уторак, 30. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Објављен споразум Цветковић-Мачек и Уредба о установљењу Бановине Хрватске; Султан Сулејман II освојио Будим; Немачка армија стигла до Стаљинграда; Рођен Раде Драинац
Хроника

На данашњи дан: Објављен споразум Цветковић-Мачек и Уредба о установљењу Бановине Хрватске; Султан Сулејман II освојио Будим; Немачка армија стигла до Стаљинграда; Рођен Раде Драинац

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 26. август 2015.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1939. године објављен је споразум југословенског председника владе (Министарског савета) Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Владимира Мачека и Уредба о установљењу Бановине Хрватске. У њен састав ушле су Савска и Приморска бановина и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница. Већи део тих територија (осим у Срему) никада раније нису били саставни део Хрватске, ни Дубровник. Споразум Цветковић-Мачек краљевска југословенска влада била је приморана да прихвати због притиска од стране Велике Британије.

Данас је среда, 26. август, 238. дан 2015. До краја године има 127 дана.

1346 - У бици код Кресија на северу Француске у Стогодишњем рату, у којој су трупе енглеског краља Едварда III поразиле бројчано знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI, Енглези и Велшани су први пут употребили само пешадију наоружану огромним луковима, познатим као "лонгбоуз", који су избацивали стреле на изузетно велику даљину и показали се као веома убојити.

1541 - Султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску, која је до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. Турска је запосела централне и јужне делове Угарске док су северни и западни део заувек остали ван турских територија и од тада су укључени у склоп Хабзбуршких земаља.

1676 - Рођен је енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер (први након проглашења Уједињеног Краљевства). Председник владе био је од 1721. до 1742, најдуже у историји Велике Британије.

1723 - Умро је холандски природњак Антони ван Левенхук, који се - мада по струци књижар - бавио микробиолошким истраживањима и открио до тада непознати свет микроорганизама.

Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао је око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију, мишића, еритроцита и сперматозоида објављивао је у издањима Лондонског краљевског друштва чији је био члан.

1740 - Рођен је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.

1743 - Рођен је француски хемичар Антоан Лавоазије, један од твораца модерне хемије. Открио је да је ваздух смеша кисеоника и азота, доказао је да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагоревање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је да је кристализовани угљеник. Револуционарни суд га је, са још 27 оптужених, осудио на смрт и погубио истог дана на гиљотини у мају 1794. на врхунцу јакобинског терора током Француске револуције, под оптужбом да је "заступник убирања краљевског пореза".

1899 - Рођен је српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни индивидуалиста, вечити путник, аутор непосредних лирских исповести. Дела: збирке песама "Модри смех", "Еротикон", "Лирске минијатуре", "Дах земље", приповетке "Срце на пазару", роман "Шпански зид".

1906 - Рођен је амерички вирусолог Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса (заразна дечја парализа).

Сејбинова вакцина, справљена од ослабљених вируса, први пут је масовно примењена у Совјетском Савезу. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију (САД) и доцније председник Вајцмановог института у Израелу.

1910 - Умро је амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма према којој у основи истинитог сазнања лежи "воља за веровањем". Дела:

"Прагматизам", "Принципи психологије", "Воља за веровањем", "Есеји о радикалном емпиризму", "Разлике у религиозном искуству".

1914 - Рођен је аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена светске књижевности, док његовом прозом доминирају социјално-политичке теме. Дела: збирке приповедака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Последња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 светова", путопис "Аутонаути космопута".

1920 - Ратификован је 19. амандман устава САД, којим су жене добиле право гласа.

1934 - Адолф Хитлер је затражио од Француске да Немачкој уступи област Сар (погранична област према Француској) која је Версајским уговором после Првог светског рата стављена под француску окупацију и привремену управу.

1942 - Немачка армија је стигла до Стаљинграда, где је потом у најважнијој бици Другог светског рата претрпела катастрофалан пораз, који је означио почетак краја нацистичке немачке војне машинерије. У оквиру немачких трупа борили су се и хрватски добровољци (усташе), према проценама код Стаљинграда било их је десетак хиљада.

1944 - Бугарска, савезница Немачке у Другом светском рату - суочена са надирањем совјетских трупа - саопштила је да иступа из рата.

1945 - Треће заседање АВНОЈ-а потврдило је у Београду одлуке донете после заседања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. и усвојило препоруке савезничке конференције на Јалти. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији: Словеначко приморје, Бенешка Словенија, Трст, Истра, Ријека, Задар и острва Ластово и Палагружа.

АВНОЈ је тада променио име у - Привремена Народна скупштина.

1972 - Отворене су 20. Олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника палестинске терористичке организације "Црни септембар" на Олимпијско село када је убијено 11 израелских спортиста.

1974 - Умро је амерички пилот Чарлс Огастас Линдберг, који је први прелетео Атлантски океан. Авионом "Дух Сент Луиса"

у мају 1927. прелетео је за 33 часа и 32 минута 5.856 километара од Њујорка до Париза, што је прави подвиг јер тада није било ни радара ни сигурних радио-веза. После отмице и убиства његовог сина Чарлса 1932, у САД је донесен тзв. Линдбергов закон којим је за отмицу предвиђена смртна казна. По доласку на власт у Немачкој Адолфа Хитлера, јавно је испољавао симпатије за нацизам и противио се уласку САД у Други светски рат против Сила осовине.

1978 - Венецијански кардинал Албино Лучани постао је папа Јован Павле И. Умро је 33 дана доцније, како је званично саопштено, од срчаног удара. Медији су неретко шпекулисали да је отрован.

1978 - Јан Зигмунд је као први Немац полетео у космос у совјетском броду "Сојуз 31".

1982 - Аргентинска влада укинула је забрану деловања политичких партија.

1990 - У експлозији у јами "Добрња-југ" рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1993 - Председник Русије Борис Јељцин потписао је споразум о пријатељству с Чешком, након што је осудио инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1996 - Јужнокорејски суд је осудио бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 година затвора.

1997 - Фредерик Виљем де Клерк, последњи бели председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

2003 - Изборна комисија у Руанди саопштила је да је Пол Кагаме победио на председничким изборима у Руанди, првим у тој афричкој земљи после грађанског рата 1994. у којем су жтве махом били припадници мањинског племена Тутси. Опозиција је одбила да призна званични резултат.

2004 - У минобацачком нападу на џамију у ирачком граду Куфа, у ком су се налазиле окупљене присталице шиитског вође Муктада ел Садра, погинуло је 29 људи.

2006 - Умро је руски уметник Владимир Третчиков. Познат по радовима који су били изузетно популарни 60-их и 70-их 20. в.

Рођен у Русији, преселио се у Јужну Африку 1946. а четири године касније насликао је "Кинеску девојку", познату и као "Зелена дама", која је продата у више од пола милиона копија. Сматра се да је та слика продата, у виду принтова, у више примерака него Да Винчијева "Мона Лиза" или "Сунцокрети" Винсента ван Гога. Слика је имала велики утицај на британску популарну културу 60-их, а нашла се и у филму "Алфие" Мајкла Кејна из 1966.

2007 - Врховни политички лидери ирачких шиита, сунита и Курда саопштили су да су потписали споразум о постизању помирења између завађених групација у тој земљи. Представници шиита, сунита и Курда постигли су и консензус о ублажавању мера против бивших чланова партије БААС Садама Хусеина.

2007 - У саобраћајној несрећи на истоку Уганде 71 војник је погинуо а 41 је повређен. Удес се догодио када је камион у којем су се војници налазили ударио у бетонску ограду поред планинског пута.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер