Na današnji dan 2015. godine Rusija je uložila veto u Savetu bezbednosti na Rezoluciju o „genocidu u Srebrenici“

Na današnji dan 8. jula 2015. godine, Rusija je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uložila veto na Rezoluciju o  "genocidu u Srebrenici". Za rezoluciju je glasalo 10 članica, 4 je bilo uzdržano i Rusija je glasala protiv.

Rezolucija o "genocidu u Srebrenici" nije usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon što je Rusija glasom "ne" uložila veto.

Rusija je prethodno na sednici SB UN zatražila da se o rezoluciji o Srebrenici uopšte ne glasa. 

Ipak, pristupilo se glasanju na kome je rezultat bio - 10 glasova za, 4 uzdržana i jedan protiv, ali kako je to bio ruski glas, rezolucija nije usvojena. Među uzdržanim nacijama, bila je Kina, koja je juče tražila odlaganje glasanja dok se ne postigne konsenzus svih članica SB.

Ruski veto odmah je naišao na oštre kritike, a predlagač rezolucije Velika Britanija, uz ocenu da je veto "šokantan", navodi da "ovaj potez Rusije kalja sećanje na sve one koji su ubijeni u genocidu".

SAD su ocenile da je ruski veto "nova mrlja na reputaciji Saveta bezbednosti".

Osim Kine, uzdržane su bile i Nigerija, Angola i Venecuela. Glasove "za" su dali SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Litvanija, Novi Zeland, Čile, Malezija, Jordan, Čad.

Sednica je otvorena minutom ćutanja u znak sećanja na žrtve iz Srebrenice.

Tokom rasprave, britanski predstavnik rekao da "rezolucija ne optužuje srpski narod, jer su zločine činili svi i žrtve su na svim stranama". 

Ambasadori Saveta bezbednosti UN raspravljaju o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici. Sednicu otvara zamenik šefa UN Jan Elijason. Usvajanje ove rezolucije bilo bi kontraproduktivno, rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin.

Na samom početku sednice brifing za prisutne održao je Jan Elijason, zamenik šefa UN, koji je govorio o događanjima u Srebrenici i konstatovao da Savet mora da razmisli šta je neophodno učiniti da se ovaj genocid ne bi ponovio.

Nakon njegovog kratkog uvoda, prisutnima se putem video linka iz Ženeve obratio princ Zeid, visoki predstavnik UN za ljudska prava, čije je govor za razliku od Elijansonovog, uglavnom bio posvećen sledećim pitanjima: "Kako smo mi iz UN mogli dozvoliti da se to dogodi? Gde su zakazale diplomatske aktivnosti? I da li je UN ispunio svoju misiju?"

Zeid je potom precizno govorio o svim događajima u vezi sa Srebrenicom, počev od 1993. sve do 11. jula 1995. i aktivnostima međunarodne zajednice.

- Srebrenica je katastrofa koju je doživeo narod u BiH, ali je i katastrofa Ujedinjenih nacija - zaključio je Zeid.

Prekid sednice zbog oštre polemike ambasadora SAD, Britanije i Rusije

Zbog oštre polemike ambasadora SAD i Velike Britanije sa ambasadorom Rusije, predsedavajući je prekinuo sednicu u 18.20 i njih troje pozvao na hitne konsultacije.

Čurkin je na to odgovorio da mu za stavove o Srebrenici lekcije mogu držati, ali tek pošto se prisete, pošto se on ne seća da su se u Savetu usvajale slične rezolucije povodom događaja u Vijetnamu ili vojne intervencije u Iraku

- Nazovimo ono što se dogodilo u Srebrenici pravim imenom - to je bio genocid. U Srebrenici se dogodio genocid, to su utvrdili i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde. Ostaci više od 1.000 srebreničkih žrtava, koji su i dalje tamo negde, nas opsedaju - ponovila je američka ambasadorka u UN Samanta Pauer.

Predstavnik Velike Britanije Piter Vilson, ocenio da je negiranje genocida konačna uvreda žrtvma i da Rusija sada njihovim porodicama mora objasniti veto.

Oboje su naveli da se posle ovakve odluke, treba strahovati od sličnih događaja u Južnom Sudanu i Siriji.

Čurkin je na to odgovorio da mu za stavove o Srebrenici lekcije mogu držati, ali tek pošto se prisete, pošto se on ne seća da su se u Savetu usvajale slične rezolucije povodom događaja u Vijetnamu ili vojne intervencije u Iraku.

Videti još: Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti na rezoluciju o Srebrenici