На данашњи дан: Потписан Дејтонски споразум, НАТО бомбардовао аеродром Удбина у РСК, Немачка окупирала судетску област у Чехословачкој, рођени Слободан Јовановић и Волтер, умрли Милан Кашанин и Франц Јозеф I

На данашњи дан 1995. године, након тронедељних преговора, у војној бази Рајт Петерсон у америчком граду Дејтон председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали су мировни споразум којим је окончан рат у Босни.

Данас се навршава 20 година од кад је договорен Дејтонски мировни споразум, којим је заустављен рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995. године.

Две деценије од Дејтона обележавају се у атмосфери и даље присутних подела између ентитета, уз настојање Сарајева да јача институције федерације, али и уз решеност и одлуку Републике Српске да се о односима у заједничкој држави изјасни референдумом.

Међународним званичницима не свиђа се идеја о референдуму, а званични Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Три недеље преговора

Дејтонским споразумом и званично је окончан троипогодишњи рат у БиХ.

Споразум је парафиран 21. новембра 1995. у војној бази Рајт-Петерсон у градићу Дејтон, у САД, после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Југославије, уз посредовање САД.

БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић.

Три недеље касније, 14. децембра 1995, поменута тројица званично су потписала мировни споразум у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи Уједињених нација, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начун.

Био је то крајњи исход шатл-дипломатије, коју је почео Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД-а, а која је подразумевала посредничку дипломатију између зараћених страна.

БиХ подељена по принципу 51:49 + Брчко

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по принципу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској, док је као посебан успостављен Дистрикт Брчко.

Споразум је највећа овлашћења дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа, а потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонски споразум има укупно 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте мировног договора, као и регионалну стабилизацију. Анекс четири тог споразума је и данас Устав БиХ.

У међувремену, оригинал документа је изгубљен.

Да ли ће Дејтон опстати

Током 20 година било је неколико неуспешних покушаја уставне реформе Дејтонског споразума.

Политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији. И док је дан успостављања мировног споразума у Републици Српској републички празник и нерадни дан, у Федерацији БиХ је обичан радни дан - тамо ће се празновати 25. новембра, Дан државности БиХ.

Две деценије од Дејтона обележавају се у атмосфери и даље присутних подела између ентитета.

Сарајево жели да јача институције федерације. Република Српска жели да се о односима у заједничкој држави изјасни на референдуму.

Истина, није то референдум о останку у заједничкој држави, већ ће се грађани питати подржавају ли "неуставно и неовлашћено" наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, посебно оних у суду и тужилаштву.

Српски премијер Александар Вучић тим поводом раније је изјавио да је саслушао аргументе председника РС Милорада Додика, да је покушао да му укаже на неке своје ставове, сагледавши проблем из "ширег угла", те да је закључио да је неопходно да "о свим питањима још размислимо".

Од Дејтона је прошло 20 година и јесте тим споразумом заустављен крвави рат у Босни и Херцеговини, али је и тада и касније било много виђења и тумачења и рата и Дејтонског споразума.

Несумњиво је, међутим, да се и сам споразум две деценије од потписивања различито интерпретира, да по мишљењу многих у Босни и Херцеговини, РС али и међународној заједници, практично и не постоји, да је "потопио" сам себе, непримењив је, превазиђен и непотребан, због чега се већ неколико година говори о потреби његове допуне или ревизије.

ЕУ: О новом Дејтону "нема ни говора"

О томе, потврдила је то прошле године приликом посете Сарајеву висока представница ЕУ Федерика Могерини, нико у Европи не размишља, а о неком новом Дејтону "нема ни говора".

Могерини је тада реаговала на Декларацију Хрватског сабора о успостављању симетричне федерације у случају да се не постигне консензус о стварању хрватске федералне јединице.

Њена је реакција, иначе, била на трагу немачко-британске иницијативе којом Немачка и Велика Британија иницирају нови план о убзању реформи у БиХ, што би, сматрају, тој земљи отворило европску перспективу и наду да ће ствари почети значајније да се мењају.

Наиме, немачки и британски министри спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер и Филип Хамонд у Берлину су представили план по којем би новоизабране власти у БиХ и писмено преузеле обавезу спровођења власничких, социјалних и правних реформи нужних за чланство у ЕУ, а као награду одмах би добили ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању с Унијом (САА), потписаног још 2008. године.

Тачку на причу о промени Дејтона ставио је, чини се, и британски амбасадор у Босни и Херцеговини Едвард Фергусон који је пред прошлу годишњицу изјавио да је БиХ по том споразуму земља са два ентитета и да ће "тако и остати".

