четвртак, 12. новембар 2015. | |
На данашњи дан 1956. почело је са радом београдско позоришт Атеље 212. У адаптираном делу зграде "Борбе" (изворно зграда листа "Време") београдско позориште "Атеље 212" почело је с радом, извођењем Гетеовог "Фауста" у режији Мире Траиловић. Жеља је била да се направи театар у коме ће се приказивати комади, авангардни у односу на остала позоришта. На данашњи дан 1920. године под притиском Британије и Француске, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца потписала је Рапалски споразум којим је одређено да Истра, Јулијска крајина, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружа јесу италијанска територија. Године 1924. Италија је анектирала и Фиуме (данас Ријека) до тада слободни град. Данас је четвртак, 12. новембар. До краја године има 49 дана. 1554 - Парламент Енглеске поново је одобрио исповедање римокатолицизма. 1812 - На залеђеној реци Березини од руске топовске паљбе и у јуришима козака погинуло је око 25.000 војника разбијене армије француског цара Наполеона И која се повлачила из Москве. После дебакла на Березини, Наполеон је побегао с малом пратњом у Париз уз обећање да ће подићи нову армију од 300.000 људи, али је пораз у Русији био почетак краја његове империје. 1833 - Рођен је руски композитор Александар Порфиријевич Бородин, припадник неформалне музичке групе "Велика петорица" и утемељивач руске симфонијске и камерне музике. По образовању био је лекар и хемичар и радио је као универзитетски професор. Као дечак свирао је флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама, легендама и источњачким фолклором. Дела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2 ("Багатирска симфонија"), симфонијска слика "У средњој Азији". 1839 - Донет је Војни закон којим је, између осталог, одређен систем безбедности војске тадашње Кнежевине Србије. Датум доношења овог закона прихваћен је као Дан Војнобезбедносне агенције Војске Србије. 1840 - Рођен је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника краја 19. и почетка 20. века, чије је дело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно је утицало на европско вајарство. Скулптуре: "Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Вечни идол", "Пролеће", "Човек сломљеног носа", бисте, актови. 1866 - Рођен је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први председник Кине након рушења монархије. Борбу за стварање републике је почео 1894. а 1905. је основао Савезну лигу (Тун-мен-хој) из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Савезна лига је 1911. повела револуцију у којој је збачена династија Манџу и проглашена република чији је председник постао Сун. Први конгрес Куоминтанга прихватио је 1924. његова програмска начела: За национално ослобођење Кине потребна је подршка Совјетског Савеза, демократија није могућа без сарадње с комунистима, а благостање народа без побољшања услова живота најширих слојева. После његове смрти 1925. прокомунистичка линија је напушстена и вођство странке је преузело десно крило Чанг Кај Шека. 1912 - Шпанског председника владе Хосеа Каналехаса убио је анархиста Мануел Пардинас, који је потом извршио самоубиство. 1912 - Спасилачка екипа пронашла је на Антарктику посмртне остатке енглеског поларног истраживача капетана Роберта Скота и његових пратилаца. Претпоставља се да су он и чланови његове експедиције умрли у марту 1912. при повратку с Јужног пола. 1918 - Проглашена је прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I - последњег владара из куће Хабзбург. 1919 - Енглески пилоти Рос и Кејт Смит полетели су из Хаунслоуа код Лондона на први лет од Велике Британије до Аустралије. Њих двоје је у аустралијски град Дарвин слетело 13. децембра 1919. 1927 - Лав Троцки је, под оптужбом да се борио за власт после смрти Лењина, искључен из владајуће бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер Совјетске државе. Из земље је протеран 1929. а 1940. је убијен у Мексику. 1929 - Рођена је америчка филмска глумица Грејс Кели, која је после удаје 1956. за кнеза од Монака Ренијеа III из куће Грималди, постала владарка Монака. Филмови: "Тачно у подне", "Провинцијалка" (Оскар), "Позови М ради убиства", "Високо друштво", "Дворишни прозор". 1933 - Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1937 - Јапанци су окупирали кинески град Шангај. 