недеља, 12. јул 2020. | |
Српска православна црква и њени верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом - Петровдан.
Петар је био рибар и звао се Симон, а Исус му је дао име Петар. Он је први од апостола јасно изразио веру у Господа речима: "Ти си Христос, син Бога живога". Апостол Павле био је фарисеј, прогонитељ Христов, и звао се Савле. Преобразио се и кренуо за Христом. Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника. Код Срба Петровдан је слава пекара и рибара. Свете апостоле истовремено славе све православне цркве које поштују Јулијански календару, док су западне хришћанске цркве овај празник обележиле пре 13 дана, објавивши и велики хришћански јубилеј - два миленијума од рођења светог апостола Павла. Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство. 1191. године – Енглески краљ Ричард лављег срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1536. године – Умро је холандски хуманиста, филозоф и филолог Еразмо Ротердамски, критичар папске државе и злоупотреба цркве. Своје погледе на духовне, црквене и друштвене прилике изнео је у сатиричном делу “Похвала лудости”, а његов спис “Де ратионе студии” први је систематски програм хуманистичког школског образовања. 1543. године – Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести, последњи пут, са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1682. године – Умро је француски астроном Жан Пикар. Први је прецизно измерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника Земље. Покренуо је 1679. године астрономски алманах “Цоннаиссанце дес Темпс”. 1806. године – У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло 16 немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је значило и крај Светог Римског Царства Немачке, које је укинуто 6. августа када се Франц И Хабсбург одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у бици код Лајпцига. 1854. године – Рођен је амерички изумитељ и индустријалац Џорџ Истман. Основао је компанију “Кодак” која је годинама држала монопол у индустрији камера и филма. 1884. године – Рођен је италијански сликар и вајар Амадео Модиљани. Добар део живота провео је у Паризу (1906-20), где се уклопио у савремене ликовне токове “Париске школе”, а прославио се портретима и женским актовима стилизованим у издужене форме. 1904. године – Рођен је чилеански писац и дипломата Пабло Неруда, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. године. Храбро се супротставио увођењу Пиночеове диктатуре, а његова сахрана исте, 1973. године, претворила се у манифестацију чилеанских антифашиста. Најпознатија дела: “Двадесет љубавних и једна очајна”, “Покушај бесконачног човека”, “Шпанија у срцу”, “Елементарне оде”. 1910. године – У авионској несрећи погинуо је енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. године основао компанију за производњу аутомобила “Ролс-Ројс”. 1920. године – Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941. године – Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписали су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1941. године – На Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. 1960. године – Француска је признала независност колонија у Африци Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979. године – Гилбертова Острва у Тихом океану стекла су независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати, после 87 година британске колонијалне управе. 1984. године – Умро је српски писац и дипломата Марко Ристић, истакнути теоретичар београдске надреалистичке групе и један од представника модерне и авангарде у српској и југословенској књижевности између два светска рата. Од 1945. до 1951. године био је југословенски амбасадор у Паризу. Најпознатија дела: “Од среће и од сна”, “Без мере”, “Ноx мицроцосмица”. 1993. године – Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе, у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997. године – Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачених на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998. године – Француска је победом над Бразилом (3:0) у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2000. године – У Тополи је умро принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра И и брат краља Петра ИИ. Нјегова сахрана 16. јула у породичној гробници на Опленцу окупила је скоро целу породицу Карађорђевић, која је живела у иностранству од Другог светског рата, када су нове комунистичке власти забраниле краљу и члановима његове породице повратак у земљу. Принц Александар Карађорђевић, син краља Петра ИИ, вратио се с породицом у СРЈ 2001. године, а одлуком савезне владе породици Карађорђевић је дат на коришћење дворски комплекс на Дедињу. 2001. године – САД су објавиле црну листу земаља које нису почеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. 2001. године – Бивши бугарски цар Симеон Други Сакс Кобург прихватио је кандидатуру за премијера. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2003. године – Умро је легендарни саксофониста и џез композитор Бени Картер. Током своје 60-годишње каријере наступао је с бројним истакнутим џез музичарима, а дела у његовом аранжману изводили су најславнији џез састави које су предводили Ђук Елингтон, Бени Гудман, Чик Веб и Глен Милер. 2004. године – Француска и Ирак обновили су дипломатске односе прекинуте пре 13 година због ирачке инвазије на Кувајт. 2006. године – У нападу на израелски војни пункт на граници између Либана и Израела герилци Хезболаха отели су два израелска војника. Акције Хезболаха и жестоки одговор Израела изазвали су нови рат у Либану, који је трајао до 14. августа када је наступило примирје. Током сукоба погинуло је 1.100 Либанаца, махом цивила и 154 Израелаца, углавном војника. 2008. године – Умро је познати амерички кардиолог и један од најпознатијих светских хирурга 20 века Мајкл Дебејки који је први извео многе хирушке захвате, попут уграђивања бајпаса. Током седам деценија дуге каријере увео је нове хирушке методе лечења и зачетник је модерне кардиолошке хирургије. Оперисао је бројне познате личности међу којима су и три америцка председника (Джон Кенеди, Линдон Джексон, Ричард Никсон), руски председник Борис Јељцин, јордански краљ Хусеин, али и познате холивудске звезде. 2010. године – Умрла је легендарна кубанска болеро повечица Олга Гиљот, прва латино звезда која је наступала у Карнеги холу у Њујорку. (Едукација.рс) |