Упитан да ли до промена Дејтона може да дође "кроз неку акцију изван БиХ", Фергусон је рекао да се "устав може мењати само на уставан начин", а "не од стране међународне заједнице" и "не путем незаконитих референдума".

Додик: Један од десет најбољих међународних уговора

И док председник Додик не оспорава европски пут БиХ, истиче чак да ће подржати и немачко-британску иницијативу "уколико она не задире у уставне надлежности РС", власт у Бањалуци позива се на чињенице које говоре о перманентном одузимању надлежности Српској али и на то да се поступци против починилаца ратних злочина у Сарајеву воде траљаво, што је све, тврде, разлог да се грађани РС на референдуму изјасне желе ли даље тим путем.

"Постоји дејтонска структура, предвиђена уставом, као и антидејтонска реалност у БиХ. Та антидејтонска реалност произвела је 80 институција махом одлукама Високог представника за БиХ, које нису производ обавеза предвиђених Дејтонским споразумом", изјавио је недавно председник Додик на конференцији "Дејтонски споразум - две деценије мира и поуке за свет".

Правно насиље над Дејтонским споразумом од стране високих представника у БиХ већ годинама помиње аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који тврди да су међународни представници "изменили тај акт у пракси, незаконито пребацивали надлежности са ентитета на централну власт, те смењивали непослушне политичаре".

С друге стране, подршка променама Дејтонског споразума и постојећег уставног уређења БиХ у Федерацији не јењава, а политички аналитичар из Сарајева Алмир Терзић сматра да би реформама требало успоставити функционалнију државу која ће задовољити интересе сва три конститутивна народа, националних мањина, грађана БиХ.

Истовремено, Брендон Тинсли, стручњак за спољну политику, мањинска права и европски национализам са Оксфорда, тврди како већина западних политичара сматра да БиХ више није важна, јер је 1995. године постигнут какав-такав мировни споразум, те указује да данас тај споразум представља чак и регионални проблем, због чега је ЕУ сада дужна да "реши ситуацију коју је сама направила".

О потреби промена у БиХ говори и председник Хелсиншког одбора за људска права у РС Бранко Тодоровић, који, међутим, упозорава да њих не могу донети они који су се у протеклим годинама осведочили само у опструкцијама реформи, корупцији и криминалу.

Међународна заједница, пре свега ЕУ, мора да преузме већу одговорност за све оно што се дешава у БиХ, јер за то има и мандат и обавезу, слаже се Тодоровић с Тинслијем.

"Неприхватљиво је да се из релативног благостања у ЕУ, посматрају властодршци у суседству како крше све цивилизацијске норме и вредности и одбијају да примене преузете обавезе и када су људска права у питању. Не заборавимо, Европска конвенција за људска права и основне слободе надређена је Уставу БиХ и требало би да се примењује", поручује Тодоровић.

Да ли је Дејтон превазиђен, што заговарају неки међународни званичници, али и поједини у Федерацији, или су изворни елементи тог споразума и данас веома примењиви, тема је и на 20. годишњицу од потписивања, а своју приврженост Дејтону пре два дана у Београду је још једном потврдио председник РС, оценивши да је Дејтонски споразум један од десет најбољих међународних уговора у свету, због чега су, сматра, неоправдани захтеви за промену Устава и споразума.

"Дејтонски споразум је донео мир у БиХ и утврдио друштвено политичко уређење које је федерално-конфедералног типа. На тај начин, он је пронашао модел који је најбољи и најприхватљивији за БиХ јер БиХ је земља у којој само компромис може донети одређена решења", рекао је Додик на скупу на ком се говорило о дометима Дејтона.

Приметио је, међутим, да се Република Српска залаже за компромис, али не по цену да јој се одузимају надлежности и без сагласности ентитета преносе на неког другог.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Ненад Кецмановић на истом скупу је поручио да су највећи и најдоследнији браниоци Дејтонског споразума управо Република Српска и српски народ.

А шта кажу политичари из БиХ?

На недавно одржаној конференције "Консензус о преуређењу политичког система 20 година после Дејтона - реалност или заваравање?" у Мостару, председник РС Милорад Додик изјавио да дејтонске надлежности које имају ентитети, као и вето, морају бити сачувани.

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић рекао је да се у наредне три године морају извршити промене уређења БиХ, док је Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва, поручио да нема трећег ентитета, нити поделе.

