На данашњи дан: Аустро-Угарска објавила рат Србији, Стефан Дечански у бици код Велбужда потукао војску бугарског цара Михајла Шишмана, почео Први светски рат

На данашњи дан 1914. године Аустро-Угарска је, месец дана после атентата у Сарајеву, у којем је убијен престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд, објавила рат Србији, отпочевши тако Први светски рат.

Влада Аустро-угарске је у 11 часова 28. јула 1914. упутила влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем:  „Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.“

Дан после Аустро-угарска је почела да бомбардује Београд. Тако је Србија исцрпљена после Балканских ратова била принуђена да води још један рат сада са још моћнијим противником.

Дан након објаве рата објављен је ратни проглас аустроугарског суверена Франца Јозефа I народима монархије у коме је стајало да "смутње једног мржњом испуњеног непријатеља натерују Монархију да се лати мача у циљу одбране своје части, свог угледа и ранга велике силе и свог интегритета". Даље је Србија оптужена да "поткопава поредак на југоистоку Монархије" па да је царско-краљевска влада пошто је покушала да на миран начин реши спор нотом од 23. јула принуђена да отпочне рат.

Регент Србије принц Александар Карађорђевић је 29/16. јула објавио свој ратни проглас: „На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат... Невоље наше Краљевине и нашег народа са Аустријом нису почеле од јуче... Моја је влада... хтела избећи по сваку цену сукоб и зато је изишла у сусрет аустроугарској влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ниједна независна држава... Нажалост, бечки државници осташе глуви... Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку... Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!“

Црна Гора је стала уз Србију а њен краљ Никола I Петровић обратио се прогласом народу 6. августа: „Црно жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сада потпуно уништи, да његове слободне представнике Србију и Црну Гору прегази... Ко је јунак и слиједи корацима два стара српска краља, да гинемо и крв прољевамо за јединство и слободу златну... Ми смо хтели мир, а наметнут нам је рат.“

На аустроугарску објаву рата Србији реаговала је Русија објавивши делимичну мобилизацију снага на граници са Аустријом. Руски генералштаб је 31. јула обавестио цара да је делимична мобилизација логистички неизводива због чега је наређена општа мобилизација. Немачка је 1. августа објавила рат Русији, а Француској два дана касније. Током напада на Француску, немачке снаге које су наступале ка Паризу, ушле су у Белгију и нарушиле њену неутралност због чега је Британска империја ушла у рат. Са уласком Британске империје у рат, пет од шест европских сила нашло се у највећем континенталном сукобу у Европи још од Наполеонових ратова.

1330 - Српски краљ Стефан Дечански потукао је "до ногу" у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио остварење његовог договора са византијским царем Андроником III Палеологом да Бугарска и Византија паралелно заједничким снагама нападну Србију.

Након овог страховитог пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет, од тада до битке на Марици 1371. Србија је најјача држава на Југоистоку Европе.

1586 - Томас Хериот је из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Био је то необично важан тренутак, сматра се да је тек појава кромпира постепено спасла Европски континент од глади. Неродне године раније су најчешће доводиле до масовне глади и помора становништва.

1655 - Умро је француски писац Сирано де Бержерак, чија су дела комбинација политичке сатире и фантазије. Тешко је рањен 1640, због чега је напустио војску, у којој се истакао као изузетан мачевалац. Веома смео и слободан дух, бујне маште, писао је песме, написао је по једну комедију и трагедију, али је најпознатији по делу "Други свет", где је описивао путовање на Месец и Сунце. Едмон Ростан овековечио га је у херојској комедији "Сирано де Бержерак", створивши од њега симбол ретке душевности и необичног ума.

1741 - Умро је италијански композитор и виолински виртуоз Антонио Вивалди. По професији био је свештеник у Венецији. Типичан је представник зрелог барока. Није био познат само као сјајан и веома плодан композитор већ је одушевљавао савременике и изванредним извођачким умећем. Дела: "Четири годишња доба", "Л'естро армоницо", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", низ концерата за виолину, флауту, фагот.

1750 - Умро је немачки композитор Јохан Себастијан Бах, један од најзначајнијих стваралаца у историји музике. За живота је више цењен као оргуљаш него као композитор и тек је Феликс Менделсон открио његову вредност извођењем "Муке по Матеји". Бахов велики опус - делом изгубљен, јер је после смрти пао у заборав - основа је развитка музичких праваца новијег доба. Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, дела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавикорд, флауту. Довео је до врхунца барокни полифони стил. Његово стваралаштво је синтеза дотадашњих достигнућа у вокалној и инструменталној музици. Дела: духовне композиције "Имао сам много јада", "Христос је лежао у самртним мукама", "Снажна тврђава је наш Бог", "Миса у х молу","Божићњи ораторијум", "Магнифицат", "Мука по Јовану", "Мука по Матеји", световне композиције "Кантата о кафи", "Сељачка кантата", "Француске свите", "Енглеске свите", "Добро темперовани клавир","Италијански концерт", "Голдберг варијације", "Хроматска фантазија и фуга", шест "Бранденбуршких концерата", "Уметност фуге", "Троструки концерт" за флауту, виолину и клавир.

1794 - Дан после обарања с власти, на гиљотини су погубљене вође Француске револуције Максимилијан Франсоа Изидор де Робеспјер, Антоан Сен Жист и још двојица јакобинских првака. Пошто је током јакобинског терора послао на гиљотину готово све вође револуције, Робеспјер је постао крајње непопуларан, па је са власти лако оборен у термидорском преврату.

1821 - Перу је прокламовао независност од Шпаније.

