Na današnji dan: Potpisan Dejtonski sporazum, NATO bombardovao aerodrom Udbina u RSK, Nemačka okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj, rođeni Slobodan Jovanović i Volter, umrli Milan Kašanin i Franc Jozef I

Na današnji dan 1995. godine, nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

Danas se navršava 20 godina od kad je dogovoren Dejtonski mirovni sporazum, kojim je zaustavljen rat u BiH koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, ali i uz rešenost i odluku Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom.

Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se ideja o referendumu, a zvanični Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost.

Tri nedelje pregovora

Dejtonskim sporazumom i zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH.

Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradiću Dejton, u SAD, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, uz posredovanje SAD.

BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995, pomenuta trojica zvanično su potpisala mirovni sporazum u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Bio je to krajnji ishod šatl-diplomatije, koju je počeo Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana.

BiH podeljena po principu 51:49 + Brčko

Jedan od osnovnih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po principu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 odsto Republici Srpskoj, dok je kao poseban uspostavljen Distrikt Brčko.

Sporazum je najveća ovlašćenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Dejtonski sporazum ima ukupno 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

U međuvremenu, original dokumenta je izgubljen.

Da li će Dejton opstati

Tokom 20 godina bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja ustavne reforme Dejtonskog sporazuma.

Političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. I dok je dan uspostavljanja mirovnog sporazuma u Republici Srpskoj republički praznik i neradni dan, u Federaciji BiH je običan radni dan - tamo će se praznovati 25. novembra, Dan državnosti BiH.

Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta.

Sarajevo želi da jača institucije federacije. Republika Srpska želi da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni na referendumu.

Istina, nije to referendum o ostanku u zajedničkoj državi, već će se građani pitati podržavaju li "neustavno i neovlašćeno" nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, posebno onih u sudu i tužilaštvu.

Srpski premijer Aleksandar Vučić tim povodom ranije je izjavio da je saslušao argumente predsednika RS Milorada Dodika, da je pokušao da mu ukaže na neke svoje stavove, sagledavši problem iz "šireg ugla", te da je zaključio da je neophodno da "o svim pitanjima još razmislimo".

Od Dejtona je prošlo 20 godina i jeste tim sporazumom zaustavljen krvavi rat u Bosni i Hercegovini, ali je i tada i kasnije bilo mnogo viđenja i tumačenja i rata i Dejtonskog sporazuma.

Nesumnjivo je, međutim, da se i sam sporazum dve decenije od potpisivanja različito interpretira, da po mišljenju mnogih u Bosni i Hercegovini, RS ali i međunarodnoj zajednici, praktično i ne postoji, da je "potopio" sam sebe, neprimenjiv je, prevaziđen i nepotreban, zbog čega se već nekoliko godina govori o potrebi njegove dopune ili revizije.

EU: O novom Dejtonu "nema ni govora"

O tome, potvrdila je to prošle godine prilikom posete Sarajevu visoka predstavnica EU Federika Mogerini, niko u Evropi ne razmišlja, a o nekom novom Dejtonu "nema ni govora".

Mogerini je tada reagovala na Deklaraciju Hrvatskog sabora o uspostavljanju simetrične federacije u slučaju da se ne postigne konsenzus o stvaranju hrvatske federalne jedinice.

Njena je reakcija, inače, bila na tragu nemačko-britanske inicijative kojom Nemačka i Velika Britanija iniciraju novi plan o ubzanju reformi u BiH, što bi, smatraju, toj zemlji otvorilo evropsku perspektivu i nadu da će stvari početi značajnije da se menjaju.

Naime, nemački i britanski ministri spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hamond u Berlinu su predstavili plan po kojem bi novoizabrane vlasti u BiH i pismeno preuzele obavezu sprovođenja vlasničkih, socijalnih i pravnih reformi nužnih za članstvo u EU, a kao nagradu odmah bi dobili stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Unijom (SAA), potpisanog još 2008. godine.