Додик је, након конференције рекао да у Републици Српској постоји консензус о томе да Устав буде измењен у делу који се односи на одлуку "Сејдић-Финци" и да ће Српска прихватити сваки договор Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ. Он је тада рекао и да сецесија није на дневном реду Републике Српске.

Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић рекао је да ће Република Српска, када је реч о ФБиХ, прихватити свако решење Хрвата и Бошњака у вези са променама Устава.

Он је нагласио да у Републици Српској постоји апослутни консензус о промени Дејтона, односно Изборног закона БиХ.

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић рекао је да БиХ мора ићи напред и да се у наредне три године морају извршити промене уређења БиХ, пре свега Изборни закон, а касније и рационализација уређења БиХ.

"Већ смо покренули разговоре о измени Изборног закона како један народ не би другом бирао представнике. Кључ договора је између Бошњака и Хрвата, а ту постоји напредак и искорак", навео је Човић.

Председник СББ-а БиХ Фахрудин Радончић рекао је да Бошњаци морају понудити највећи компромис уколико желе да сачувају БиХ.

Он је навео да се Бошњаци боје сепаратизма, а Срби хегемонизације, али да мора бити мудрости да се постигне договор и односи рехабилитују.

Бошњачки члан Председништва Бакир Изетбеговић током конференције рекао је да није споран договор о принципу да један народ не бира другом представнике, већ да се само мора наћи механизам за то.

"Нема ту страха, нема трећег ентитета, нити поделе", нагласио је Изетбеговић.

Он је навео да ФБиХ треба бити једна изборна јединица, те навео да је једно од решења да се један члан Председништва бира већином гласова из тог ентитета, а други већином са већинских хрватских подручја.

Заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић рекао је да је један од главних проблема недостатак међусобног поверења.

Босић, који је и председник СДС-а, рекао је да не види могућност да Република Српска промени став, те да ће српске странке подржати сваки договор Хрвата и Бошњака који није на штету Републике Српске.

(Б92)

Остали догађаји:

1694 - Рођен је француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку ("Кандид", "Есеји о обичајима и духу нације", "Филозофска писма", "Трактат о метафизици").

1783 - Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели су први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.

1806 - У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта је објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1844 - Умро је руски писац Иван Андрејевич Крилов. Издавач хумористичких часописа и аутор сатиричних "писама", највећу популарност је стекао баснама, које је писао по узору на Езопа инспиришући се и руским фолклором.

1869 - Рођен је српски правник и историчар Слободан Јовановић,професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Током Другог светског рата био је председник југословенске емигрантске владе у Лондону (1942-43), а после рата комунистичке власти су га у одсуству осудиле на 20 година затвора.

1877 - Томас Едисон је објавио проналазак фонографа.

1916 - Умро је Франц Јозеф I, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустро-Угарске монархије. Године 1878. окупирао је, а потом анектирао Босну и Херцеговину. Атентат на његовог братанца надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. искористио је за обрачун са Србијом. Сматра се да је тај атентат био и непосредан повод за почетак Првог светског рата. Наследио га је Карло И, последњи владар царства које се након рата распало.

1937 - Основана је Музичка академија у Београду, која је 1973. добила статус факултета.

1938 - Немачка је окупирала судетску област у Чехословачкој и прикључила је немачком Рајху.

1963 - Римокатолички Ватикански концил одобрио је употребу домицилног језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 - У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула је 21 особа, а 162 су рањене.

1977 - У југоисточној Индији циклон је усмртио око 3.000 људи а огромни таласи су збрисали читава села.

1981 - Умро је српски писац и историчар уметности и књижевности Милан Кашанин, пре Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака ("Два века српског сликарства", "Уметност и уметници").

1994 - Авијација НАТО је са 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбинa. Напад је уследио након писма Фрање Туђмана УН у којем је председник Хрватске оптужио крајишке Србе да са тог аеродрома врше нападе на Босну и Херцеговину. То је била највећа ваздушна операција Североатлантског пакта од његовог оснивања 1949.

1995 - Аргентина је изручила Италији нацистичког официра Ериха Прибкеа одговорног за масакр над 335 цивила у Другом светском рату.

2000 - Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, у којем супогинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени су сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.

2002 - Међународни тужилац на Косову Антони Рич подигао је оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе, званог Реми и још тројице бивших припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.

2004 - У Украјини је одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана је, 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку да се други изборни круг поништи и закажу нови избори за 26. децембар, на којима је Јушченко изабран за председника Украјине.

2006 - У Београду је умрла композиторка, пијанисткиња и песникиња Ксенија Зечевић.

(Бета)