На данашњи дан 1921. умро је краљ Петар I Карађорђевић. На власт је дошао после Мајског преврата 1903. године. У Балканским ратовима је ослободио Стару Рашку и Косово и Метохију. Са народом и војском се повлачио преко Албаније. Владао је Србијом и Краљевином Срба Хрвата и Словенаца до смрти. Сахрањен је у породичној гробници Карађорђевића на опленцу. Наследио га је син Александар I.
1717. - У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.
1819. - У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру је убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.
1832. - Рођен је немачки психолог, филозоф и лингвиста Вилхелм Вунт, оснивач експерименталне психологије ("Принципи физиолошке психологије", "Увод у психологију", "Психологија народа"- десет томова).
1845. - Рођен је француски физичар Габријел Липман, добитник Нобелове награде за физику 1908, који је пронашао процесс фотографисања у природним бојама. Конструисао је и капиларни електрометар и засновао принцип о одржању електрицитета.
1858.. - Председник САД Џејмс Бјукенен и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.
1913. - У Пољској је рођен израелски државник Менахем Бегин, један од оснивача партије Ликуд. Као премијер Израела (1977-1983) потписао је први мировни уговор са Египтом 1977, а 1978. добио је Нобелову награду за мир коју је поделио са египатским председником Анваром ел Садатом.
1919. - Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке (заједнице) и Социјалдемократске партије.
1949. - Умрла је америчка новинарка Маргарет Мичел аутор популарног романа "Прохујало са вихором" који је годинама био бестселер и по којем је снимљен истоимени филм.
1953. - У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана премијер Мохамед Мосадек је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.
1956. - Умро је амерички филмски глумац мађарског порекла Бела Блашко, познат као Бела Лугоши, тумач низа улога Дракуле у филмовима страве. Сахрањен је у Дракулином огртачу.
1958. - Рођена је америчка певачица и глумица Мадона Луиз Вероника Чиконе, позната као Мадона, једна од најпопуларнијих певачица крајем 20. века.
1960. - Кипар је стекао независност, а архиепископ Макариос постао је први председник Републике.
1973 . - Умро је амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. за проналазак стрептомицина.
1974. - Ступио је на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.
1977. - У Мемфису (Тенеси) је у 42. години умро амерички музичар Елвис Арон Присли, "краљ рока", изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. века. Продао је више од 150 милиона плоча и играо у двадесетак филмова.
1984. - Умро је српски писац Душан Радовић, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б "Београде, добро јутро". Његовом заслугом обновљен је чувени дечији лист "Полетарац" (збирке песама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Капетан Џон Пиплфокс").
1994. - Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер је седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.
1995. - Ступио је на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.
1997. - Немачка полиција ухапсила је око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.
1999. - САД су отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.
2002. - У главном граду Ирака Багдаду пронађено је тело палестинског герилског вође Сабри ал-Бана, познатијег као Абу Нидал. Био је заклети непријатељ палестинског председника Јасера Арафата. Његова фракција Револуционални фронт ал-Фатаха се 1974. године издвојила из Арафатове Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), уз образлозење да је ПЛО постао сувише умерен.
2002. - Монсунске поплаве у Јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.
2003. - У писму Савету безбедности УН Либија је званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.
2003. - У Саудијској Арабији умро је у егзилу бивши угандски диктатор Иди Амин Дада. За време његове осмогодишње диктатуре (1971-1979) масакрирано је око 400.000 цивила, махом из мањинских етничких заједница, а оптуживан је и за канибализам.
2005. - У авионској несрећи у западној Венецуели погинуло је свих 160 путника, махом туриста.
2006. - У Бразилу је у егзилу умро бивши парагвајски диктатор Алфредо Стреснер. На власт у Парагвају дошао је војним ударом 1954. и том земљом је владао до 1989. године када је свргнут. Према наводима хуманитарних организација за време његове владавине најмање 900 особа је нестало, а више хиљада људи је мучено.
(Бета, НСПМ)