На данашњи дан: Потписан Бриселски споразум; НАТО гађао зграду Извршног већа Војводине; Почео Амерички рат за независност; Стрељан Сима Марковић; Јевреји у Варшавском гету подигли устанак

На данашњи дан 2013. потписан је Бриселски споразум између Србије и тзв „Косова“, чија суштина је била укидање свих институција Србије на Косову и Метохији, и њихово интегрисање у тзв „Републику Косово“.Споразум су потписали Ивица Дачић и Хашим Тачи у Бриселу 19. априла, после завршене десете рунде дијалога Београда и Приштине, уз посредовање високе представнице Европске уније (ЕУ) Кетрин Ештон.

Након неколико рунди преговора, које нису резултирале договором, ЕУ је ултимативно предложила своје решење које је српска власт прихватила. Споразум има 15. тачака, од којих се ни у једној не спомиње Србија, нити територијални интегритет Србије. Споразум дефинише надлежности „Заједнице српских општина“, које ће на њу бити „пренете са централне власти у Приштини“. Суштина споразума била је укидање свих институција Републике Србије, које су до тада функционисале на КиМ, односно њихово интегрисање систем и законе тзв. „Републике Косово“. Резултат свега је да су готово српске институције (пре свега локална власт, која је потом изабрана по "законима Косова", судство и полиција) укинуте и интегрисане у „Косово“, али ЗСО као једини гарант самоуправе Срба није формирана, због одбијања Приштине да „мења своје законе“ и немоћи власти у Београду да одбране макар и један српски интерес на КиМ.

На данашњи дан 1999. године приликом НАТО бомбардовања Новог Сада погођена је архитектонски изузетно вредна зграда Извршног већа Војводине у најужем градском језгру - популарна "Бановина".

Реч је о згради негдашње банске управе Дунавске бановине Краљевине Југославије. Зграда је грађена веома раскошно и посебно је репрезентативна њена унутрашњост. Цивилни циљеви били су на мети и у Нишу где је погинуо диспечер "Електроиндустрије" Милен Милојковић, а у насељу "Шљака" уништено је 10 породичних кућа и оштећена су постројења Дуванске индустрије и још неки привредни објекти као и железничка станица "Црвени крст".

1689 - Умрла је шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат с Данском и 1648. Тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632, у осмој години живота, а крунисана је 12 година доцније. На двору је окупљала учене људе и била је мецена неколицини научника и уметника, међу којима се налазио и Рене Декарт. Принуђена је да абдицира 1654. због тајног преласка у римокатолицизам. Остатак живота провела је путујући по Европи, да би се на крају настанила у Риму, где је и умрла.

1775 - Амерички рат за независност почео је поразом Британаца код Лексингтона и Конкорда.

1783 - Конгрес САД је објавио да је победоносно окончан Рат за независност од Велике Британије.

1824 - Умро је енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од родоначелника европског романтизма. Његова поезија оличавала је слободарски дух супротстављен друштвеним нормама. Био је заљубљен у античку културу. Велику Британију напустио је разочаран 1816. и у Италији је створио највећа дела: "Чајлд Херолд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Запутио се 1823. с циљем да помогне борбу Грка за ослобођење од Турака, али је убрзо оболео од маларије и умро је у априлу 1824, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.

1881 - Умро је енглески државник Бенџамин Дизраели, оснивач и вођа конзервативаца, премијер 1868. и од 1874. до 1880. Започео је освајачки рат против Бура 1877, покорио Авганистан (привремено) и освојио Кипар. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Османско царство.

1882 - Умро је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије еволуције. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је научни материјал на основу којег је устројио своју теорију развитка живих бића. Путовање Биглом описао је у књизи "Пут природњака око света". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог океана проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио је да су се организми постепено мењали. У епохалном делу "Постанак врста путем природног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. "Постанак врста" потпуно је изменио дотадашња схватања у биологији, али је изазвао и жестока противљења. Остала дела: "Променљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Порекло човека".

