На данашњи дан: НАТО гађао путнички воз у Грделичкој клисури и убио 55 људи; Крсташи окупирали Константинопољ; СССР послао првог човека у космос; Немачке трупе су у Другом светском рату ушле у Београд; Погинуо Владимир Ћоровић

На данашњи дан 1999. године пилоти НАТО су - усред дана, при ведром времену - пројектилима погодили међународни путнички воз Београд-Солун док је прелазио мост преко Јужне Мораве код Грделице, усмртивши најмање 55 људи.

Потом је командант НАТО у Европи генерал Весли Кларк приказао видео-снимак, тврдећи да пилот никако није могао да избегне воз који се "изненада појавио".

Немачки лист "Франкфуртер рундшау" је јануара 2000. на основу стручне експертизе, доказао да је "Кларков снимак" убрзан 4,7 пута и да је пилот првог авиона, који је погодио воз, имао најмање 40 секунди времена да обавести пилота друге летилице да је на мосту воз. Према Кларковој верзији, у питању је био само један авион који је испалио два пројектила, а пилот је морао да реагује за мање од секунде.

На данашњи дан 1961. године - Совјетски Савез је послао првог човека у космос. У свемирској капсули "Восток И" космонаут Јуриј Гагарин начинио је круг око Земље за 108 минута.

У 1960, након велике потраге и процеса селекције, Јуриј Гагарин је одабран са још 19 пилота за совјетски свемирски програм. Уз друге потенцијалне космонауте, Гагарин је био подвргнут ригорозним експериментима са циљем да се тестира његова физичка и психолошка издржљивост. Такође је прошао и интезивну обуку за предстојећи лет. Од 20 одабраних космонаута, само су Гагарин и Герман Титов ушли у најужи круг због својих изврсних учинака током обуке, као и због својих физичких особина, пошто није било много места у Востоку, а обојица су била ниска. Коначна одлука, која је донесена у највишим нивоима Комунистичке партије Совјетског Савеза, је можда донесена због Гагариновог скромног порекла и веселе личности, насупрот Титову, који је био пореклом из средње класе.

Гагарин је 12. априла 1961 постао први човек који је полетео у свемир у Востоку 1. Пошто је била велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагрин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за уљкучивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 км од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.

Након паљења ракета за повратак, Востоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак.

Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 км и без проблема се спустио на земљу. Како су правила Међународне аеронаутичке федерације захтевале да се пилот мора спустити са својом летелицом, Совјетски Савез је инсистирао да је Гагарин слетео са Востоком и Међународна аеронаутичка федерација је признала лет. Неколико година касније је откривено да је Гагарин искочио из Востока.

Гагарин је током лета унапређен у чин мајора.

1204 - Крсташи који су у Четвртом крсташком рату кренули у Свету земљу да ослободе Христов гроб, заузели су Константинопољ (Цариград), претворивши га у центар тзв. Латинског царства. Византија га је повратила 1261. Под турску власт пао је 1453. и као Истанбул био престоница Османлијског царства до 1923.

1654 - Ирска и Шкотска су се ујединиле са Енглеском.

1684 - Умро је Николо Амати, највећи мајстор међу градитељима виолина породице Амати из италијанског града Кремоне.

1861 - Нападом снага Конфедерације (јужне државе САД) на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео је амерички грађански рат.

1871 - Рођен је грчки генерал и политичар Јоанис Метаксас. Као премијер и министар војске 1936. распустио је парламент и као фашистички диктатор владао до 1941, али није доживео немачку окупацију.

1877 - Велика Британија анектирала је бурску јужноафричку републику Трансвал.

1877 - Русија је објавила рат Турској. Руска војска се преко Румуније, која је била њен савезник, спустила на Дунав и пребацила преко реке. У исто време наступала је и руска војска на кавкаској граници. Након победе Руса над Турцима код Плевне, у рат улази и Србија, која, услед турског повлачења трупа да би одбранили Цариград од Руса, ослобађа Нишки, Топлички, Врањски и Пиротски округ. Рат је окончан Санстефанским миром, којим је Србија добила проширење и државну независност.

1913 - Рођен је амерички џез-музичар Лајонел Хемптон. Радио је са Лујом Амстронгом  и Бенијем Гудманом. Увео је инструмент вибрафон у џез-састав.

1933 - Рођена је шпанска оперска певачица Монсерат Кабаље, један од водећих светских сопрана у извођењу Вердија и Доницетија.

1938 - Умро је руски оперски певач Фјодор Иванович Шаљапин, најчувени бас у историји опере.

1941 - У авионском удесу у Грчкој погинуо је историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије.

1941 - Немачке трупе су у Другом светском рату ушле у Београд.

1945 - Умро је председник САД Френклин Делано Рузвелт који је од 1932. четири пута биран за председника, као кандидат Демократске странке. Његовом заслугом САД су превладале економску кризу 1930-их година ("Њу дил"), а у Другом светском рату напустио је изолационистичку политику САД и придружио се европским савезницима у рату против нацистичке Немачке. Место председника је од оболелог Рузвелта 1945. преузео дотадашњи потпредседник Хари Труман.

1961 - Совјетски Савез је послао првог човека у космос. У свемирској капсули "Восток И" космонаут Јуриј Гагарин начинио је круг око Земље за 108 минута.

1962 - Умро је француски вајар и сликар руског порекла Антоан, један од најистајнутијих у покрету руских конструктивиста. Пре егзила у Француску 1923. године, припадао је групи авангардних руских уметника са Казимиром Маљевичем, Владимиром Татљином и Наумом Габоом.

1966 - Бомбардери америчке авијације извели су прве нападе на Северни Вијетнам.

1980 - У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен је председник Либерије Вилијам Толберт. До је суспендовао устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 највиших представника бившег режима.

1981 - Умро је амерички боксер Џое Луис, првак света у тешкој категорији рекордних 12 година (1937-1949), са 68 победа у 71 мечу. Титулу првака света одбранио је 25 пута.

1987 - Двојица совјетских космонаута, Александар Лавејкин и Јуриј Романенко "шетајући" космосом успешно су повезала космички модул с орбиталном станицом "Мир".

1993 - Током контроле "зоне забрањеног лета" изнад Босне и Херцеговине француски авион типа "мираж" срушио се у Јадранско море.

1997 - Бивши краљ Лека I вратио се у Албанију после 58 година изгнанства.

2001 - У месту Лорјан, у Француској, деактивирана је бомба заостала из Другог светског рата тешка 250 килограма. Бомба је нађена на градилишту у центру града, између градске куће и стадиона.

2001 - Након интервенције америчког председника Џорџа Буша Кина је пристала да после 11 дана ослободи 24 члана посаде америчког шпијунског авиона.

2002 - Председник Венецуеле Уго Чавес поднео је оставку под притиском официра, након жестоких сукоба његових присталица и противника у којима је погинуло 17 људи. У року од 48 сати Чавес је декретом враћен на место председника и на тој дужности је био до 5. марта 2013. када је умро.

2005 - Европска комисија је у Стразбуру усвојила студију о изводљивости за Србију и Црну Гору, којом је њиховој државној заједници омогућен почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ. У октобру те године у Београду је свечано проглашен почетак преговора са ЕУ.

2006 - Умро је Раџ Кумар, звезда више од 200 индијских филмова. У нередима међу његовим обожаваоцима погинуло је седморо људи.

(Бета)