На данашњи дан 2015. године Русија је уложила вето у Савету безбедности на Резолуцију о „геноциду у Сребреници“

На данашњи дан 8. јула 2015. године, Русија је у Савету безбедности Уједињених нација уложила вето на Резолуцију о  "геноциду у Сребреници". За резолуцију је гласало 10 чланица, 4 је било уздржано и Русија је гласала против.

Резолуција о "геноциду у Сребреници" није усвојена у Савету безбедности Уједињених нација, након што је Русија гласом "не" уложила вето.

Русија је претходно на седници СБ УН затражила да се о резолуцији о Сребреници уопште не гласа. 

Ипак, приступило се гласању на коме је резултат био - 10 гласова за, 4 уздржана и један против, али како је то био руски глас, резолуција није усвојена. Међу уздржаним нацијама, била је Кина, која је јуче тражила одлагање гласања док се не постигне консензус свих чланица СБ.

Руски вето одмах је наишао на оштре критике, а предлагач резолуције Велика Британија, уз оцену да је вето "шокантан", наводи да "овај потез Русије каља сећање на све оне који су убијени у геноциду".

САД су оцениле да је руски вето "нова мрља на репутацији Савета безбедности".

Осим Кине, уздржане су биле и Нигерија, Ангола и Венецуела. Гласове "за" су дали САД, Велика Британија, Француска, Шпанија, Литванија, Нови Зеланд, Чиле, Малезија, Јордан, Чад.

Седница је отворена минутом ћутања у знак сећања на жртве из Сребренице.

Током расправе, британски представник рекао да "резолуција не оптужује српски народ, јер су злочине чинили сви и жртве су на свим странама". 

Амбасадори Савета безбедности УН расправљају о британском предлогу резолуције о Сребреници. Седницу отвара заменик шефа УН Јан Елијасон. Усвајање ове резолуције било би контрапродуктивно, рекао је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин.

На самом почетку седнице брифинг за присутне одржао је Јан Елијасон, заменик шефа УН, који је говорио о догађањима у Сребреници и констатовао да Савет мора да размисли шта је неопходно учинити да се овај геноцид не би поновио.

Након његовог кратког увода, присутнима се путем видео линка из Женеве обратио принц Зеид, високи представник УН за људска права, чије је говор за разлику од Елијансоновог, углавном био посвећен следећим питањима: "Како смо ми из УН могли дозволити да се то догоди? Где су заказале дипломатске активности? И да ли је УН испунио своју мисију?"

Зеид је потом прецизно говорио о свим догађајима у вези са Сребреницом, почев од 1993. све до 11. јула 1995. и активностима међународне заједнице.

- Сребреница је катастрофа коју је доживео народ у БиХ, али је и катастрофа Уједињених нација - закључио је Зеид.

Прекид седнице због оштре полемике амбасадора САД, Британије и Русије

Због оштре полемике амбасадора САД и Велике Британије са амбасадором Русије, председавајући је прекинуо седницу у 18.20 и њих троје позвао на хитне консултације.

Чуркин је на то одговорио да му за ставове о Сребреници лекције могу држати, али тек пошто се присете, пошто се он не сећа да су се у Савету усвајале сличне резолуције поводом догађаја у Вијетнаму или војне интервенције у Ираку

- Назовимо оно што се догодило у Сребреници правим именом - то је био геноцид. У Сребреници се догодио геноцид, то су утврдили и Хашки трибунал и Међународни суд правде. Остаци више од 1.000 сребреничких жртава, који су и даље тамо негде, нас опседају - поновила је америчка амбасадорка у УН Саманта Пауер.

Представник Велике Британије Питер Вилсон, оценио да је негирање геноцида коначна увреда жртвма и да Русија сада њиховим породицама мора објаснити вето.

Обоје су навели да се после овакве одлуке, треба страховати од сличних догађаја у Јужном Судану и Сирији.

Чуркин је на то одговорио да му за ставове о Сребреници лекције могу држати, али тек пошто се присете, пошто се он не сећа да су се у Савету усвајале сличне резолуције поводом догађаја у Вијетнаму или војне интервенције у Ираку.

Видети још: Русија уложила вето у Савету безбедности на резолуцију о Сребреници