На данашњи дан: Рођен кнез Михаило Обреновић; Са власти војним ударом збачен Хуан Перон; Умрли Марија Калас и Габријел Данијел Фаренхајт; Рођен Михаил Иларионович Кутузов

На данашњи дан 1823. рођен је кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом на Балкану. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Због буне Томе Вучића Перишића, побегао је 1842. у Аустрију где је помагао Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце. 

1745 - Рођен је руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. века. Прославио се у борбама против Турака и Наполеона Бонапарте 1812. Једна је од главних личности романа "Рат и мир" Лава Толстоја. 

1380 - Умро је француски краљ Шарл V Мудри, који је као регент 1358. (док је његов отац Жан II био заробљеник Енглеза) угушио велики сељачки устанак познат као Жакерија. Током владавине, од ступања на престо 1360, у Стогодишњем рату успео је да поврати од Енглеза већи део територија. Подстицао је науку и културу. Наследио га је син Шарл VI Луди. 

1387 - Рођен је енглески краљ Хенри V, који је током владавине (1413-22) наставио Стогодишњи рат са Француском и после победе 1415. код Азенкура освојио Париз. Постао је 1420. регент, а после смрти Шарла VI престолонаследник Француске. 

1498 - Умро је шпански доминиканац Томас де Торкемада, покрштени Јеврејин, први Велики инквизитор Шпаније (1483-94) и фанатични проповедник Инквизиције. Под његовим притиском краљ Фердинанд В издао је декрет о прогону Јевреја на основу којег је 300.000 Јевреја протерано из Шпаније. 

1620 - Брод "Мејфлауер" кренуо је из енглеске луке Саутемптон сапутницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Америци. 

1736 - Умро је немачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт, који је 1714. усавршио термометар напунивши га живом уместо алкохолом. Тачка смрзавања на његовој скали, 32 степена, означава најјачу зиму која је 1709. забележена у Данцигу (Гдањску). 

1810 - Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику је почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности. 

1859 - Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио је у источној Африци велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик. 

1861 - Заступништво града Загреба доделило је Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата "сва права, слобоштине и користи као што сваком градјанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају". 

1894 - Рођен је српски архитекта, историчар уметности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и уметности, један од првих историографа српске средњевековне и народне архитектуре. 

1908 - Беч и Москва су се споразумели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија су под притиском Аустро-Угарске и Немачке у марту 1909. признале анексију. 

1923 - Рођен је сингапурски државник Ли Куан Ју, који је као премијер Сингапура (1959-90) преобразио бившу британску колонију у индустријску и трговинску метрополу. 

1931 - Италијанске колонијалне снаге заробиле су и потом погубиле либијског националног вођу Омара Мухтара (Мукхтар). 

1941 - Ирански шах Реза Кан Пахлави абдицирао је у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе.. Абдикацију су изнудили Велика Британија, САД и ШСР због шахове пронемачке политике. 

1955 - Војним ударом збачен је са власти председник Аргентине Хуан Перон. Након 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га је супруга Изабела Перон. 

1963 - Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали су Малежанску федерацију. 

1966 - Извођењем опере Самјуела Барбера "Антоније и Клеопатра", отворена је нова зграда Метроплитен опере у Линколновом центру у Њујорку. 

1977 - У Паризу је умрла грчка оперска певачица Марија Калас, прослављени сопран ("Норма", "Тоска") и позната личност у светским монденским круговима. 

1978 - У Ирану је погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велики број села потпуно су разрушени. 

2001 - Кина је након 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију. 

2001 - Одбојкаши СР Југославије освојили су прво место на Европском шампионату. 

2002 - Умро је Двајт Вајли који је 1961. године постао први спикер црне пути на Би-Би-Сију у Лондону. 

2004 - Афричке државе су, у близини Јоханесбурга, отвориле Пан-афрички парламент, прво представничко тело целе Африке.

(Бета)