На данашњи дан: Основан Информбиро; у Београду почеле масовне демонстрације које су довеле до смене режима; у касарни Топчидер, под још неразјашњеним околностима, погинула двојица гардиста; умрли Милунка Савић и Стив Џобс

На данашњи дан 1947. године у Варшави је, на основу одлуке коју су руководства комунистичких партија Совјетског Савеза, Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Пољске, Француске и Италије, донела седам дана раније, основан Информациони биро тих партија (Информбиро или Коминформ) са средиштем у Београду.

Закључено је да је задатак Информбироа "организација размене искустава и, у случају потребе, координација делатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности". Информбиро је распуштен 1956.

На данашњи дан 2000. године, У Београду су се догодиле масовне демонстрације стотина хиљада људи - од којих су многи из унутрашњости Србије допутовали конвојима камиона, аутобуса и аутомобила - што је довело до пада режима Слободана Милошевића.

После неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.

579 – Умро Јустин II Млађи , византијски цар (владао 565-578)

610 - У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610-641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.

1056 – Преминуио Хенрик III, цар Светог римског царства. (рођен 1017.)

1511 - Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.

1713 - Рођен је француски филозоф и писац Дени Дидро. Био је веома критичан према свакој врсти религиозности. Носилац је просветитељске идеје у предреволуционарној Француској, инспиратор и главни уредник велике француске "Енциклопедије", објављене између 1751. и 1772. у 28 томова. Дела: "Писмо о слепима на поуку онима који виде", "Разговор Даламбера и Дидроа", "Мисли о тумачењу природе", "Даламберов сан", "Жак фаталиста", "Рамоов синовац", "Салони".

1781 - Рођен Бернард Болцано, чешки математичар и филозоф (умро 1848.)

1796 - Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара, у којој је шпанска ратна морнарица готово уништена.

1805 – Умро Чарлс Корнволис, британски генерал и државник.

1813 - После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.

1829 - Рођен Честер А. Артур, амерички генерал и политичар, двадесет први председник САД. (умро 1886.)

1857 - Српски сликар Стеван Тодоровић, пионир физичке културе у Србији, отворио је у Београду бесплатну школу за сликање, певање и гимнастику. Школу је шеф београдске полиције убрзо забранио с образложењем: "На тужбу родитеља да изводите такву игру у којој деца могу сломити ноге и руке, забрањује вам се рад", али је министар просвете, чији је син похађао ту школу, ставио забрану ван снаге.

1864 - Рођен је франуцуски хемичар и индустријалац Луј Лимијер, пионир светске кинематографије, који је с братом Огистом направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумела поступак снимања у природним бојама и у париској кафани "Гран кафе" приредила 28. децембра 1895. прву филмску представу у свету ("Улазак воза у станицу", "Радници излазе из фабрике").

1880 - Умро је француски композитор Жак Офенбах, творац француске оперете. Кроз његову музику забавног карактера провејавала је сатира друштвених односа у француском Другом царству (време Наполеона III). Написао је стотинак оперета. Дела: оперете "Лепа Јелена", "Орфеј у паклу", "Плавобради", "Париски живот", "Велика војвоткиња од Жеростајна", опера "Хофманове приче", путопис "Офенбах у Америци", аутобиографска студија.

1897 - Одржано је прво бициклистичко првенство Србије (тада се говорило велосипедско) на иницијативу бројних клубова и друштава из целе Србије. Организатор је било "Прво српско велосипедско друштво" из Београда. Трка је одржана на стази Београд - Смедерево - Београд, и имала је међународни карактер пошто су учествовали и велосипедисти из Задра у Аустроугарској. Победник је био Ђорђе Попара (први српски бициклиста који је имао тркачки бицикл са истим точковима, прибављен у Трсту). Стазу је прешао за 5:13,25 часова. Другопласирани је био Светислав Савић, по многима најбољи возач Србије у првој деценији од оснивања "Првог српског велосипедског друштва" 1884. Трећепласирани је био Владислав Рибникар, потоњи оснивач листа "Политика".

1900 - Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.

1908 - Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.

1908 - Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I.

