На данашњи дан: На збору у Орашцу донета одлука о устанку против Турака; Донет Сретењски устав; Рођени Галилеј и Томислав Николић; Умрли Марко Миљанов и Станислав Бинички; Светом литургијом коју је служио патријарх Павле обележен крај раскола у СПЦ

На данашњи дан 1804. године збор угледних Срба (највиђенијих људи са територије Београдског пашалука) је у Орашцу код Аранђеловца (у Марићевића јарузи) донео одлуку о дизању устанка против Турака и за вожда изабрао Карађорђа. Сукоби Срба и Турака избили су после сече кнезова коју су наредиле београдске дахије да би застрашиле српски народ и његове прваке.

Устанак је на почетку био против одметнутих дахија у Смедеревском санџаку и захватао је крајеве око Колубаре, Шумадију и Поморавље. Од 1805. устаници ратују против Османског царства, и бележе велике победе на Иванковцу (1805), Мишару (1806) и Делиграду (1806) и ослобађа београдску тврђаву. Територија устаничке Србије је до 1809. максимално проширена, али је услед пораза на Чегру, Карађорђе приморан на одустајање од првобитних планова и повлачење на раније положаје.

Од 1807. у саставу устаника борили су се и руски добровољци, који су дали значајн добринос борби за ослобођење. Ипак, они су се повукли када је 1812. Наполеон напао Русију. Тада је склопљен Букурешки мир између Русије и Турске, први међународни споразум у коме су споменути Срби. Карађорђе је одбио да прихвати одредбе мира, које су гарантовале извесну самоуправу српским крајевима, али не и пуну аутономију. Уследио је коначан обрачун и пад устаничке Србије у октобру 1813.

На данашњи дан 1835. донет је први устав Кнежевине Србије, познат као - Сретењски. По узору на француски и белгијски устав, текст устава израдио је Димитрије Давидовић, познати новинар и национални радник. Књаз Милош Обреновић је већ у марту 1835. суспендовао устав, искористивши негодовање Аустрије, Османског царства и Русије. Велике силе сматрале су га превише либералним, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Данас је среда, 15. фебруар. 2017. године

1564 - Рођен је италијански астроном, физичар и математичар Галилео Галилеј, оснивач механике као науке (динамике и кинематике). Хидростатску вагу пронашао је 1585. а 1589. формулисао је законе слободног пада тела под дејством силе теже и кретања по косој равни. Увео је појмове убрзања и инерције. Конструисао је астрономски дурбин, открио Орионову маглину, неравнине на Месецу, четири Јупитерова сателита (Ио, Европа, Ганимед и Калисто), Венерине фазе, пеге на Сунцу и констатовао да је Млечни Пут огроман скуп звезда. Залажући се за хелиоцентрични систем Николе Коперника и доказујући да је геоцентрични птоломејски систем заблуда, 1616. сукобио се са римокатоличком црквом. Суд инквизиције присилио га је да се одрекне тезе да се Земља окреће око Сунца.

1710 - Рођен је француски краљ Луј XV, који је после смрти прадеде Луја XIV ступио на престо у петој години живота и владао до смрти 1774. Важио је за владара који се понаша неодмерено, расипнички, од њега наводно потичу речи "после мене потоп". Водио је неуспешан Рат за аустријско наслеђе и Седмогодишњи рат после којег је Француска морала да Великој Британији препусти Канаду. Укинуо је језуитски римокатолички ред и конфисковао им је имовину (што се у том периоду догодило у више европских земаља).

1763 - Мировним уговором у Хубертсбургу окончана су непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска је задржала Шлезију преотету од Аустрије и постала је једна од водећих европских сила.

1781 - Умро је немачки писац, критичар и теоретичар уметности Готхолд Ефраим Лесинг, одушевљени присталица просветитељства, утемељитељ савремене немачке књижевности и естетике. Одлучујуће је допринео ослобађању немачке драме од утицаја класичних и француских модела. Дела: драме "Мис Сара Сампсон", "Емилија Галоти", "Мудри Натан", комедија "Мина од Барнхелма", критике "Писма о најновијој књижевности", "Хамбуршка драматургија", "Лаокоон", полемичка сатира "Васпитање људског рода", "Анти-Геце".