Tačku na priču o promeni Dejtona stavio je, čini se, i britanski ambasador u Bosni i Hercegovini Edvard Ferguson koji je pred prošlu godišnjicu izjavio da je BiH po tom sporazumu zemlja sa dva entiteta i da će "tako i ostati".

Upitan da li do promena Dejtona može da dođe "kroz neku akciju izvan BiH", Ferguson je rekao da se "ustav može menjati samo na ustavan način", a "ne od strane međunarodne zajednice" i "ne putem nezakonitih referenduma".

Dodik: Jedan od deset najboljih međunarodnih ugovora

I dok predsednik Dodik ne osporava evropski put BiH, ističe čak da će podržati i nemačko-britansku inicijativu "ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS", vlast u Banjaluci poziva se na činjenice koje govore o permanentnom oduzimanju nadležnosti Srpskoj ali i na to da se postupci protiv počinilaca ratnih zločina u Sarajevu vode traljavo, što je sve, tvrde, razlog da se građani RS na referendumu izjasne žele li dalje tim putem.

"Postoji dejtonska struktura, predviđena ustavom, kao i antidejtonska realnost u BiH. Ta antidejtonska realnost proizvela je 80 institucija mahom odlukama Visokog predstavnika za BiH, koje nisu proizvod obaveza predviđenih Dejtonskim sporazumom", izjavio je nedavno predsednik Dodik na konferenciji "Dejtonski sporazum - dve decenije mira i pouke za svet".

Pravno nasilje nad Dejtonskim sporazumom od strane visokih predstavnika u BiH već godinama pominje analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji tvrdi da su međunarodni predstavnici "izmenili taj akt u praksi, nezakonito prebacivali nadležnosti sa entiteta na centralnu vlast, te smenjivali neposlušne političare".

S druge strane, podrška promenama Dejtonskog sporazuma i postojećeg ustavnog uređenja BiH u Federaciji ne jenjava, a politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić smatra da bi reformama trebalo uspostaviti funkcionalniju državu koja će zadovoljiti interese sva tri konstitutivna naroda, nacionalnih manjina, građana BiH.

Istovremeno, Brendon Tinsli, stručnjak za spoljnu politiku, manjinska prava i evropski nacionalizam sa Oksforda, tvrdi kako većina zapadnih političara smatra da BiH više nije važna, jer je 1995. godine postignut kakav-takav mirovni sporazum, te ukazuje da danas taj sporazum predstavlja čak i regionalni problem, zbog čega je EU sada dužna da "reši situaciju koju je sama napravila".

O potrebi promena u BiH govori i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u RS Branko Todorović, koji, međutim, upozorava da njih ne mogu doneti oni koji su se u proteklim godinama osvedočili samo u opstrukcijama reformi, korupciji i kriminalu.

Međunarodna zajednica, pre svega EU, mora da preuzme veću odgovornost za sve ono što se dešava u BiH, jer za to ima i mandat i obavezu, slaže se Todorović s Tinslijem.

"Neprihvatljivo je da se iz relativnog blagostanja u EU, posmatraju vlastodršci u susedstvu kako krše sve civilizacijske norme i vrednosti i odbijaju da primene preuzete obaveze i kada su ljudska prava u pitanju. Ne zaboravimo, Evropska konvencija za ljudska prava i osnovne slobode nadređena je Ustavu BiH i trebalo bi da se primenjuje", poručuje Todorović.

Da li je Dejton prevaziđen, što zagovaraju neki međunarodni zvaničnici, ali i pojedini u Federaciji, ili su izvorni elementi tog sporazuma i danas veoma primenjivi, tema je i na 20. godišnjicu od potpisivanja, a svoju privrženost Dejtonu pre dva dana u Beogradu je još jednom potvrdio predsednik RS, ocenivši da je Dejtonski sporazum jedan od deset najboljih međunarodnih ugovora u svetu, zbog čega su, smatra, neopravdani zahtevi za promenu Ustava i sporazuma.

