На данашњи дан: Проглашен устав СФРЈ из 1974, ступио на престо Михаил Романов, умро Барух де Спиноза

На данашњи дан 1974. у Скупштини СФР Југославије проглашен је нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике су фактички постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина "конститутивни елементи" федерације, чиме је њихова веза са Републиком Србијом сведена на минимум. Србија је постала потчињена сопственим покрајинама, по чему је постала јединствени правни случај у целом свету.

Иницијатор и покровитељ  уствних промена, којима је Југославија претварана у лабаву конфедерацију били су Јосип Броз и Едвард Кардељ. Многи сматрају да је Устав из 1974. проузроквао распад земље и крвави грађански рат 17 година касније.

1437 - У манастиру у Перту у Шкотској, убијен је шкотски краљ Џејмс И. Заверу су припремили припадници високог племства да би спречили краља да учврсти своју власт и смањи њихов утицај на вођење државних послова.

1513 - Умро је папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. Током његовог понтификата (од 1503) Папска држава је постала центар уметности и културе. По папиној наруџби Микеланђело је осликао Сикстинску капелу, Рафаел његове приватне одаје, а Браманте је реконструисао цркву Светог Петра.

1613 - На руски престо је ступио Михаил, син московског патријарха Филарета, родоначелник династије Романов која је владала Русијом до 1917.

1677 - Умро је холандски филозоф Барух де Спиноза, један од најзначајнијих и најдоследнијих представника рационалистичке и монистичке филозофије. Његова мисао, изнета у капиталном делу "Етика", извршила је веома значајан утицај на европску филозофију. Критички однос према Библији и Талмуду изазвали су гнев у теолошким круговима, а јеврејска заједница га је 1656. анатемисала и искључила из својих редова.

1794 - Рођен је мексички генерал и државник Антонио Лопес де Санта Ана (Лопез, Анна), председник Мексика неколико пута између 1833. и 1855, када је оборен у народном устанку под вођством либерала. Упамћен је и по освајању тврђаве Аламо у Тексасу 1836, када је око 4.000 војника под његовом командом масакрирало око 200 бранилаца тврђаве, међу којима и легендарног Дејви Крокета.

1866 - Рођен је немачки бактериолог Аугуст фон Васерман, који је 1906. пронашао методу за утврђивање сифилиса.

1893 - Рођен је шпански гитариста Андрес Сеговија највећи мајстор тог инструмента у 20. веку, један од првих гитариста који је технику гитаре прилагодио полифоничним делима.

1911 - Јапан и САД су потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у Америку.

1916 - Немачким нападом почела је битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло је око милион немачких и француских војника.

1941 - У авионској несрећи је погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. Године 1923. добио је Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.

1943 - Британски краљ Џорџ VI доделио је Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.

1947 - Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд демонстрирао је у Њујорку прву "инстант камеру", Полароид.

1958 - Гамал Абдел Насер је изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

1965 - Током говора на скупу Афро-америчке организације јединства, у Њујорку је убијен амерички борац за грађанска права и вођа америчких црнаца Малколм Екс.

1972 - Ричард Никсон је допутовао у Пекинг, као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме је почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен је пут за пријем Кине у УН и њено стално место у Савету безбедности.

1983 - У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло је више од 800 људи.

1991 - Умрла је енглеска балерина Маргот Фонтејн једна од највећих балерина 20. века. Са изванредним успехом интерпретирала је широм света главне улоге у балетима "Жизела", "Лабудово језеро", "Зачарана лепотица", "Жар птица". Гостовала је у Београду 1954.

1992 - Савет безбедности УН донео је резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у СФР Југославију (УНПРОФОР) са мандатом од 12 месеци. Командни пункт 14.000 "плавих шлемова" биће смештен у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине.

1997 - Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили су се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Свечани чин тог дана био је скидање звезде петокраке, симбола комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника је изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

2001 - У Кандахару, седишту талибана, више од хиљаду људи присуствовало је јавном извршењу смртне казне вешањем над две жене оптужене за проституцију.

2002 - Амерички председник Џорџ Буш допутовао је у званичну посету Кини. То је прва посета једног америчког председника Кини после 30 година. Ричард Никсон је последњи амерички председник који је био у званичној посети Кини, која је означила прекид непријатељства две државе.

2007 - У Бечу су почели финални преговори Београда и Приштине о предлогу специјалног изасланика УН за статус Косова Мартија Ахтисарија, који су трајали до 2. марта и на њима није дошло до приближавања ставова о статусу Косова. И последња рунда преговора 10. марта у Бечу, такође, је завршена без договора.

(Бета)