1835 - У Крагујевцу је изведена позоришна представа Јоакима Вујића "Фернандо и Јарика" израђена према делу Карла Екартсхаузена. Под називом "Књажевско-сербски театар", иницијативом Јоакима Вујућа и уз свестрану помоћ књаза Милоша Обреновића, тиме је почело с радом прво позориште у тадашњој Кнежевини Србији. Представе су даване у време заседања Сретењеске скупштине 1835. Театар је тада смештен у адаптираним просторијама типографије. Глумачки ансамбл, поред Вујића, сачињавали су млади чиновници као и ђаци гимназије, а музику је компоновао кнежев капелмајстор Јожеф Шлезингер. Представе су, једном седмично и празничним данима, приређиване за књаза и његове чиновнике и госте. На репертоару су били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.

1857 - Умро је руски композитор Михаил Иванович Глинка, творац руског националног стила. Аутор је прве руске националне опере "Живот за цара". Првобитни назив је наводно био "Иван Сусањин", али је, према жељи цара Николаја И преименована. Према истоименој поеми Александра Пушкина, написао је либрето за оперу "Руслан и Људмила". Остала дела: фантазија "Камаринскаја" (на теме из руских народних песама), шпанске увертире "Арагонска хота", "Ноћ у Мадриду", камерна музика, романсе, црквена музика, соло песме.

1861 - Рођен је енглески филозоф Алфред Норт Вајтхед, један од најзначајнијих англосаксонских мислилаца 20. века. Најпре се бавио математичком логиком и заједно са енглеским филозофом и математичаром Бертрандом Раселом написао је "Принципиа матхематица". Потом је развио оригиналну метафизику, космолошко гледиште о "вечним објектима". Сматрао је да филозофија има судбоносан социјално-историјски значај. Остала дела: "Расправа о универзалној алгебри", "Организација мишљења", "Истраживање принципа природног знања", "Наука и модерни свет", "Процес и реалност", "Смели подухвати идеја", "Религија у битним својствима".

1880 - Рођен је српски књижевник Григорије Божовић. Дипломирао је на московској Духовној академији, радио у просвети, био председник призренске општине, као и окружни начелник и народни посланик. Божовић је приповедач који је сликовито описао стварност Старе и Јужне Србије (Косово, Метохија и данашња Македонија) пре ослобођења 1912. у Балканским ратовима. Био је активни и угледни члан Демократске странке. Као присталица покрета генерала Михаиловића у Другом светском рату, стрељан је у заносу револуционарне "правде" 1945. Написао је десетине приповедака које се баве зивотом такозваних малих људи у неослобођеним крајевима Старе и Јужне Србије. Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду маја 2008.

1898 - Почео је Америчко-шпански рат у којем су САД од Шпаније преотеле Филипине, Гуам, Порторико и Кубу (при чему је Куба добила независност).

1901 - Умро је српски писац Марко Миљанов. Иако се описменио тек на прагу шесте деценије живота, створио је дело велике вредности. Учествовао је у борбама против Турака, у хајдучким акцијама, затим и на челу свог племена Кучи. Описменио се након повлачења, у 50. години, из јавног живота због неслагања са политиком кнеза Николе Петровића. Бележио је народна предања, лична искуства и запажања и успомене из свог живота и живота других ратника. Дела: "Примери чојства и јунаштва", "Племе Кучи у народној причи и пјесми", "Живот и обичаји Арбанаса".

1910 - Рођена је Ирена Сендлер, пољска социјална радница која је из варшавског гета спасла око 2.500 јеврејске деце. Током Другог светског рата радила је у варшавском здравственом центру, и у периоду између октобра 1940. и априла 1943. уз помоћ свог тима од око 20 људи, од нациста је из варшавског гета успела да избави око 2.500 јеврејске деце и потом их је, до даљњег, збринула у сиротиштима, болницама или манастирима.

1922 - У Хагу је одржана прва седница Међународног суда којег је 1920. основало Друштво народа.

1942 - Умро је српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор марша "На Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме - збирка "Сељанчице", соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

1942 - Јапанске трупе су у Другом светском рату заузеле Сингапур и заробиле 85.000 хиљада британских војника, наневши Великој Британији највећи војни пораз у историји. Велико поморско упориште пало је због крупне стратешке грешке: британска команда је, рачунајући једино на напад с мора, оставила незаштићено залеђе према Малаји.

