На данашњи дан: Рођени Густав Малер и Марк Шагал, умрли Артур Конан Дојл и Сима Лозанић, КПЈ покренула устанак у Србији, САД анектирале Хаваје

На данашњи дан 1941. године, Жикица Јовановић Шпанац, борац локалног партизанског одреда, започео је оружану борбу под вођством КПЈ. Он је у Белој Цркви, на локалном ивандањском сеоском вашару, убио двојицу припадника жандармерије - Миленка Браковића и Богдана Лончара. Овај догађај прихваћен је касније као почетак устанка у Србији (Југославији). Одлука о подизању устанка од стране КПЈ донесена је после напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез, а не после окупације и распарчавања Југославије.

Данас је четвртак, 7. јул. До краја године има 177 дана.

1307 - Умро је енглески краљ Едвард I "Дугоноги", који је током владавине од 1272. до смрти реформисао законодавство и успоставио снажан административни систем, проширивши га и на Велс, чију је аутономију укинуо.

1752 - Рођен је француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. изумео механички ткачки разбој, назван њему у част "Жакарова машина".

1816 - Умро је енглески писац и политичар ирског порекла Ричард Бринсли Батлер Шеридан, чије се комедије нарави одликују изврсним комичним ликовима и духовитим дијалогом. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. прославио се као сјајан оратор. Дела: комедије "Школа оговарања", "Супарници", "Критичар".

1854 - Умро је немачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван према њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мерење електричног отпора у међународном систему мера њему у част названа је - ом.

1860 - Рођен је аустријски композитор и диригент Густав Малер. Био је директор Државне опере у Бечу. Под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера стварао је композиције изразитог драмског набоја и снажних емоција. Дела: десет симфонија, циклуси соло песама за глас и оркестар "Песма о земљи", "Песме младића-путника", "Дечаков чудотворни рог", "Песме о мртвој деци".

1887 - Рођен је руски сликар јеврејског порекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. века. Већи део живота провео је у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из детињства. У графичким циклусима илустровао је "Мртве душе" Николаја Гогоља, "Хиљаду и једну ноћ" и Библију. Такође је осликао париску Оперу, синагогу у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.

1898 - САД су анектирале Хавајска острва. У прво време Хаваји су имали статус колоније Сједињених Држава, да би 1959. постали педесета савезна држава САД.

1899 - Рођен је амерички филмски режисер Џорџ Дуи Кјукор, холивудски перфекциониста, посебно успешан у филмској музичкој комедији. Филмови: "Мала жена", "Силвија Скарлет", "Ромео и Јулија", "Јуче рођена", "Звезда је рођена", "Девојке", "My Fair Lady", "Дејвид Коперфилд", "Филаделфијска прича".

1911 - Рођен је италијански композитор Ђан Карло Меноти, чије су опере с темама из савременог живота, за које је сам писао либрета, стекле изузетну популарност. Успешно је комбиновао драматске ситуације карактеристичне за 20. век са традиционалном формом италијанске опере, а у компоновању се ослањао на традиционалне хармоније. Дела: опере "Конзул", "Медијум", "Амелија на балу", радио опере "Девојка и лопов", "Телефон", балет "Себастијан".

1922 -  Рођен је Дејан Медаковић, српски историчар уметности, историограф, књижевник, председник Српске академије наука и уметности од 1999. до 2003. Рођен је у Загребу, тада Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, у породици која је дала низ великана српске културе. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. Од 1942. радио је у Музеју кнеза Павла, а након рата у Музеју града Београда, Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе. Радио је у Историјском институту САН (1952-1954). Докторирао је тезом "Графика српских штампаних књига XV-XVII века" 1954. Предавао је на Филозофском факултету у Београду до пензионисања 1982. У Матици српској руководио је истраживањима из области историје уметности. Уређивао је "Зборник за ликовне уметности Матице српске". Бавио се широким распоном тема, од средњовековне уметности до модерног сликарства, али највише - српским бароком, српским културним приликама у 18. в. и српским сликарством 19. в. Аутор је и неколицине књижевних дела и више збирки поезије. Руководио је и основао (или обновио) низ културних и научних пројеката, попут "Вукове задужбине". Од 1995. редовни је члан Европске академије са седиштем у Салцбургу, а редовни члан Лајбницовог друштва (Берлин) и почасни члан Румунске академије постао је 2001. Добитник је награде за животно дело (Седмојулске), аустријске Гинделдз награде, Хердерове награде. Био је почасни грађанин Сремских Карловаца. Дела: "Београд на старим гравирама", "Српски сликари 18. века", "Путеви српског барока", "Сведочења", "Истраживачи српских старина", "Барок код Срба", "Савина", "Сент Андреја", "Летопис Срба у Трсту", "Срби у Бечу", коаутор "Историје српског народа" 1-10 СКЗ, "Хиландар", сећања: "Ефемерис" 1-5.

