На данашњи дан: Рођен цар Константин, основан Београдски универзитет, запаљена зграда Рајхстага

На данашњи дан 280. године - Рођен је римски владар Флавије Валерије Константин Први, Свети равноапостолни цар Константин, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије - у Наисусу (Нишу). Царем су га 306. прогласили римски легионари у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. је владао заједно с царем Источног римског царства Валеријем Лицинијаном Лицинијем, а послије победе над њим 324. сам целим царством до смрти 337. С Лицинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес да би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ, нову престоницу Римског царства.

1617. У селу Столбово склопљен мировни уговор Шведске и Русије, Швеђани вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата, 1700 до 1721.

1822. У Бечу престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали студенти медицине у Бечу Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Штампан је грађанском азбуком и на језику који је у знатној мјери био народни.

1844. Доминиканска Република постала независна од Хаитија.

1881. Бури победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. На исти дан 1900. британске трупе под командом лорда Кичнера однеле пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.

1887. Умро руски композитор и научник Александар Бородин, припадник музичке групе "Велика петорица". На свом животном делу, опери "Кнез Игор", радио 18 година, а довршили га Римски-Корсаков и Глазунов, створивши ремек-дело руске романтичне опере. Аутор значајних радова из хемије и биохемије.

1900. Основана британска Лабуристичка партија.

1902. Рођен амерички писац Џон Штајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Књижевни успех постигао романом "Кварт Тортиља" 1935, потом уследила чувена дела "О мишевима и људима", "Плодови гнева", "Зима нашег незадовољства", "Источно од раја".

1905. - Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Законом је Универзитет проглашен "највишим самоуправним телом за вишу стручну наставу, са слободном наставом и слободним излагањем науке". Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, гдје је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1933. - Нацисти су запалили зграду Рајхстага у Берлину, оптуживши за то комунисте, што је Адолф Хитлер искористио да одмах нареди хапшење 1.500 комунистичких функционера и оптужи их да су паљевином дали сигнал за устанак. На процесу у Лајпцигу један од оптужених - бугарски револуционар Георги Димитров разобличио је планове нациста, па се суђење претворило у њихов фијаско.

1936. Умро руски лекар и научник Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Његова теорија о условним рефлексима снажно утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију и медицину.

1939. Велика Британија и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији.

1952. Одржана прва седница Уједињених нација у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.

1963. Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици после 33 године окончан период диктатуре.

1968. - Доњи дом парламента ограничио усељавање "обојених" у Велику Британију.

1976. У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио прокламовао Сахарску Арапску Демократску Републику.

1986. - Послије обарања с власти филипински диктатор Фердинанд Маркос, дугогодишњи штићеник САД, допутовао на Хаваје.

1994. У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло 10 и рањено 60 верника који су чекали причешће.

1996. - Суспендоване санкције УН против Републике Српске.

1999. Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се 7 милиона налази на простору бивше Југославије. Према тим подацима, експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто цивили, међу којима је највећи број деце.

2002. Више од 60 људи погинуло када су муслимански екстремисти напали воз с хиндуским националистима у Индији.

(Срна)