1941 - Совјетска армија је у Другом светском рату зауставила надирање немачких снага према Москви. 1942 - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија поново је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији, заробивши најмање 30.000 немачких и италијанских војника, и наставила да преко Сахаре гони разбијени Афрички корпус немачког генерала Ервина Ромела. 1944 - У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод Немачке. 1948 - На смрт су због ратних злочина осуђени бивши председник владе генерал Хидеки Тођо и још шест јапанских званичника у Другом светском рату. 1956 - Нови мађарски лидер Јанош Кадар одбио је улазак посматрача Уједињених нација у Мађарску. 1961 - Рођена је румунска гимнастичарка Нађа Команечи, која је за извођење једне вежбе на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. прва у историји гимнастике, добила највишу могућу оцену 10. 1969 - Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца, с образложењем да је његово понашање "антидруштвено". 1970 - Снажан циклон и високи таласи усмртили су најмање 200.000 људи у Источном Пакистану (садашњи Бангладеш). 1974 - Због политике апартхејда, Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН. 1977 - У затворској ћелији је извршила самоубиство Ингрид Шуберт, један од оснивача западнонемачке комунистичке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф". 1981 - Амерички спејс-шатл "Колумбија" је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прво свемирско возило које је употребљено више од једном. 1982 - Јуриј Андропов изабран је за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, дан после смрти Леонида Брежњева. 1989 - Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, названа Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније, једно од најславнијих имена Шпанског грађанског рата. Приписана јој је парола "Но пасаран" (неће проћи) - парола која је настала приликом напада на Мадрид од стране франкиста. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у Совјетском Савезу. Вратила се у своју земљу 1977. и постала члан кортеса (шпанска скупштина). 1990 - Принц Акихито крунисан је за цара (микадо) Јапана. 1991 - У Источном Тимору је дошло до сукоба индонежанске војске и побуњеника - сепаратиста, при чему је било десетине жртава. До 1951. Источни Тимор био је португалска колонија, потом прекоморска провинција којој је бивша метропола 1973. дала аутономију, а 1974. право на самоопредељење, што је потврдила и Генерална скупштина УН. Индонезија је Источни Тимор припојила у децембру 1975. а независност му је призната 2002. 1995 - У Ердуту и Загребу потписан је споразум о Сремско-барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом, с могућношћу продужења за још 12 месеци. 1996 - У судару, изнад Индије, два путничка авиона из Сауди Арабије и Казахстана погинуло је 349 људи. 1999 - У земљотресу у Турској, с епицентром код града Душче 170 километара источно од Истанбула, погинуло је најмање 550 људи. 1999 - На подручју планине Бајгора, 12 километара североисточно од Косовске Митровице, срушио се авион Светског програма УН за храну типа "АТР-42" и несрећу није преживео нико од 21 путника и три члана посаде. 2001 - Авион компаније "Америкен ерлајнз" типа "Ербас А 300" са 260 путника и чланова посаде срушио се непосредно после полетања на њујоршку четврт Квинс, што није преживео нико у летилици, а погинуло је и пет људи у разореним кућама. 2003 - У самоубилачком нападу исламских терориста у Насирији на југу Ирака, у експлозији камиона испред базе италијанске војне полиције погинуло је 19 Италијана и девет Ирачана. 2006 - Бомбаш самоубица убио је 35, а ранио 58 људи у регрутном центру ирачке полиције у Багдаду. Нападач је, опасан експлозивом успео да уђе у регрутни центар ирачке полиције, а затим је активирао експлозив. 2007 - Умро је амерички писац Ајра Левин, аутор чувеног романа "Розмарина беба". Левин је био писац трилера и хорор прича а писао је и за телевизију и за Бродвеј.На основу његових књига снимљено је више филмова као што су "Розмарина беба" са Миом Фароу, "Момци из Бразила" са Грегоријем Пеком и Лоренсом Оливијеом и "Сливер" са Шерон Стоун и Томом Беринџером у главним улогама. (РТ Војводине) |