На данашњи дан почео конгрес КПЈ у Дрездену, Садам Хусеин осуђен на смрт вешањем, хрватска артиљерија гађала Шид

На данашњи дан 1928. - У Дрездену је почео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије који је закључио да је време за револуционарне преврате у Европи у оквиру којих треба извести балканску револуцију и створити "Балканску федерацију". Прихваћено је и гледиште о социјалдемократији као "близанцу фашизма" с којом треба прекинути сваку сарадњу. У склопу ових одлука одлучено је да Краљевину СХС треба разбити као "вештачку творевину".

2006. - Бивши ирачки председник Садам Хусеин осуђен је на смрт вешањем због злочина против човечности. Садам је заједно са седморицом бивших ирачких званичника био оптужен за убиство 148 муслиманских шиита у месту Дуџаилу после покушаја атентата на њега 1982.

1881. - Умро је српски новинар, историчар и издавач Данило Медаковић, веома заслужан за ширење књиге у српском народу. У време револуције 1848. покренуо је лист "Напредак" који је убрзо забрањен због опозиционог става према патријарху Јосифу Рајачићу. Године 1851. покреће лист "Јужна пчела", а 1852. "Српски дневник" с књижевним додатком "Седмица". Бавио се и издаваштвом, приредио је и објавио Сабрана дела Доситеја Обрадовића. Написао је "Повесницу српског народа".

1909. - Рођена је српска сликарка Милена Павловић-Барили, уметник рафиниране културе. Сликала је у надреалистичком маниру. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, где је била илустратор модног часописа "Вог" и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Од последица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1911. - Италија је анектирала турске покрајине у данашњој Либији Триполитанију и Киренаику, као и Родос са архипелагом Додеканез у данашњој Грчкој. Либија је стекла независност тек 1951. - формално, мада су Италијани ту земљу стварно напустили 1943, кад су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.

1912. - За председника САД изабран је Вудро Вилсон, поставши једини председник у америчкој историји који је на једним изборима победио двојицу бивших шефова државе - Вилијама Тафта и Теодора Рузвелта.

1913. - Рођена је британска позоришна и филмска глумица Вивијен Ли, која је светску славу стекла улогом Скарлет О'Харе у америчком филму "Прохујало с вихором" за коју је награђена Оскаром. У позоришту је играла низ водећих улога у драмама Вилијама Шекспира, често с мужем Лоренсом Оливијеом, за којег је била удата од 1937. до 1960. Остали филмови: "Бура у чаши воде", "Пожар над Енглеском", "Цезар и Клеопатра", "Ана Карењина", "Леди Хамилтон", "Трамвај назван жеља" (Оскар).

1914. - Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској.

1916. - Централне силе су у Првом светском рату прогласиле Краљевину Пољску, што је био само покушај да се Пољаци масовније мотивишу за учешће у рату на страни Централних сила. Царска Русија је на овај чин одговорила обећањем да ће након рата Пољска добити самосталност. До тада Пољска је била једна од руских крунских земаља - руски цар је носио титулу и цара Пољске (без Галиције која је била аустријска и делова који су били под Немачком, односно Пруском).

1918. - Победничка српска војска умарширала је у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије деловима Србије северно од Саве и Дунава.

1930. - Умро је холандски лекар Кристијан Ајкман, добитник Нобелове награде за медицину 1929, проналазач узрока болести Бери-бери. Нобелову награду добио је за откриће витамина Б.

1931. - Рођен је Ајк Тарнер, амерички музичар, један од пионира соула и рокенрола, лидер групе "Кингс оф Рхyтхм", освајач награде Греми у категорији традиционалног блуза за албум "Рисин' Wитх тхе Блуес". Рођен је у делти Мисисипија - колевци америчког блуза, многи га сматрају творцем новог музичког жанра. Са бившом супругом Тином Тарнер снимио је низ хитова, од којих су најпознатији "River Deep Mountain High", "Littl Ann", "A Fool In Love", "Nuthbush City Limits" и "Proud Mary", за који су добили први Греми 1972.

Године 1991. Ајк и Тина уврштени су у Хол славних рокенрола.

1942. - Руководилац устанка у Банату и Бачкој против Немачке окупације Жарко Зрењанин, секретар Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Војводину, погинуо је у Другом светском рату у борби у обручу окупаторске немачке полиције у селу Павлиш код Вршца.

1943. - Основан је Танјуг, у Јајцу, данас БиХ. Идеју је уочи Другог заседања АВНОЈ-а дао Моша Пијаде, с циљем да се међународна јавност информише о борби против окупатора у Југославији. За назив агенције - ТАНЈУГ (Телеграфска агенција нова Југославија) такође је заслужан Пијаде. Први директор био је Владислав Рибникар, познати новинар, дугогодишњи директор листа Политика. Танјуг је до доласка у Београд октобра 1944. са скромном опремом, стално био у покрету и оглашавао се из Дрвара, са Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен. Већ 25. октобра 1944. Танјуг је објавио први спољнополитички билтен у ослобођеном Београду, пошто се уселио у зграду предратне националне агенције Авала у Ресавској 28, захваљујући техничкој опреми коју су током борби за Београд склонили радници Агенције Рудник, пре рата Авале.

