Иза решетака", "Ноћ је моје царство", "Не дирај у лову", "У случају несреће", "Клошар Архимед".

1976. - Сиријска армија је преузела пуну контролу над Бејрутом, у покушају да оконча 18-месечни грађански рат у Либану.

1978. - Приликом пада у Шри Ланки исландског путничког авиона "DC-8", који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике, погинуло је свих 175 путника и осам чланова посаде.

1983. - "Турска Република Северни Кипар", коју је признала једино Анкара, прогласила је "независност".

1988. - Први совјетски ракетоплан "Буран" полетео је на успешан лет у Космос. Реч је о летилици која је могла успешно да слети назад на Земљу, као и да се поново користи у васионским летовима, насупрот ранијим техничким решењима.

1988. - У Алжиру је палестинска скупштина у избеглиштву прогласила независну палестинску државу на Западној обали и Гази с Јерусалимом као главним градом.

1990. - У првом споразуму од Другог светског рата који се односио на конвенционално наоружање, Варшавски пакт и НАТО су се у принципу договорили да драстично смање количину тог оружја.

1994. - Председник Аустрије Томас Клестил признао је приликом обраћања члановима израелског парламента да је његова земља пропустила да у прошлости призна сопствену улогу у нацистичким злочинима.

2002. - Руски генерал Игор Шифрин убијен је у заседи чеченских исламских терориста у Грозном.

2003. - Испред две синагоге у центру Истанбула скоро истовремено су експлодирала два аутомобила пуна експлозива, усмртивши укупно 23 особе. Одговорност је преузео "Исламски фронт бораца Великог Истока", основан 1985. године с циљем да формира исламску државу у Турској.

2005. - Израелски и палестински званичници постигли су договор који, први пут од израелске окупације 1967. године, даје Палестинцима контролу над граничним прелазом Рафа, између појаса Газе и Египта.

2007. - Циклон "Сидр" однео је најмање 3000 живота у Бангладешу. "Сидр" је брзином од 250 километара на час "сравнио са земљом" стотине хиљада кућа у југозападним деловима те земље, док је неколико милиона људи остало без струје, укључујући и поједине делове Даке, десетомилонске престонице Бангладеша. Циклон је изазвао и талас висине пет метара који је погодио приобална подручја земље, натеравши око 3,2 милиона људи на евакуацију.

(РТ Војводине)