На данашњи дан потписан Дејтонски споразум, умро Франц Јозеф, рођен Слободан Јовановић, НАТО бомбардовао аеродром Удбина

На данашњи дан 1995. године, након тронедељних преговора, у војној бази Рајт Петерсон у америчком граду Дејтон председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали су мировни споразум којим је окончан рат у Босни.

Данас се навршава 20 година од кад је договорен Дејтонски мировни споразум, којим је заустављен рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995. године.

Две деценије од Дејтона обележавају се у атмосфери и даље присутних подела између ентитета, уз настојање Сарајева да јача институције федерације, али и уз решеност и одлуку Републике Српске да се о односима у заједничкој држави изјасни референдумом.

Међународним званичницима не свиђа се идеја о референдуму, а званични Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Три недеље преговора

Дејтонским споразумом и званично је окончан троипогодишњи рат у БиХ.

Споразум је парафиран 21. новембра 1995. у војној бази Рајт-Петерсон у градићу Дејтон, у САД, после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Југославије, уз посредовање САД.

БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић.

Три недеље касније, 14. децембра 1995, поменута тројица званично су потписала мировни споразум у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи Уједињених нација, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начун.

Био је то крајњи исход шатл-дипломатије, коју је почео Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД-а, а која је подразумевала посредничку дипломатију између зараћених страна.

БиХ подељена по принципу 51:49 + Брчко

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по принципу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској, док је као посебан успостављен Дистрикт Брчко.

Споразум је највећа овлашћења дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа, а потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонски споразум има укупно 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте мировног договора, као и регионалну стабилизацију. Анекс четири тог споразума је и данас Устав БиХ.

У међувремену, оригинал документа је изгубљен.

Остали догађаји:

1694 - Рођен је француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку ("Кандид", "Есеји о обичајима и духу нације", "Филозофска писма", "Трактат о метафизици").

1783 - Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели су први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.

1806 - У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта је објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1844 - Умро је руски писац Иван Андрејевич Крилов. Издавач хумористичких часописа и аутор сатиричних "писама", највећу популарност је стекао баснама, које је писао по узору на Езопа инспиришући се и руским фолклором.

1869 - Рођен је српски правник и историчар Слободан Јовановић,професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Током Другог светског рата био је председник југословенске емигрантске владе у Лондону (1942-43), а после рата комунистичке власти су га у одсуству осудиле на 20 година затвора.

1877 - Томас Едисон је објавио проналазак фонографа.

1916 - Умро је Франц Јозеф I, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустро-Угарске монархије. Године 1878. окупирао је, а потом анектирао Босну и Херцеговину. Атентат на његовог братанца надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. искористио је за обрачун са Србијом. Сматра се да је тај атентат био и непосредан повод за почетак Првог светског рата. Наследио га је Карло И, последњи владар царства које се након рата распало.

1937 - Основана је Музичка академија у Београду, која је 1973. добила статус факултета.

1938 - Немачка је окупирала судетску област у Чехословачкој и прикључила је немачком Рајху.

1963 - Римокатолички Ватикански концил одобрио је употребу домицилног језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 - У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула је 21 особа, а 162 су рањене.

1977 - У југоисточној Индији циклон је усмртио око 3.000 људи а огромни таласи су збрисали читава села.

1981 - Умро је српски писац и историчар уметности и књижевности Милан Кашанин, пре Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака ("Два века српског сликарства", "Уметност и уметници").

1994 - Авијација НАТО је са 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбинa. Напад је уследио након писма Фрање Туђмана УН у којем је председник Хрватске оптужио крајишке Србе да са тог аеродрома врше нападе на Босну и Херцеговину. То је била највећа ваздушна операција Североатлантског пакта од његовог оснивања 1949.

1995 - Аргентина је изручила Италији нацистичког официра Ериха Прибкеа одговорног за масакр над 335 цивила у Другом светском рату.

2000 - Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, у којем су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени су сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.

2002 - Међународни тужилац на Косову Антони Рич подигао је оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе, званог Реми и још тројице бивших припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.

2004 - У Украјини је одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана је, 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку да се други изборни круг поништи и закажу нови избори за 26. децембар, на којима је Јушченко изабран за председника Украјине.

2006 - У Београду је умрла композиторка, пијанисткиња и песникиња Ксенија Зечевић.

(Б92-Бета)