"Dejtonski sporazum je doneo mir u BiH i utvrdio društveno političko uređenje koje je federalno-konfederalnog tipa. Na taj način, on je pronašao model koji je najbolji i najprihvatljiviji za BiH jer BiH je zemlja u kojoj samo kompromis može doneti određena rešenja", rekao je Dodik na skupu na kom se govorilo o dometima Dejtona.

Primetio je, međutim, da se Republika Srpska zalaže za kompromis, ali ne po cenu da joj se oduzimaju nadležnosti i bez saglasnosti entiteta prenose na nekog drugog.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Nenad Kecmanović na istom skupu je poručio da su najveći i najdosledniji branioci Dejtonskog sporazuma upravo Republika Srpska i srpski narod.

A šta kažu političari iz BiH?

Na nedavno održanoj konferencije "Konsenzus o preuređenju političkog sistema 20 godina posle Dejtona - realnost ili zavaravanje?" u Mostaru, predsednik RS Milorad Dodik izjavio da dejtonske nadležnosti koje imaju entiteti, kao i veto, moraju biti sačuvani.

Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović rekao je da se u naredne tri godine moraju izvršiti promene uređenja BiH, dok je Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva, poručio da nema trećeg entiteta, niti podele.

Dodik je, nakon konferencije rekao da u Republici Srpskoj postoji konsenzus o tome da Ustav bude izmenjen u delu koji se odnosi na odluku "Sejdić-Finci" i da će Srpska prihvatiti svaki dogovor Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH. On je tada rekao i da secesija nije na dnevnom redu Republike Srpske.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić rekao je da će Republika Srpska, kada je reč o FBiH, prihvatiti svako rešenje Hrvata i Bošnjaka u vezi sa promenama Ustava.

On je naglasio da u Republici Srpskoj postoji aposlutni konsenzus o promeni Dejtona, odnosno Izbornog zakona BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović rekao je da BiH mora ići napred i da se u naredne tri godine moraju izvršiti promene uređenja BiH, pre svega Izborni zakon, a kasnije i racionalizacija uređenja BiH.

"Već smo pokrenuli razgovore o izmeni Izbornog zakona kako jedan narod ne bi drugom birao predstavnike. Ključ dogovora je između Bošnjaka i Hrvata, a tu postoji napredak i iskorak", naveo je Čović.

Predsednik SBB-a BiH Fahrudin Radončić rekao je da Bošnjaci moraju ponuditi najveći kompromis ukoliko žele da sačuvaju BiH.

On je naveo da se Bošnjaci boje separatizma, a Srbi hegemonizacije, ali da mora biti mudrosti da se postigne dogovor i odnosi rehabilituju.

Bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović tokom konferencije rekao je da nije sporan dogovor o principu da jedan narod ne bira drugom predstavnike, već da se samo mora naći mehanizam za to.

"Nema tu straha, nema trećeg entiteta, niti podele", naglasio je Izetbegović.

On je naveo da FBiH treba biti jedna izborna jedinica, te naveo da je jedno od rešenja da se jedan član Predsedništva bira većinom glasova iz tog entiteta, a drugi većinom sa većinskih hrvatskih područja.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić rekao je da je jedan od glavnih problema nedostatak međusobnog poverenja.

Bosić, koji je i predsednik SDS-a, rekao je da ne vidi mogućnost da Republika Srpska promeni stav, te da će srpske stranke podržati svaki dogovor Hrvata i Bošnjaka koji nije na štetu Republike Srpske.

(B92)

Ostali događaji:

1694 - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869 - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877 - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916 - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937 - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938 - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963 - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974 - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981 - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994 - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbina. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995 - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

2000 - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem supoginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002 - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004 - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26. decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006 - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević.

(Beta)