1861 - Основано је Српско народно позориште у Новом Саду, (тада у саставу Аустрије - од 1867. Аустроугарска). Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском "Србском дневнику" о потреби оснивања Српског народног позоришта.

У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај. Само позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. Српска читаоница установила је потом Друштво за Српско народно позориште које је водило бригу о њему и финансирало га. Коначна царска дозвола уследила је тек 1865.

1868 - Ратификован је 14. амандман устава САД, којим је афроамериканцима најзад дато пуно држављанство САД.

1899 - Рођен је српски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971. Уређивао је више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти".

1902 - Рођен је британски филозоф аустријског порекла Карл Рејмонд Попер, један од најутицајнијих мислилаца 20. века. У филозофију је увео "принцип оповргљивости", према којем се тврдња може сматрати научном само ако се у принципу може доказати њена погрешност, док тврдње које не испуњавају тај услов спадају у метафизику. Дела: "Логика истраживања", "Отворено друштво и његови непријатељи", "Беда историцизма".

1937 - Јапанци су окупирали кинеску престоницу Пекинг.

1940 - Британци су у Другом светском рату одбили немачки десант на медитеранско острво Малта. Та мала средоземна земља (тада колонија) никада није заузета од стране Немаца и остала је у рукама Британије све до краја рата, иако је на малтешки архипелаг пало више бомби по квадратном километру површине него било где другде.

1941 - У одмазди због пожара у немачким гаражама, Немци су у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја али и других талаца, већином припадника ослободилачког покрета.

1944 - Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Брест Литовск, погранични град који су Немци окупирали 24. јуна 1941, два дана после напада на Совјетски Савез.

1945 - Амерички бомбардер типа "Б-25" ударио је, при густој магли, у "Емпајер стејт билдинг" у Њујорку, тада највишу зграду у свету, усмртивши 14 људи.

1968 - Умро је немачки хемичар и физичар Ото Хан, професор универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944, који је 1957. потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западнонемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. распадање рубидијума, а 1939. с Фрицом Штрасманом открио је нуклеарну фисију (цепање) језгра урана. Открио је и радиоактивне елементе мезоторијум, радио-торијум и - с Лизом Мајтнер - протоактинијум.

1976 - У земљотресу је потпуно разорен кинески град Тангшан и погинуло је око 242.000 људи, што је највећи број мртвих забележен у неком земљотресу у модерном добу.

1984 - Председник САД Роналд Реган отворио је Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали Совјетски Савез и остали савезници Москве, изузев Румуније, Кубе и још неколико социјалистичких земаља. То је био реванш Американцима за бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. а Игре у Лос Анђелесу бојкотовали су и Иран, Либија, Албанија и Боливија.

1986 - У експлозији аутомобила-бомбе, коју су у хришћански део Бејрута подметнули исламски терористи, погинула су најмање 32 цивила.

1995 - Регуларне трупе Хрватске и снаге босанских Хрвата окупирале су српске градове у западној Босни, Гламоч и Грахово, из којих је избегло више од 20.000 српских цивила.

2000 - Демонстранти на улицама главног града Перуа Лиме жестоко су протестовали због инаугурације компромитованог председника Алберта Фуџиморија, палећи владине зграде и бацајући каменице. У нередима је погинуло најмање пет људи.

2004 - Умро је британски научник и нобеловац Френсис Крик, који је 1953. године са Американцем Џејмсом Вотсоном одгонетнуо структуру дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), "наследног записа" свега живог на нашој планети. Откривањем записа ДНК постављен је темељ биотехнологије.

2004 - У самоубилачком нападу аутомобилом-бомбом у ирачком граду Бакуба убијено је 68 људи.

2005 - Ирска републиканска армија (ИРА) наредила је свим својим активистима да окончају оружану борбу, а да се за остварење циља поновног уједињена Ирске и окончања британске власти над Северном Ирском боре искључиво политичким средствима. У терористичком рату ИРЕ против британских власти, започетом 1969. у Северној Ирској је погинуло више од 3.500 људи, а рањено је више од 45.000.

2006 - Преминуо је академик Војислав Ђурић. У Крагујевцу је матурирао а књижевност је дипломирао на београдском универзитету 1935. где је 1939. и докторирао. Водио је катедру за Општу књижевност и теорију књижевности, изабран је за дописног члана САНУ 1961. Био је секретар Одељења за језик и књижевност, генерални секретар САНУ и њен потпредседник. Као изузетан познавалац српске народне књижевности објавио је велики број научних радова и публикација и сачинио је више антологија. Дела: "Постанак и развој народне књижевности", "Говор поезије", "Лирика у светској књижевности".

2007 - Умро је Душан Прелевић, певач и писац. Професионално се бавио музиком од 1965. Био је члан Корни групе, а потом солиста. Снимио је неколико плоча. Посебно је упамћена његова улога у тада култној представи "Коса" "Атељеа 212". Последњих двадесетак година објављивао је приче и есеје у НИН-у, Књижевним новинама, "Дуги". Аутор је три књиге приповедака и сценарија за филм "Последњи круг у Монци".

2010 - Умро је Здравко Рандић, филмски редитељ, који је оставио дубок траг у историји српске кинематографије. Каријеру је започео 1953. као асистент режије у филму "Далеко је сунце". Дебитовао је филмом "Ципелице на асфалту" 1956. а своје најзначајније филмове "Опклада" и "Трагови црне девојке" снимио је седамдесетих 20. века, по сценаријима Живојина Павловића и Александра Тишме. Други филмови: "Земљаци", "Лептиров облак".

(РТ Војводине)