На данашњи дан 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву муслиманске снаге напале колону возила ЈНА, и убиле 42 војника, официра и цивила, а 73 особе су рањене. До данас још нико није одговарао за овај злочин

 САРАЈЕВО - Припадници такозване Армије БиХ, паравојне муслиманске формације и радикални исламисти прије 32 године починили су злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву за који још нико није одговарао.

Годинама се породице, колеге и пријатељи окупљају 3. маја како би подсјетили на злочин над недужним војницима и цивилима који су се 1992. године мирно повлачили из команде Друге армијске области на Бистрику према касарни у Лукавици. Прислуживање свијећа и полагање бијелих ружа на почетку бивше Добровољачке улице у Сарајеву ове године због васкршњих празника одржано је 20. априла.

У извјештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом случај “Добровољачка”, те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.

Дана 2. маја 1992. године у 12.00 часова извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор.

Око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване републике БиХ и “Зелених беретки”, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом напали 2. маја Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Према подацима МУП-а Републике Српске, у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја погинула су 42 војника и цивила, од чега пет официра, те је било 73 рањених, а 215 је заробљено или отето

Према подацима МУП-а Републике Српске, у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја погинула су 42 војника и цивила, од чега пет официра, те је било 73 рањених, а 215 је заробљено или отето.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло је и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

Свијећу и бијелу ружу на мјесто страдања без обиљежја годинама прислужи и оставља и мајка убијеног осамнаестогодишњег војника ЈНА Здравка Томовића, Богдана.

На мјесто убиства сина у руци је доносила и једину успомену на свог сина, крвава документа извађена из његовог џепа годину и по послије убиства, када је Здравково тијело преузела породица.

-Са мојим Здравком све ми је остало овдје у Добровољачкој. Овдје је убијен мој син и сви моји нерођени унуци. Моја кућа радости нема. Убили су ми га и увијек ћу их питати: „Зашто дијете од 18 година?“ - из године у годину говорила је мајка Богдана, не добијајући никакав одговор већ 32 године.

Не тражи много и каже да тражи само да Сарајлије у Добровољачкој пруже руку поштовања према невино побијеној дјеци и омогуће да се помен достојанствено обиљежава, без увреда.

-Зар је проблем да се овдје постави обиљежје и да могу свратити у свако доба да положим цвијеће за свог сина --  питала је годинама мајка Богдана, не добијајући одговор, а ни обиљежје у овој улици страдања и злочина.

Били смо изложени различитим тортурама, а најгоре су прошли активни официри ЈНА. Док су се повлачили, имали смо строгу наредбу да не пуцамо и својом главом гарантујем да нико није ни метка испалио. Били смо као глинени голубови, а из колоне су нас похватали ко зечеве и скинули у доњи веш. Многи моји другови су тада убијени и рањени

Актер догађаја у Добровољачкој улици је и Крсто Ракић који је тада као деветнаестогодишњак радио у обезбјеђењу Друге армијске области. Својевремено је спричао да су их заробли у Добровољачкој и одвели у кино-салу “Фиса” гдје су остали до 6. маја.

-Били смо изложени различитим тортурама, а најгоре су прошли активни официри ЈНА. Док су се повлачили, имали смо строгу наредбу да не пуцамо и својом главом гарантујем да нико није ни метка испалио. Били смо као глинени голубови, а из колоне су нас похватали ко зечеве и скинули у доњи веш. Многи моји другови су тада убијени и рањени, али сам ја имао срећу - испричао је Ракић.

Другог маја 1992. године припадници такозване Армије БиХ напали су Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА. Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

У Суду БиХ 27. октобра 2022. године почело је два пута одгађано суђење члану ратног Председништва БиХ Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих високих бошњачких војних и полицијских функционера оптужених за злочине почињене над припадницима ЈНА 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, а овај судски процес још није добио епилог

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице, око 20 територијалаца препријечило је возило, одсјекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.

-Могао сам да видим како војници ТО протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слива низ вјетробране кола - написао је у својој књизи “Чувар мира - пут у Сарајево” генерал Мекензи.

Мекензи је записао тада у своју биљежницу: “Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу”.

У Суду БиХ 27. октобра 2022. године почело је два пута одгађано суђење члану ратног Председништва БиХ Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих високих бошњачких војних и полицијских функционера оптужених за злочине почињене над припадницима ЈНА 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, а овај судски процес још није добио епилог.

Злочин су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

(Глас српске)