Na današnji dan 1918. podgorička skupština proglasila prisajedinjenje Crne Gore Kraljevini Srbiji; Umrli Laza Kostić (1910) i Milan Kujundžić Aberdar (1893); 1942. osnovan AVNOJ

 NOVI SAD - Na današnji dan 1910. godine umro je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira - bio je poliglota i erudita. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac", rasprave "Kritički uvod u opštu filozofiju", "O Jovanu Jovanoviću Zmaju , njegovu pevanju, mišljenju i pisanju", "Osnova lepote u svetu".

1504- Umrla je IsabelaIKatolička, kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom 1479. za FerdinandaIIod Aragona udaren je temelj buduće španske države. Njihov izraziti katolicizam ogledao se uspostavom španske inkvizicije 1478. (utemeljena u vreme pape GrguraIXu prvoj poloviniXIIIv.) kao i proterivanjem svih inovernika, Jevreja i muslimana. Konačno su proterali Arape iz Španije (Granade) 1492. Iste godine opremljena je, od strane dvora, ekspedicija Kristifora Kolumba, koja je otkrila Ameriku. Godine 1503. Španija je, pod njenom vladom, pripojila i Napuljsku kraljevinu.

1516- Umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

1648- Papa InoćentijeXosudio je Vestfalski mir kojim je mesec dana ranije okončan Tridesetogodišnji rat.

1703- U dvodnevnoj "Velikoj oluji" u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 osoba.

1744- Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najveći majstor izrade klasičnih violina. Njegove radove posebno je popularisao Nikolo Paganini. Ukupno, Gvarneri je izradio oko 200 violina.

1855- Umro je poljski pisac Adam Mickijevič, najveći poljski romantičar, čija dela odlikuje izuzetno bogat i slikovit jezik. Umro je u Turskoj gde je došao u vreme Krimskog rata u nameri da formira poljske jedinice za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju "Pan Tadeuš", najvećem delu poljskog romantizma, opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela: zbirke pesama "Balade i romanse", "Krimski soneti", epovi "Gražina", "Konrad Valenrod", drama "Zdušnice", politička brošura "Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog", ciklus predavanja "Slovenske književnosti".

1857- U Melburnu je otvoreno zasedanje prvog australijskog parlamenta.

1893- Umro je srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila "Mlada Srbadija". Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas urađeno na lođici", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".

1909- Rođen je francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko, član Francuske akademije, čije su tzv. antidrame preobrazile teatar 20. veka. Njegova dela - svojevrsna antidramaturgija prožeta satiričnim duhom, bave se apsurdnošću mnogih "vrednosti" savremenog sveta. Dela: drame "Ćelava pevačica", "Žak ili pokornost", "Lekcija", "Stolice", "Žrtve dužnosti", "Pastirov kameleon ili Pariska improvizacija", "Makbet", "Novi stanar", "Nosorog", "Ubica bez plate", "Kralj umire", "Leteći pešak", "Spavaćica", "Igra pokolja", "Žeđ i glad", "Kuga", "Čovek s koferima", "Crno i belo", radio drama "Salon automobila", roman "Usamljenik".

1914- Eksploziju na britanskom ratnom brodu "Bulvork" u Prvom svetskom ratu, u trenutku kad je u njega ukrcavana municija, preživelo je samo 12 od 750 članova posade.

1918- Podgorička skupština je proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Dotadašnji vladar Nikola Petrović svrgnut je s prestola, pošto je 1916. potpisao kapitulaciju. Petrovići su ipak sve vreme postojanja Kraljevine SHS/Jugoslavije uživali državne apanaže. Deo njegovih pristalica opredelio se potom za saradnju s hrvatskim ustašama.

1922- Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter.

1939- Napadom sovjetske armije počeo je Sovjetsko-finski rat. U oktobru 1939. Sovjetski Savez je postavio snažne garnizone u Litvaniji, Letoniji i Estoniji i od Finske zatražio deo teritorije zbog obezbeđenja Lenjingrada (Sankt Peterburg) i zaštitu murmanske pruge. Pošto je to vlada u Helsinkiju odbila, sovjetska armija je prodrla u Finsku. Posle proboja fronta 12. marta 1940. potpisan je mir kojim je Sovjetski Savez dobio tražene oblasti.

