На данашњи дан: Добрица Ћосић изабран за првог председника СРЈ, Петар Карађорђевић постао краљ Србије, убијен српски дечак на Чукур-чесми, Мартин Лутер екскомунициран из Римокатоличке цркве

На данашњи дан 1903 - Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије.

Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Такође, ојачао је утицај војне елите, окупљене у организацији Црна рука. Србије је у два балканска рата ослободила Стару Србију (Косово и Метохију, Рашку и Македонију), и изашла као победник из Првог светског рата. Због старости је  22. јуна 1914, краљевска овлашећења пренео на сина Александра, који је постао регент. У Првом светском рату краљ Петар се повлачио са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац.

 1992 - Књижевник Добрица Ћосић изабран је за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе дан раније је изабран амерички бизнисмен Милан Панић.

1215 - Енглески краљ Џон прихватио је, под притиском племства, документ Magna Carta Libertatum (Велика повеља слободе) темељ државног уређења, симбол борбе против апсолутизма и један од најзначајнијих докумената британске и европске уставне историје.

1520 - Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.

1843 - Рођен је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свету ("Пер Гинт", "Лирски комади").

1862 - На Чукур-чесми у Београду турски војник је убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.

1882 - Рођен је румунски генерал и државник Јон Антонеску, диктатор пронемачке владе у Другом светском рату. Увео је земљу у Тројни пакт и прикључио се нападу на СССР 1941. Осуђен је 1946. на смрт као ратни злочинац и стрељан.

1904 - Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло је близу Њујорка у пожару који је захватио брод "Генерал Слокам".

1907 - Почела је Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања ("Хашке конвенције"). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.

1919 - Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.

1920 - Један од оснивача бежичне телеграфије, италијански инжењер Ђулиелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио-пренос. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба.

1940 - Немачке трупе су пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек-делом грађевинарства и фортификације.

1969 - По повлачењу Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.

1975 - Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.

1977 - Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији после смрти Франциска Франка  који је диктаторски владао од 1939.

1982 - Аргентинске снаге на Фокландским острвима предале су се Британцима. Тиме је окончан рат у којем је погинуло око 1.000 људи.

1988 - Председник Пакистана, Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.

1992 - Парламент Јапана је, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање војника у иностранству.

1994 - Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу после вишевековних сукоба Јевреја и католика.

1995 - Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.

1996 - Умрла је америчка певачица Ела Фицџералд, "краљица џеза", чувена по музичким "скат" дијалозима с великим џез музичарима Армстронгом, Елингтоном  и Бејзијем .

2000 - У покушају атентата у Будви, у Црној Гори, лакше је рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.

2000 - Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго пуштен је на слободу, пошто је ослобођен оптужбе за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и за геноцид.

2001 - Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су ту групу, по пријему Узбекистана, назвали Шангајска Организација за сарадњу (СЦО) - регионална организација за борбу против исламског милитаризма.

2003 - Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

2003 - Умро је амерички глумац Хјум Кронин чија је каријера на Бродвеју и у Холивуду трајала више од шест деценија. На филму је дебитовао улогом у Хичкоковом филму "Сенка сумње" 1943, а играо је и у филмовима "Поштар увек звони двапут", "Дванаест љутих мушкараца" и "Чаура".

2006 - Влада Републике Србије признала је Републику Црну Гору, дванаест дана ; након проглашења њене независности.

2008 - Председник Косова Фатмир Сејдију званично је прогласио нови устав ; потписивањем Указа о проглашењу 41 закона. Република Србија није ; прихватила Устав Косова као правну чињеницу.

2010. - Умро глумац Беким Фехмиу, звезда југословенског филма, познат по улози у филму „Скупљачи перја”. Глумом је престао да се бави 1987. године у знак протеста због „антиалбанске хистерије“.

2012 - Суд за ратне злочине у Сарајеву осудио је четворицу бивших припадника Војске босанских Срба Станка Којића, Франца Коса, Зорана Гороњу и Властимира Голијана на 142 године затвора због учешћа у масовном погубљењу Бошњака из Сребренице.

2013 - На Тјентишту је обележена 70-годишњица Битке на Сутјесци у присуству борачких и антифашистичких организација из Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске и Словеније.

2014 – Званично је ступио на дужност нови председник Словачке Андреј Киска, 51-годишњи милионер и филантроп без политичког искуства. Киска је четврти председник Словачке од распада Чехословачке почетком 90-их година прошлог века.

(Бета)