1906 - Умро је француски физичар и хемичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом Кири-Склодовском и Антоаном Анријем Бекерелом поделио 1903. Нобелову награду за физику. С братом Жаком открио је 1880. пиезоелетрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1898. са супругом је пронашао радиоактивне елементе полонијум и радијум. Доказао је 1903. да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири поставили су темеље модерне науке о радиоактивности и показали да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова.

1911 - У Португалији је одвојена црква од државе.

1921 - Ступио је на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску (већи део историјског Алстера), која је остала део Уједињеног Краљевства. Независност је резултат многобројних устанака Ираца, па је британска влада, немоћна да оружјем сузбије бунт, поделила острво и већем делу признала независност.

1932 - Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

1939 - Стрељан је Сима Марковић, српски политичар, математичар и филозоф, професор Београдског универзитета и вођа тзв. десне фракције у Комунистичкој партији Југославије. Докторирао је математику 1913. код Михаила Петровића (Мика Алас). Од 1926. до 1928. био је генерални секретар КПЈ, из које је искључен 1929, а поново примљен 1935. Страдао је у Совјетском Савезу, у Москви, као жртва стаљинистичких чистки. Дела: "Национално питање у светлости марксизма", "Из науке и филозофије", "Теорија релативности", "Трагизам малих народа".

1943 - Преживели Јевреји Варшавског гета, из којег су до тада немачки нацисти ликвидирали пола милиона људи, дигли су устанак и до 16. маја 1943. одолевали су неупоредиво јачим нацистичким снагама. Изгинуло је више од 13.000 устаника, а 58.000 је послато у концентрационе логоре и ликвидирано. Из гета - који су после пропасти устанка Немци сравнили са земљом - преживело је само 82 људи.

1945 - Америчке трупе су у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг.

1953 - Истраживачки центар за реализацију нуклеарног програма тадашње ФНРЈ у Винчи постао је "Институт за нуклеарне науке". Тај дан прихваћен је као дан Института.

1960 - Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље против изборних превара.

1971 - Совјетски Савез је лансирао космичку станицу "Саљут" у орбиту око Земље.

1975 - Маоистички покрет "Црвених Кмера" овладао је целом Камбоџом.

1975 - С космодрома Бајконур (у данашњем Казахстану) совјетском ракетом лансиран је први индијски вештачки сателит.

1984 - Лансиран је први кинески телекомуникациони сателит, што су пре Кине успели само Совјетски Савез и САД.

1989 - У експлозији током поморских маневара у Атлантику на америчком војном броду "Ајова" погинуло је 47 људи.

1993 - Више од 80 припадника једне америчке верске секте, укључујући њиховог вођу Дејвида Кореша, убили су федерални агенти након што су - после 51 дана опсаде - упали у средиште секте у тексашком граду Вако.

1994 - У Француској је на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац у Другом светском рату Пол Тувије.

1995 - У експлозији подметнутој у једну федералну зграду у америчком граду Оклахома Сити погинуло је најмање 168 људи.

2000 - У најтежој несрећи у историји филипинског ваздухопловства погинуо је 131 путник и члан посаде кад се авион компаније "Ер Филипинс" срушио у близини града Давао на југу Филипина.

2005 - Немачки кардинал Јозеф Рацингер изабран је за 265. поглавара римокатоличке цркве и узео је име Бенедикт XVI.

2007 - Умро је француски глумац Жан-Пјер Касел. Рођен је у француској престоници октобра 1932. године као син доктора и оперске певачице. Његов филмски успон започео је захваљујући Џину Келију, који га је ангажовао у филму "Срећан пут". Шездесетих је глумио у комедијама француског редитеља Филипа де Броке и прославио се улогама љубавника Брижит Бардо и Катрин Денев. Запамћен је по улози краља Луја XIII у филмовима "Три мускетара" и "Четири мускетара". Радио је са Буњуелом ("Дискретни шарм буржоазије"), Шабролом ("Пакао", "Церемонија") Алтманом ("Pret-a-porte").

(Агенције-НСПМ)