На данашњи дан рођен Достојевски; Умрли кнегиња Милица и Јасер Арафат; 1918. потписивањем капитулације Немачке окончан Први светски рат; 1927. у Паризу потписан пакт између Француске и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца

 НОВИ САД - 1821 - Рођен је руски писац Фјодор Михајлович Достојевски. Један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Хапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружоока Михаила Петрашевског-Буташевича због револуционарних планова и осуђен на смрт 1849. али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео 10 година, 4 заточен. Његова рана дела ("Бедни људи", "Понижени и увређени") инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Психолошке анализе, трагање за коренима људске трагике, феномен религиозности, главна су преокупација његових дела. Веома је утицао на светску литературу. Остала дела: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Беле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", публицистика "Пишчев дневник", "Политички записи".

1405 - Умрла је српска кнегиња Милица, удовица кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке 1389. управљала је Србијом у име малолетног сина Стефана, будућег деспота. Кад је он постао пунолетан замонашила се, али је и даље знатно утицала на опште прилике, смирујући размирице између Стевана и другог сина Вука. Подигла је манастир Љубостиња, где је и умрла као монахиња Евгенија. Бавила се писањем. Дела: "Молитва матере", "Удовству мојему женик".

1855 - Умро је дански филозоф Серен Кјеркегор, родоначелник филозофије егзистенцијализма, назван "Копенхашки Сократ". Насупрот филозофској традицији, посебно према систему филозофије Фридриха Хегела, развио је специфичан филозофски став. Према његовом учењу, за егзистенцију нема система, јер је она немир, стрепња, очајање, доживљај греха, увек однос, а не категоријално постојање. Дела: "О појму ироније са сталним освртом на Сократа", "Или-или", "Појам стрепње", "Болест на смрт", "Дневник", "Стадијуми на животном путу", "Филозофске мрвице".

1869 - Рођен је италијански краљ Виторио Емануеле III, последњи италијански монарх, на престолу од 1900. до 1946. када је оборена кућа Савоја. Подржао је фашистички режим Бенита Мусолинија. Прогласио се 1936. после агресије Италије на Етиопију, "царем Етиопије", а 1939. и "краљем Албаније". Абдицирао је после победе републиканаца на изборима 1946. а на референдуму је убрзо и оборена монархија у Италији.

1874 - Рођен је српски етнолог и антропогеограф Јован Ердељановић, члан Спрске краљевске академије, професор Београдског универзитета. Објавио је велики број радова на српском и страним језицима, међу којима су посебно значајна проучавања присуства Срба у данашњој Војводини као и племенског живота у Црној Гори. Дела: "Постанак племена Пипери", "Етничко сродство Бокеља и Црногораца", "Етничка прошлост и формирање црногорских племена", "Кучи", "Братоножићи", "Стара Црна Гора", "Трагови најстаријег словенског слоја у Банату", "О пореклу Буњеваца", "Македонски Срби", "О почецима вере и другим етнолошким проблемима".

1878 - Умро је српски писац и политичар Стјепан Митров Љубиша. Много је учинио на пољу буђења националне свести Срба у Боки и Далмацији, као јавни радник и посланик у далматинском сабору и аустријском рајхсрату (скупштина). Био је самоук а приповедање му је луцидно, изворно, проткано финим хумором, с поетским осећањем за легенду и реалистичним нервом за живот његовог завичаја. Дела: "Кањош Мацедоновић", "Причања Вука Дојчевића", "Приповијести црногорске и приморске".

1884 - Умро је немачки природњак и зоолог Алфред Едмунд Брем, директор зоолошког врта у Хамбургу и акваријума у Берлину. Иако архитекта по образовању, постао је природњак и поступно је сакупио огроман научни материјал приликом бројних путовања по Европи, Африци и Азији. Истраживао је и на територији Србије - на Фрушкој гори, као и у Барањи, где је проучавао до тада непознату врсту - орлове белорепане. Дела: "Животињско царство", "Живот животиња", "Живот птица", "Шумске животиње".

1885 - Рођен је амерички генерал Џорџ Смит Патон, који се у Другом светском рату у северној Африци и Европи истакао као енергичан и вешт командант оклопних јединица. Написао је мемоаре "Рат како сам га ја видео".

