уторак, 01. мај 2018. | |
1995 - Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегле су у БИХ и Србију. На данашњи дан 1995. године Војска Хрватске отпочела је акцију "Бљесак", агресију на западну Славонију, и заузела тај део Републике Српске Крајине за два дана. Према изворима Српске православне цркве, убијено је најмање 3.000 српских цивила. Из тог подручја избегло је више десетина хиљада Срба, староседелаца у западној Славонији. Током дводневне операције "Бљесак", која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом. У акцији "Бљесак" страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје. Дан по отпочињању акције "Бљесак" бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено. Због ратних злочина почињених у акцији "Бљесак" и "Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999). У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја". Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице. У јулу 2005. године Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције "Бљесак". Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница. Месец дана касније, поводом 10. годишњице акције Олуја, којом су хрватске снаге повратиле контролу над Книнском крајином, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника. У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције "Бљесак". У мају 2011. године ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани, а годину дана касније у општини Новска још 28 тела. Документационо-информативни центар "Веритас" саопштио је , у новембру 2011. године , да је у Загребу идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су погинули у акцији хрватске војске и полиције "Бљесак". Комисија за нестала лица Владе Србије је саопштила да су на гробљима у Медарима, Окућанима и Врбовљанима до сада ексхумирани посмртни остаци 110 жртава те војно-полицијске акције. 1218 - Рођен је немачки цар Рудолф I Хабсбург, оснивач Хабсбуршке династије, једне од најстаријих и најмоћнијих у Европи. Владао је од 1273. до смрти 1291. године. 1707 - Ступио је на снагу Закон о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
1778 - У Сомбору је отворена прва српска учитељска школа. 1858 - Црногорци су на Грахову потукли знатно јаче отоманске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границу између Отоманског царства и Црне Горе којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866 - У Србији су пуштене у промет прве поштанске марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1873 - Шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке Дејвид Ливингстон који је открио Викторијине водопаде, нађен је мртав у месту Читамбо у садашњој Замбији. 1876 - Британски парламент усвојио је Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена и царицом Индије. 1886 - У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је шест и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1904 - Умро је чешки композитор Антоњин Дворжак. Из његовог богатог опуса издваја се девет симфонија међу којима је најпознатија "Симфонија из новог света". 1925 - Кипар је званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Отоманског царства, а 1914. је анекстирала то острво. 1931 - Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", њујоршки облакодер висок 102 спрата, тада највиша зграда у свету. 1945 - Немачки нацистички лидер Јозеф Гебелс, министар просвете и пропаганде по доласку нациста на власт 1933, убио се у бункеру у Берлину из страха од одговорности за нацистичке злочине у Другом светском рату. Гебелс се убио заједно са целом породицом у последњим часовима пред пад Берлина. 1960 - На територији Совјетског Савеза оборен је амерички шпијунски авион "У-2". Пилот Френсис Пауерс који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978 - Јапански истраживач Наоми Уемура постао је први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара санкама с псећом запрегом. 1982 - У Пољској је 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у тој земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1993 - У атентату у Коломбу, током првомајске прославе, убијен је председник Шри Ланке Ранасингеа Премадасу. 1994 - У трци за "Гран При Сан Марина" погинуо је бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена један од најбољих возача "формуле 1". Сена, један од најбољих возача у историји Формуле 1, ако не и најбољи, погинуо је у 34. години пошто му је пукао и отказао управљачки механизам, при брзини од преко 300 км/х, ударио у зид у кривини Тамбурело на стази “Енцо и Дино Ферари”. Само дан раније, на истој стази, током квалификација на скоро истом месту живот је изгубио и Аустријанац Роланд Раценбергер. Две трагедије, а посебно тај 1. мај 1994. године, заувек су изменили како Формулу 1, тако и спорт уопште. Легендарни Бразилац је у каријери тријумфовао 41 пут, још 39 пута се нашао на подијуму, освојио је три титуле шампиона и остао је упамћен као краљ квалификација и најбољи возач по киши икада. 1997 - Лабуристичка партија Тонија Блера је победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999 - У ваздухопловном нападу НАТО на СР Југославију погођен је аутобус на мосту у Лужанима, на Косову. Погинуло је најмање 60 људи. 2001 - Председник САД Џорџ Буш затражио је измену уговора који су САД 1972. склопиле са СССР-ом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003 - У земљотресу у Турској погинуло је 176 људи, међу којима и 25 ђака у интернату који се срушио. 2004 - У Бриселу су подигнуте заставе десет нових држава чланица Европске уније (ЕУ) чиме се број земаља које чине ту највећу економско-политичку интеграцију попео на 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је било највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2009 - Првомајки маршеви у Немачкој, Турској и Грчкој претворили су се у сукобе с полицијом, док су хиљаде људи на улицама Француске и Шпаније протестовали против социјалне политике у условима глобалне економске кризе. 2011 - Поглавар Римокатоличке цркве Бенедикт XVI је на тргу Светог Петра пред више од милион људи прогласио за блаженог свог претходника Јована Павла Другог. 2011 - Најмлађи син либијског вође , Саиф ал-Араб и његово троје деце је погинуло у НАТО бомбардовању куће Муамера Гадафија који том приликом није повређен. (Бета-Танјуг-НСПМ) |