1930 - Умро је енглески писац Артур Конан Дојл, лекар по професији, који се прославио као аутор криминалистичких романа и приповедака у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон. Зачетник је тог специфичног књижевног жанра. Битно мању пажњу привукао је најбољим делима, солидним историјским романима. Племићку титулу добио је 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. После погибије сина у Првом светском рату, одао се мистицизму. Дела: романи "Гримизна студија", "Пустоловине Шерлока Холмса", "Успомене Шерлока Холмса", "Баскервилски пас", "Бели одред", "Изгубљени свет", "Велики бурски рат", историјска студија "Историја британског похода у Француској и Фландрији", дело о спиритуализму "Историја спиритуализма", мемоарска проза "Успомене и пустоловине".

1932 - Рођен је Џо Завинул, аустријски џез-пијаниста. Рођени Бечлија (Јозеф Ерих Завинул) ушао је у историју џеза светским хитовима "Mercy, Mercy, Mercy и "Birdland". Основао је 1970. бенд "Weather Report", који је постао један од најзначајнијих бендова у историји џеза. У њему су свирали бројни велики музичари попут саксофонисте Вејна Шортера, бубњара Питера Ерскајна и басисте Жака Пасториуса. Завинул је доцније 1987. основао "Завинул синдикат", бенд у којем су се такође смењивали врхунски музичари. Џез магазин "Даун бит" је чак 28 пута проглашавао Завинула најбољим џез пијанистом.

1935 - Умро је српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан, извесно време и председник, Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.

1937 - Јапанска армија напала је кинески гарнизон код Лучиоа (мост Марка Пола) близу Пекинга. Отпор кинеских снага Јапан је искористио као повод за агресију на Кину.

1960 - Правдајући се заштитом "угрожених" живота својих држављана, Белгија је, само седам дана после проглашења независности Конга (до тада колонија Белгијски Конго) упутила падобранске јединице у ту афричку земљу. Конгоански председник владе Патрис Лумумба одмах је затражио интервенцију УН, али блоковски подељена светска организација није брзо деловала, па је провинција Катанга објавила отцепљење, што је изазвало грађански рат. Лумумба, лидер покрета за самосталност, велики песник и симбол конгоанске независности збачен је у октобру 1960, одведен у Катангу и убијен у фебруару 1961.

1978 - Соломонова острва у југозападном делу Тихог океана стекла су независност и ушла у Британски комонвелт после 85 година британске колонијалне управе.

1981 - Председник САД Роналд Реган предложио је Сандру Деј О'Конор за судију Врховног суда и она је у септембру 1981. постала прва жена члан највише америчке судске инстанце.

1994 - У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком севернојеменских трупа у главни град Јужног Јемена Аден.

1995 - Бивши шеф италијанске дипломатије Ђани де Микелис осуђен је због корупције на четири године затвора.

1998 - У Нигерији је под сумњивим околностима умро најпознатији политички затвореник Мошуд Абиола, за ког се тврди да је 1993. добио изборе у тој афричкој земљи. Његова смрт изазвала је вишедневне нереде.

1999 - Америчка дуванска индустрија претрпела је тежак ударац јер је судска порота у Флориди саопштила да је пушење узрок многих болести, што је та индустрија прикривала од јавности.

2005 - У серији експлозија које су потресле лондонски метро и разнеле један градски аутобус, погинуло је 52, а повређено око 700 људи. Терористичка мрежа Ал-Каида-Џихад у Европи преузела је одговорност за ове бомбашке нападе у самом центру британске престонице.

2007 - Најмање 100 људи је погинуло, а 250 је рањено у Туз Курмату, граду на северу Ирака, када је на препуној пијаци бомбаш-самоубица дигао у ваздух камион пун експлозива.

2007 - Проглашено је "нових" седам светских чуда током свечаности на стадиону Бенфике у Лисабону. Велики зид у Кини, Петра у Јордану, Статуа Христа Спаситеља у Бразилу, Мачу Пичу у Перуу, пирамида Чичен-ица у Мексику, Колосеум у Риму и Таџ Махал у Индији. До оваквог избора је дошло гласовима око 100 милиона људи широм света путем интернета и мобилних телефона. Критичари овог избора међу којима и УНЕСКО сматрали су да светска чуда не треба бирати јавним гласањем. Египатске пирамиде у Гизи су једине остале са изворне листе седам светских чуда старог века, на којој су се још налазили Семирамидини висећи вртови у Вавилону, Артемидин храм у Ефесу, статуа Зевса у Олимпији, Маузолеј у Халикарнасу, Колос са Родоса и Фарос у Александрији.

(Танјуг)