1944 - Средњовековни манастир Монте Касино у Италији, чија је непосредна околина претворена у упориште немачких снага у Другом светском рату, бомбардовала је савезничка авијација. Монте Касино је био центар бенедиктинског реда и средиште пребогате архиве, библиотеке и ризнице. Свети Бенедикт од Нурсије, оснивач реда, устројио је манастирско правило Монте Касина још 529. године. Манастирски комплекс је тада потпуно уништен.

1971 - Велика Британија је прешла на децимални новчани систем.

1990 - Лондон и Буенос Ајрес обновили су пуне дипломатске односе, прекинуте 1982. у време безуспешног покушаја Аргентине да припоји британски посед Фолкландска (Малвинска) острва у јужном Атлантику, насупрот аргентинске обале.

1992 - Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио патријарх српски Павле, у Београду је на празник Сретења Господњег свечано обележен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног одвојеног дела (Новограчаничка митроплолија) у САД, Канади, Аустралији и Западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и из иностранства.

1993 - Скупштина Словачке изабрала је економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе.

1994 - Северна Кореја пристала је да отвори део нуклеарног програма за међународну инспекцију.

1994 - Извршена је смртна казна над руским серијским убицом Андрејем Чикатилом, "Ростовским трбосеком", који је силовао и искасапио више од 50 особа.

1996 - У експлозији складишта муниције близу председничке палате у главном граду Авганистана Кабулу погинуло је најмање 60 људи.

2003 - Умро је српски писац Александар Тишма, члан Српске академије наука и уметности и Академије уметности у Берлину. Његова дела превођена су на двадесетак језика, а и сам се бавио превођењем са мађарског и немачког. Дела: збирке песама "Насељени свет", "Крчма", књиге приповедака "Кривице", "Насиље", "Повратак миру", "Школа безбожништва", романи "За плавом девојком", "Књига о Бламу", "Употреба човека", "Вере и завере", збирка путописа "Другде".

2003 - Највеће антиратне демонстрације од рата у Вијетнаму одржане су у 400 градова у 60 земаља - око 10 милиона људи протестовало је због намере САД и Велике Британије да, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, нападну Ирак.

2004 - У пожару у петоспратном тржном центру у граду Ђилин на североистоку Кине погинуле су најмање 53 особе. Само неколико сати доцније, у пожару који је захватио храм у Хаинингу у кинеској покрајини Џеђанг, погинуло је 40 верника.

2004 - У Кини је извршена смртна казна над Јангом Синхаијем, једним од најгорих серијских убица, који је за четири године убио 67 људи и силовао најмање 20 жена.

2007 - Умро је српски књижевник са Космета Аца Ракочевић. Деценијама се налазио на месту уредника приштинског "Јединства". Био је плодан прозни писац и његово дело сведочи о бројним страдањима Срба на Косову и Метохији. Дела: "Невесели извор", "Кад су свици лагали", "Државна деца","Самоћа", "Човек који прескаче ваздух", "По свету с Косовом о врату" и "Страх од сутра".

2009 - Аустралија је црквеним службама широм земље ожалила жртве смртоносних пожара, најгорих који су захватили ту земљу током претходних 100 година, у којима је живот изгубила најмање 181 особа, уништено је 1.800 кућа, а 7.000 људи је остало без крова над главом.

2012 - Највећи светски интернет претраживач Гугл (Google) честитао је Србији Дан државности, поставивши на насловну страну свог домена за Србију мотив из Сретењског устава из 1835. и назив претраживача српском ћирилицом.

2013 - Приликом пада делова метеорита у Чељабинској области, на источним обронцима Урала, око 1.200 особа је повређено, близу 3.000 зграда је оштећено а укупна штета процењена је на више од милијарду рубаља.

2014 - Француски атлетичар Рено Лавилени оборио је, прескочивши 6,16 метара, светски рекорд у скоку с мотком у дворани који је поставио Украјинац Сергеј Бубка. 21 годину раније.

- Данас је велики хришћански празник Сретење, који се слави у знак сећања на сусрет Исуса Христа и старца Симеона из Јерусалима. Сусрет се збио у јерусалимском храму где је Богородица довела малог Христа. Старац је у њему препознао обећаног Месију.

(Танјуг)