четвртак, 13. април 2023. | |
НОВИ САД - На данашњи дан 1832. године рођен је српски сликар Стеван Теодоровић, члан Српске краљевске академије. Сликарство је учио у Бечу и Минхену. Почео је као романтичар с лепим осећањем за колорит, а завршио као хладни академичар. Израдио је око 300 портрета савременика, укључујући Корнелија Станковића, Ђуру Даничића, Владана Ђорђевића, краљицу Наталију. Радио је и иконостасе с композицијама везаним за националну историју и традицију (Неготин и Смедеревска Паланка). Догодило се на данашњи дан. Данас је четвртqак, 13. април 2023. године. До краја године има 262 дана. 1519 - Рођена је француска краљица италијанског порекла Катарина Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца II Медичија, која је после смрти мужа Анрија II од 1560. владала Француском као регенткиња синова Франсоа II, Шарла IX и Анрија III. Током њене владавине беснео је верско-грађански рат римокатолика и хугенота (француски протестанти калвинисти), чијем је разбуктавању знатно допринела. Уз подршку папе Гргура XIII 1572. организовала је покољ хугенота познат као Вартоломејска ноћ. 1598 - Француски краљ Анри IV објавио је Нантски едикт, којим су хугеноти изједначени у правима са римокатолицима. 1605 - Умро је руски цар Борис Фјодорович Годунов, који је преузео престо 1598. после смрти Фјодора I.Претпоставља се да је 1591. убио млађег брата Фјодора I,престолонаследника Димитрија, што је инспирисао Александра Пушкина да напише драму "Борис Годунов" и Модеста Мусоргског да компонује истоимену оперу. 1695 - Умро је француски писац Жан де Лафонтен, члан Француске академије. Писао је басне веома духовито и поучно, а у поезији је створио сопствену версификацију, мајсторски мешајући најразноврсније стихове. Остала дела: песме "Адонис", "Елегија нимфама Боа", "Филемон и Баукида", роман "Љубав Психе и Купидона", стиховане "Приче". 1743 - Рођен је амерички државник Томас Џеферсон, оснивач Демократске странке, председник САД од 1801. до 1809. Током рата за независност био је председник одбора који је припремио "Декларацију независности", прихваћену 4. јула 1776. Своје робове је ослободио, али није успео да издејствује укидање ропства. Био је гувернер Вирџиније од 1779. до 1781. и секретар првог председника САД Џорџа Вашингтона од 1790. до 1793. Искористио је финансијске неприлике француског цара Наполеона И да од њега 1803. купи Луизијану. 1848 - Сицилија је прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869 - Почео је да излази лист "Панчевац", који је уређивао публициста Јован Павловић. У њему је објављен први превод на српски "Комунистичког манифеста". Забрањен је 1876. после чега је више пута обнављан и забрањиван. Лист и сада излази. 1885 - Рођен је мађарски филозоф Ђерђ Лукач. У младости је у "немарксистичком периоду" написао "Историју развоја модерне драме" и есеје "Душа и облици". Члан Комунистичке партије Мађарске постао је 1918. а у време Совјетске Републике Мађарске 1919. комесар за просвету. Из тог периода потичу огледи сабрани под насловом "Историја и класна свест", који су знатно утицали на обнову марксистичке мисли у западној Европи после Другог светског рата. После пораза Мађарске револуције емигрирао је у Аустрију, а 1929. у Совјетски Савез, где је до 1931. радио у Институту Маркс-Енгелс. До 1933. у Немачкој је предводио књижевну групу писаца-комуниста, после чега је до 1945. поново био у Москви, где је написао студију "Млади Хегел". По повратку у отажбину био је професор Будимпештанског универзитета, а 1956. министар у влади Имре Нађа, после чијег пада је лишен професије, уклоњен из Академије наука и интерниран. Од 1957. до смрти 1971. повукао се из јавног живота. Остала дела: "Разарање ума", "Егзистенцијализам или марксизам", "Естетика", "Онтологија друштвеног бића", "Теорија романа". 1892 - Рођен је шкотски физичар и проналазач Роберт Вотсон Ват, проналазач радара. Ват је радар први пут јавно приказао 1935. и његов уређај омогућио је откривање и одређивање положаја помоћу радио таласа. 1904 - Умро је руски сликар Василиј Васиљевич Верешчагин, који је мајсторство највише исказао инспиришући се ратним мотивима. Сликарство је учио на Академији у Петрограду, а усавршавао у Паризу. Посебно су запажене његове монументалне композиције из Руско-турског рата 1877-1878, скице из војничког живота и реалистичне студије типова и пејзажа. 1906 - Рођен је ирски писац Семјуел Бекет, добитник Нобелове награде за књижевност 1969. који је 1953. драмом "Чекајући Годоа" отворио еру "драме апсурда". Био је заокупљен темом распадања грађанског друштва, дехуманизујућом сликом човека и безнадежном ситуацијом необичних бића на крају света и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције. Живео је у Француској и писао на француском, сматрајући да се на страном језику може писати без стила, што је био његов идеал. Остала дела: роман "Марфи", трилогија "Молоа", "Малоне умире", "Неименљиви", драме "Крај игре", "Последња трака", "Игре без речи", "Срећни дани", "Игра", "Не ја". 