1944. - Умро је Алексис Карел, француски хирург, биолог и писац, добитник Нобелове награде за медицину 1912. Његова открића о преносу (трансплантацији) ткива и одржавању живог ткива ван организма донела су му признање Нобелове фондације и светски углед. Унапредио је и хирургију крвних судова. Његово филозофско-публицистичко дело "Човек непознаница" објављено 1935. донело му је општу популарност широм света. Био је изузетно религиозан, чак мистик. Као сарадник владе маршала Петена, оптужен је за колаборацију са окупатором али је умро пре судске пресуде.

1955. - Умро је француски сликар Морис Утрило. Био је самоук, изузимајући подуке од стране мајке, сликарке Сузан Валадон. Сликањем се бавио као терапијом између честих боравака на клиникама, где је лечен од нервног растројства. Мимо свих сликарских струја, изградио је особен стил. Права снага његове уметности је у томе што није сликао оно што види, него је, као претеча модернизма, приказивао осећања. Најчешћи његови мотиви су пејзажи градова.

1956. - Британски падобранци извели су десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат.

1960. - Умро је амерички филмски режисер канадског порекла Мак Сенет, један од најзначајнијих аутора бурлескних комедија у периоду немог филма. Промовисао је Чарлија Чаплина.

1968. - Републиканац Ричард Никсон победио је на изборима за председника САД демократу Хјуберта Хамфрија.

1969. - САД су лансирале први свемирски брод у правцу Марса, али је због техничких грешака мисија "Маринера III" претрпела неуспех.

1982. - Умро је француски филмски режисер и глумац руског порекла Жак Тати, сатиричар, комедиограф. Филмови (режија и глума): "Празнични дан", Одмор господина Илоа", "Мој ујак" (Оскар), "Саобраћајна гужва".

1982. - На реци Парана на бразилско-парагвајској граници пуштена је у рад хидроелектрана "Итаипу", највећа у свету.

1989. - Умро је амерички пијаниста Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји. Совјетски Савез је напустио 1925. а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду (данас Санкт-Петербург).

1990. - У Њујорку је убијен јеврејски рабин Меир Кахане, који се залагао за избацивање свих Арапа из Израела.

1991. године хрватска артиљерија гађала је Шид, а сутрадан и Апатин. У првом нападу на територију Србије, у Шиду су погинула четири цивила а рањено је 15.

1991. - Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел пронађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.

1994. - Умро је Милан Младеновић, српски музичар, композитор, песник. Најпознатији је као певач и гитариста београдске рок групе Екатерина Велика, али и аутор запажених текстова. Један је од носилаца београдског "Новог таласа" 80-их година 20. века. Био је оснивач и члан култних рок састава "Шарло акробата" и касније "Катарина II" ("Екатерина велика"). Дела: албуми "С ветром у лице", "Љубав", "Само пар година за нас", "Дум дум", "Неко нас посматра", збирка поезије: "Дечак из воде" постхумно).

1996. - Пакистански председник сменио је председницу владе Беназир Буто, под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму и да није способна да управља земљом.

1996. - Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, поразивши републиканца Боба Дола.

1997. - Умро је Исаија Берлин, британски филозоф, политиколог и историчар идеја. Рођен је у Риги у Летонији, тада царска Русија, а у Британију је доспео 1921. Берлинова дела својеврсна су одбрана западног либерализма од разних видова тоталитаризма. Посебно се бавио мислиоцима попут Ђамбатиста Вика (1668-1774), Јохана Готфрида Хердера (1744-1803) или Александра Херцена (1812-1870). Основ Берлинове филозофије је веровање у морални плурализам односно уверење да је сукоб вредности саставни део људских живота. Његово најпознатије дело је: "Четири огледа о слободи" (1958).

2000. - Хаиле Селасије цар (негус) Етиопије сахрањен је уз све државне почасти у здању саборног храма Свете Тројице у Адис Абеби. Након комунистичког државног удара 1974. иза ког је стајао источнонемачки ШТАЗИ свргнут је са власти а наредне године је, како је званично саопштено, умро. Постоје индиције да је убијен. За живота сматран је симболом борбе против колонијализма.

2003. - Европска комисија донела је дефинитивну одлуку о уласку у Европску унију 1. маја 2004. десет нових чланица - Естоније, Кипра, Летоније, Литваније, Мађарске, Малте, Пољске, Словачке, Словеније и Чешке.

2004. Умро српски новинар Сергије Лукач. Оснивач је Катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду, где је радио као професор до 1985. Био је уредник НИН-а. Преводио је Ремарка, Твена, Густава Шваба. Постхумно је објављена његова књига "Одрази времена" (зборник одабраних текстова).

2005. - Умро је британски писац Џон Фаулс, аутор романа "Чаробњак", "Жена француског поручника", "Колекционар", "Кула од абоноса", "Мушица", "Данијел Мартин".

2006. - Умро је бивши турски председник владе Булент Еџевит, познат као лево оријентисани националиста чија политичка каријера је трајала пола века. Као председник владе Турске Еџевит ће остати упамћен по томе што је послао трупе на подељени Кипар 1974. године, као и по чињеници да је обезбедио својој земљи статус кандидата за пријем у Европску унију 1999. године.

(Танјуг)