На данашњи дан: Лондонским мировним уговором окончан Први балкански рат, Турска изгубила све балканске поседе

1431. У Руану на ломачи спаљена Јованка Орлеанка пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XВ 1920. проглашена за светицу.

1498. Кристофер Колумбо испловио уз шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током ког је открио Тринидад и обале Јужне Америке.

1536. Енглески краљ Хенри Осми венчао се с трећом женом Џејн Сејмор, 11 дана по погубљењу његове друге жене Ане Болен.

1593. У тучи у једној лондонској таверни убијен Кристофер Марлоу, најзначајнији драмски писац енглеске ренесансе пре Шекспира.

1640. У Антверпену умро фламански барокни сликар Петер Паул Рубенс. Његово дело извршило огроман утицај на европско сликарство.

1744. Умро енглески песник и сатиричар Александер Поуп.

1778. Умро француски филозоф, писац и историчар Франсоа Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку.

1814. Рођен руски револуционар, анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја руски Сенат га 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру, одакле је успео да побегне у Западну Европу, где је наставио револуционарне активности.

1848. САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. после пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара у састав САД ушле мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876. Збачен турски султан Абдул Азис, на престо ступио његов нећак султан Мурат В, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.

1909. Рођен амерички кларинетиста и композитор Бени Гудмен, најпопуларнији џез-музичар тридесетих година, назван "краљ свинга".

1912. Умро амерички пилот и конструктор авиона Вилбур Рајт, пионир авијације који је 1903. с братом Орвилом извео први лет у историји ваздухопловства.

1913. У Лондону закључен мировни уговор чланица Балканског савеза, који су чиниле Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка, и Турске, којим је окончан Први балкански рат. Турска тим уговором изгубила све балканске поседе, на европском тлу остао јој само Цариград са околином.

1918. Умро руски филозоф Георгиј Валентинович Плеханов. 1883. у Женеви основао прву руску марксистичку групу "Ослобођење рада" која је почетком деведесетих сарађивала с Лењином. Плеханов се касније критички односио према тактици бољшевика и, сматрајући да Русија није довољно сазрела за социјализам, Октобарску револуцију оценио као кобну грешку.

1942. Британско ратно ваздухопловство уз 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.

1956. Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала у СССР, у прву посету после смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.

1960. Умро руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958. Највећи успех код публике и књижевне критике донео му роман "Доктор Живаго", објављен у иностранству, после чега је избачен из руског Савеза писаца. У СССР "Доктор Живаго" штампан 1988.

1961. Из заседе убијен доминикански диктатор Рафаел Трухиљо.

1973. Западна Немачка и Чехословачка постигле договор о нормализацији односа после 32-годишњег прекида.

1980. Папа Јован Павле Други стигао у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.

1992. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију 757 којом су Србији и Црној Гори, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.

1992. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.

1994. Умро српски нуклеарни физичар и хемичар Павле Савић, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Допринео развијању процеса нуклеарне фисије.

1995. Русија формализовала односе с НАТО, али поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998. У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу погинуло најмање 3.000 људи.

1999. У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођен санаторијум у Сурдулици. Погинуло 20 особа.

1999. Најмање 54 особе погинуле у Минску, у стампеду неколико хиљада младих који су после завршетка рок-концерта јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадног пљуска.

2000. Војна команда на Фиџију прогласила ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу Владиних службеника као таоце.

2001. На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши СС-официр и надзорник у концентрационом логоу "Терезијенштат", 89-годишњи Антон Малот осуђен на доживотни затвор због убиства три и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.

(Бета)