недеља, 27. март 2016. | |
На данашњи дан 1941. године због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту два дана раније, у Београду и другим већим градовима дошло је до масовних демонстрација и војног пуча, који су резултирали сменом регента кнеза Павла Карађорђвеића и Владе Драгише Цветковића. Након тога, на престо је доведен пет месеци пре пунолетства краљ Петар II Карађорђевић, а формирана је Влада на челу са генралом Душаном Симовићем и потпредседником Слободаном Јовановићем. Предводник пуча био је гнерал Боривој Мирковић. Протести и демонстрације нису се дешавали само у Београду. Захватили су и Крагујевац, Краљево, Шабац, Ваљево, Чачак, Јагодину, Власотинце, Књажевац, Нови Сад, Вршац, Руму, Цетиње, Подгорицу, Никшић, Котор, Сарајево, Скопље, Сплит, Љубљану. Главни покретач изласка народа на улице био је српски патриотизам.
Догађања из 27. марта данас изазивају бројне контроверзе и поделе у српском јавном мњењу. У једној перцепцији ради се о катастрофалном догађају, којим је због британског мешетарења српски народ уведен у пакао рата и низа националних катастрофа које су уследиле и чије последице и данас трпимо. Насупрот томе је став да је 27. март био израз српског националног поноса, достојанства и тежње за слободом, које немају цену. 1378 - Умро је папа Гргур XI, последњи папа Француз. За папу је изабран 1370, а 1377. је вратио седиште католичке цркве из Авињона у Рим упркос отпору Француза. 1625 - Умро је краљ Џејмс I Стјуарт, први монарх који је од 1603. до смрти владао и Шкотском и Енглеском и први Стјуарт на енглеском престолу. Шкотски престо наследио је након абдикације мајке Мери Стјуарт 1567, а енглески 1603. након смрти Елизабете I. 1713 - По завршетку Рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1770 - Умро је италијански сликар Ђовани Батиста Тијеполо (Гиованни Баттиста Тиеполо), последњи великан венецијанског сликарства. Његови главни радови, монументалне фреске налазе се у палатама и црквама у Венецији, Удинама, Милану, Верони. Снажно је утицао на немачко и шпанско сликарство у завршној фази барока. 1802 - Потписан је Амијенски мировни уговор којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске Републике (Холандије). Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1845 - Рођен је немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген (Wилхелм, Роентген), добитник Нобелове награде за физику 1901. за откриће X-зрака (1895), које су по њему добиле назив "рендгенски зраци". 1847 - Америчке трупе су, у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860 - М.Л. Бајрн из Њујорка патентирао је први спирални вадичеп. 1923 - Умро је шкотски хемичар и физичар Џејмс ђуеркоји је први добио течни, затим и чврст водоник. Изумео је термос-боцу. 1933 - Јапан је иступио из Лиге народа након што је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1945 - Немци су у Другом светском рату лансирали последњу ракету "Фау-2" на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958 - Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1965 - Умро је француски архитекта Шарл Едуар Жанре (Цхарлес Едоуард Јеаннерет), познат као Ле Корбизије, један од највећих архитеката 20. века, који је коришћењем армираног бетона, стакла и гвожђа радикално променио традиционални начин градње. 1968 - У авионској несрећи, у експерименталном лету у близини Москве погинуо је руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом "Васток" облетео Земљу. 1970 - У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1977 - У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два "Боинга 747", холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980 - У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа "Александар Киланд". Погинуло је 147 људи. 1992 - Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску републику Македонију. 1996 - Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997 - У Албанији је погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1998 - Умро је немачки произвођач аутомобила Фердинанд Порше, оснивач фабрике спортских возила "Порше АГ". Током владавине Адолфа Хитлера био је један од конструктора "бубе", популарног аутомобила "фолксваген". 1999 - Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на СР Југославију, амерички бомбардер "Ф-117 А". Авион "ноћни јастреб" је пао у атар села Буђановци у Војводини. 2003 - У покушају хапшења у близини Београда убијене су вође криминалног "земунског клана" Душан Спасојевић "Шиптар" и Миле Луковић "Кум", осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића. 2006 - Умро је славни пољски писац, класик научне фантастике Станислав Лем. Његове најпознатије књиге "Соларис", "Повратак са звезда" и "Звездани дневник" преведене су на више од 40 језика, међу којима и на српски. 2013 - Седиште Ратне морнарице Северноатланског савеза у Средоземљу затворено је после 40 година рада. База те морнарице премештена је у Нортвуд (Велика Британија) у оквиру прегруписања оружаних снага НАТО у Европи. (НСПМ - бета) |