1910 - Португалија је после обарања краља Мануела II (из династије Браганца) проглашена републиком под председником Жоакимом Теофилом Фернандешом Брагом.

1915 - Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

1917 - Рођена је Магда Сабо, мађарска књижевница. Превођена је на мноштво језика, међу којима су немачки, енглески и француски. Објављивање њених дела било је онемогућено од 1949. у време стаљинизма, до 1958. када је публикован њен роман "Фреска". Добитница је низа признања, попут награде "Кошут", најпрестижније у Мађарској, или "Фемина" за роман "Врата" 2003. угледне француске књижевне награде.

1921 - Рођен Драго Ланг, народни херој Југославије (погинуо 1942.)

1933 - Умро Николај Јуденич, руски генерал (рођен 1862.)

1936 - Рођен Вацлав Хавел, песник и последњи председник Чехословачке и први председник Чешке. (преминуо 2011.)

1938 - Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку због Минхенског споразума, којим су западни савезници Велика Британија и Француска препустиле његову земљу нацистичкој Немачкој, и отишао у избеглиштво.

1940 - Рођена Милена Дравић, српска глумица

1948 - Рођен Зоран Живковић, српски писац

1954 - Велика Британија, САД, Југославија и Италија потписале су Лондонски меморандум о тршћанској кризи, заоштреној одлуком западних сила да цивилну управу у зони "А" слободне територије Трста предају Италији. Југославији је припала зона "Б" и мањи део зоне "А", а Италији већи део зоне "А". Две суседне земље су гарантовале пуна права националим мањинама, а влада у Риму преузела је и обавезу да одржава слободну луку у Трсту.

1951 - Рођен Боб Гелдоф, ирски певач, текстописац и глумац

1964 - У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од 1961. када је зид изграђен.

1969 - Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.

1970 - Вршилац дужности председника Египта Анвар ел Садат је седмог дана после смрти Гамала Абдела Насера званично постао шеф државе.

1974 - Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.

1975 - Рођена Кејт Винслет, британска филмска и телевизијска глумица

1976 - Рођен Рамзан Кадиров, руски политичар, трећи председник Чеченске Републике

1973 - Преминула Милунка Савић, српска хероина Балканских и Првог српског рата. (рођена 1888.)

1983 - Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.

1988 - На плебисциту који је организовао диктатор Аугусто Пиноче, 53 одсто Чилеанаца је гласало против предлога да му мандат буде продужен до 1997. Пиноче је приграбио власт војним ударом 1973, организованим уз помоћ САД, када је уклоњен председник Салвадор Аљенде.

1986 - Преминуо Џејмс Вилкинсон, енглески математичар и информатичар.

1989 - Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.

1994 - На два згаришта у Швајцарској пронађено је 48 тела припадника секте "Храм Сунца", који су очито умрли у обредима масовног самоубиства.

1995 - Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.

1998 - Правни комитет Представничког дома Конгреса САД одобрио је отпочињање поступка импичмента против америчког председника Била Клинтона. То је била трећа истрага у поступку импичмента у америчкој историји против председника САД.

2003 - Фаворит Москве Ахмад Кадиров, бивши муслимански свештеник, добио је председничке изборе у Чеченији. Кадирова су исламски терористи убили у мају 2004.

2004 - У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

2004 - Умро Морис Вилкинс, енглески научник и нобеловац.

2005 - У експлозији аутомобила бомбе испред шиитске џамије у центру Хиле, јужно од Багдада погинуло је најмање 25 људи, а више од 80 је рањено.

2011 - Умро је Стив Џобс, компјутерски маг, оснивач компаније Епл. Џобс је био један од симбола информатичке револуције. Још као средњошколац почео је да се бави рачунарским технологијама а студије је напустио потпуно разочаран. У први посао ушао је са свега 1.000 долара капитала и већ током прве године рада његова компанија инкасирала је око 140 милиона долара.

2013 - У Триполију, Либија, америчке специјалне јединице ухапсиле се Абу Анас ал-Либија, вођу Ал Каиде у тој земљи, за којим је годинама трајала потрага.

(Агенције)