1898 - Рођен је француски филмски режисер Рене Клер, члан Француске академије. Аутор коме је успевало да и водвиљ уздигне на ниво филмске уметности. Филмови: "Париз који спава", "Међучин", "Италијански сламни шешир", "Под крововима Париза", "Милион", "Дајте нам слободу", "Четрнаести јул", "Дух иде на Запад", "Ожених се вештицом", "Ћутање је злато", "Лепота ђавола", "Велики маневри", "Улица снова".

1918 - Потписивањем капитулације Немачке у железничком вагону у француском месту Компијењ окончан је Први светски рат, у којем је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло је од последица болести и глади. Сразмерно највеће жртве поднела је Србија, изгубивши 28 одсто становништва, процентуални однос мушких жртава је још неупоредиво неповољнији.

1922 - Рођен је Курт Вонегат, амерички писац. Прославио се романима "Кланица Пет" и "Колевка за мацу", али се бавио и писањем позоришних комада, есеја и новела. Његови романи су 60-их и 70-их година 20. века били нека врста путоказа америчке контракултуре.

1927 - У Паризу је потписан пакт између Француске и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, као реакција на италијанско-албански пакт из новембра 1926. којим је Италија постала нека врста протектора Албаније, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини склопио је 1927. пакт и с Мађарском уперен против Београда. Подржавао је и хрватске терористе (усташе), као и друге сличне групе.

1941 - С територије Совјетског Савеза, из града Уфа на Уралу, почело је емитовање програма радио станице "Слободна Југославија" у Другом светском рату.

1942 - Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом окупационе Петенове владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе окупирале су и француско острво Корзика.

1944 - Форсирањем Дунава на сектору Батина-Апатин у Другом светском рату почела је Батинска битка. Јединице Трећег украјинског фронта Совјетске армије и НОВ Југославије сломиле су немачке снаге после тешких вишедневних борби.

1945 - Изабрана је Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа су имали грађани с навршених 18 година живота, изузимајући оптужене за сарадњу са окупатором током Другог светског рата.

1948 - Рођен је амерички глумац Винћенте Скјавели, који је снимио 98 филмова, међу којима "Лет изнад кукавичјег гнезда", "Дух", "Амадеус", "Блејд Ранер","Валмон", "Народ против Ларија Флинта". Играо је и у ТВ серијама, као што су "Пороци Мајамија" и "Старски и Хач".

1952 - Проналазачи видео рикордера Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут демонстрирали ту справу за снимање ТВ емисија.

1961 - Стаљинград је преименован у Волгоград. У царско време тај град се звао Царицин.

1965 - Вођа расистичког режима Родезије Јан Смит једнострано је прогласио независност те британске колоније, а Велика Британија је режим беле мањине прогласила илегалним.

1971 - Сенат САД ратификовао је уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата.

1973 - Споразумом о прекиду ватре између Израела и Египта званично је окончан "Октобарски рат".

1975 - Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти, а сутрадан је први председник те афричке земље постао лидер покрета отпора, песник, Агостино Нето.

1976 - Умро је амерички вајар Александер Стерлинг Калдер. Његове ране скулптуре имају карактер духовитих играчака, а у прве апстрактне конструкције уграђивао је мале моторе који су их покретали. Доцније творевине - "мобиле" - покретала су ваздушна струјања. Његов "мобил" огромних размера постављен је 1958. испред палате УНЕСКО у Паризу. Бавио се и илустрацијама, сценографијом, примењеном уметношћу.

1987 - Борис Јељцин је смењен с положаја шефа московских комуниста.

1992 - Енглеска англиканска црква напустила је вековну традицију и допустила женама да постану свештена лица.

1996 - Председник Гватемале Алваро Арсу саопштио је да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.

2000 - У запаљеној жичари у једном тунелу испод глечера Кицштајнхорн у аустријским Алпима погинуло је 159 особа.

2004 - Умро је дугогодишњи палестински лидер Јасер Арафат. Године 1994. добио је Нобелову награду за мир, заједно с израелским председником владе Јицаком Рабином и Шимоном Пересом, шефом израелске дипломатије.

2004 - Скупштина Литваније ратификовала је устав Европске уније, чиме је та земља прва у 25-чланом блоку званично прихватила тај докуменат.

2005 - После 15 година грађанског рата, у Либерији су одржани први слободни избори на којима је победила Елен Џонсон-Селиф, прва жена председник у Африци, добитник Нобелове награде 2011.

(Танјуг)