1919 - Британске трупе масакрирале су у Амрицару најмање 379 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1922 - Рођен је танзанијски државник Џулијус Камбараге Њерере, истакнути лидер Покрета несврстаних, први председник Тангањике, затим Танзаније (настале спајањем Тангањике и Занзибара) од 1962. до 1985. када се повукао са власти, што је јединствен пример у Африци. Студирао је историју, политичке науке и право у Единбургу. Један је од оснивача Организације Афричког Јединства 1963. а три године по окончању борбе за независност од Велике Британије 1964. био је кључна фигура приликом уједињења са острвом Занзибар, и настанка Танзаније. Његова "Аруша декларација" из 1967. означила је социјализам и економску самодовољност за основне циљеве. Постигао је знатне успехе у образовању и здравству. Наредио је 1979. војну интервенцију у суседној Уганди када је оборен Иди Амин. Препустио је 1985. положај Али Хасану Мвињију, после чега је имао истакнуту саветничку улогу. Преводио је Шекспира на свахили: "Јулије Цезар", "Млетачки трговац". 1922 - Рођен је енглески писац Џон Брејн, који је у енглеску књижевност увео тип амбициозног младог опортунисте пролетерског порекла, спремног на све ради постизања успеха и материјалне добити. Дела: романи "Пут у високо друштво", "Место у високом друштву", "Љубоморни Бог", "Игра плакања", "Остани са мном до јутра", "Побожни заступник", студија "Писање романа". 1930 - Рођен је владика Сава (Светозар) Вуковић, академик, епископ Српске православне цркве, професор Теолошког факултета у Београду. Предавао је Литургику са историјом уметности. Био је епископ моравички, источноамерички и канадски и од 1977. шумадијски. Администрирао је епархијама: жичком, банатском, бачком, темишварском... Докторирао је темом "Типик архиепископа Никодима" 1961. Красила га је ретка интелектуална снага и ерудиција. Покренуо је, обновио и уређивао више гласила Српске цркве: "Каленић", "Православље", "Гласник", "Стаза православља", "Банатски весник", "Беседа", "Календар српске патријаршије". Изградио је и обновио више цркава и манастира, амбуланти, домова за децу, оснивач је више добротворних фондова. Главна дела: "Историја српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941", "Српски јерарси", "Гробна места српских архијереја". 1941 - У Другом светском рату мађарске окупационе трупе почеле су терор у Бачкој и за неколико дана убијено је око 3.000 цивила, Срба и Јевреја. 1945 - Трупе совјетског маршала Фјодора Толбухина сломиле су у Другом светском рату немачки отпор у Бечу. Пад "друге престонице" Трећег рајха омогућио је опкољавање немачких снага у Берлину, који је пао три седмице доцније. 1945 - Тешким запаљивим бомбама америчко ваздухопловство је у Другом светском рату уништило велики део Токија. 1961 - Генерална скупштина УН осудила је политику апартхејда у Јужној Африци. 1963 - Рођен је руски велемајстор јеврејског порекла Хари Вајнштајн, познат као Гари Каспаров, који је 1985. у 23. години постао првак света, најмлађи у историји шаха. Титулу је преотео земљаку Анатолију Карпову, победом у мечу резултатом 13:11. Томе је претходио меч започет у септембру 1984, у којем је Карпов водио с 5:3, уз 40 ремија, али је Светска шаховска федерација 15. фебруара 1985. прекинула меч игран до шесте добијене партије, прекршивши правила, због "исцрпљености играча". 1964 - Амерички глумац афроамеричког порекла Сидни Поатје добио је Оскара за главну улогу у филму "Пољски љиљани", као први црнац који је освојио ту награду. 1966 - Председник Ирака Абдул Салам Ариф погинуо је приликом пада хеликоптера. 1975 - Припадник хришћанске милиције убио је у аутобусу у предграђу Бејрута 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 1976 - У експлозији у фабрици муниције у Финској погинуло је 45 људи. 1979 - Два дана после уласка у Кампалу, армије Танзаније и снага опозиције и пада диктатора Идија Амина Даде, формирана је привремена влада Уганде. Амин је 1971. оборио председника Милтона Оботеа и током владавине ликвидирао је око пола милиона сународника. У октобру 1978. напао је Танзанију, али је био поражен. 1990 - У узалудном покушају да спречи отцепљење Литваније, председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов запретио је тој балтичкој републици економским ембаргом уколико за два дана не повуче Декларацију о независности. 1992 - Муслиманске паравојне снаге под контролом Алије Изетбеговића демолирале су и опљачкале дописништво Танјуга у Сарајеву. Седам наоружаних људи разбило је центар везе и пресекло пријем вести из земље и света новинским кућама у БиХ и украло два телефакса, два телепринтера, телефонске и радио апарате и телевизор. Осталу опрему су уништили, а дежурног новинара опљачкали, узевши му и пасош. 1993 - Почело је суђење дванаесторици бивших совјетских функционера и официра, оптужених за заверу 1991. ради обарања Горбачова. 1994 - Исламски терориста-самоубица убио је у аутобусу у израелском граду Хадера - шест људи. 1999 - У нападу авијације НАТО тешко је оштећена земаљска сателитска станица "Југославија" у селу Прилике код Ивањице, на Копаонику је са 11 пројектила до темеља срушен хотел "Бачиште" и уништено је више мостова, укључујући мост у Биљановцу код Краљева, мост у Дедини код Крушевца и мост на реци Косаници на путу Ниш-Приштина. 2002 - Преминуо је Влајко Стојиљковић, бивши министар унутрашњих послова Србије, два дана пошто је себи пуцао у главу на улазу у зграду Дома Скупштине Србије (тада Савезна Скупштина), непосредно пошто је и Веће грађана усвојило Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Тај суд је током НАТО агресије у мају 1999. оптужио Стојиљковића. 2015 - Умро је Гинтер Грас, немачки књижевник, нобеловац. Грас, најпознатији по роману "Лимени добош", рођен је у Гдањску, на Балтику 1927. године, и већина његових дела за тематику има простор и прилике у том граду. Иако декларисани социјалдемократа, испоставило се да је извесно време током Другог светског рата био припадник нацистичких СС јединица.
|