1942- U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije i 54 delegata izabrala su Izvršni odbor AVNOJ-a s dr Ivanom Ribarom na čelu. Bila je to neka vrsta vlade na oslobođenim teritorijama do Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. koje je izabralo Nacionalni komitet.

1949- Indija je prihvatila ustav kojim je ta zemlja ustrojena kao federalna republika u okviru britanskog Komonvelta.

1952- Umro je švedski istraživač i putopisac Sven Anders Hedin, koji je predvodio ekspedicije u Tarimskoj kotlini, Sinkjangu, na Tibetu, u Mongoliji i u području Himalaja. Dela: "Kroz azijske pustinje", "U srcu Azije", "Južni Tibet", "Transhimalaji", "Kopnom u Indiju", "Na velikoj plovidbi", "Od pola do pola".

1965- Francuska je lansirala svoj prvi veštački satelit.

1967- U poplavama u centralnom Portugalu poginulo je najmanje 250 osoba.

1968- Umro je nemački pisac Arnold Cvajg, čija su dela - na osnovu iskustva stečenog u Prvom svetskom ratu - prožeta antimilitarizmom, gorkom ironijom i kritičkom analizom društvenih odnosa. Dela: romani "Slučaj narednika Griše", "Mlada žena godine 1914.", "Verdensko vaspitanje", lirska proza "Novele o Klaudiji".

1970- Jedan bolivijski slikar, obučen kao sveštenik, pokušao je u glavnom gradu Filipina Manili da ubije papu PavlaVI,ali nije uspeo.

1978- Muslimanski verski lideri i političari koji su nastojali da obore šaha Rezu Pahlavija proglasili su generalni štrajk kojim je Iran paralizovan.

1979- Pad pakistanskog "Boinga 707" u Saudijskoj Arabiji nije preživeo niko od 156 putnika i članova posade.

1986- Iranska raketa koja je pala u irački glavni grad Bagdad ubila je 48 civila.

1987- Tajfun je usmrtio 270 Filipinaca i razorio oko 14.000 kuća.

1990- Savet bezbednosti UN odobrio je mirovni plan za Kambodžu.

1993- Prvi generalni štrajk u Belgiji posle pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.

1998- U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio "duboko kajanje" zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.

2000- Republikanac DŽordž Buš Mlađi proglašen je pobednikom u Floridi, više od 20 dana posle predsedničkih izbora u SAD i mučnog natezanja koje je usledilo, pošto je prebrojavanje glasova u toj američkoj državi prekinuto na osnovu sudske odluke. Elektorski glasovi sa Floride (njih 25) presudno su uticali da kandidat republikanske stranke Buš bude proglašen predsednikom SAD.

2005- Umro je srpski arhitekta Ivan Antić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela: Muzej savremene umetnosti (Beograd), kompleks sportskog centra "25. maj" (Beograd), Dom pionira sa zgradom RTV Beograd, Dom sportova "Pinki" (Zemun), kompleks zgrada "Jugopetrola" i hotela "Hajat" (Beograd), Republički SUP u Kneza Miloša (Beograd), Spomen muzej u Kragujevcu - Šumarice, hotel "Breza" (Vrnjačka Banja), hotel "Narvik" (Kikinda).

2006- Švajcarci su na referendumu odlučili da pruže ekonomsku pomoć najnovijim članicama Evropske unije u visini od milijarde franaka (620 miliona evra), čime je nastavljena bliska saradnja ove zemlje sa EU. Većina građana s pravom glasa u 26 švajcarskih kantona podržala je taj predlog, a najveću podršku dobio je u gradovima na francuskom govornom području.

2008- Stanovnici Grenlanda izjasnili su se, na referendumu, za veći stepen autonomije. Ova odluka ocenjena je kao korak ka verovatnoj nezavisnosti tog ostrva od Danske. Za ovakvu odluku glasalo je 75 odsto izašlih na referendum. Grenland od 1979. uživa autonomiju, a novom odlukom stepen autonomije je znatno podignut.

2008- Savet bezbednosti UN podržao je izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a i raspoređivanju statusno neutralnog Euleksa, na osnovu sporazuma sa Beogradom.

2008 -U Mumbaju, u Indiji, dogodila se serija terorističkih napada na više lokacija. Napadači, njih 25, naoružani automatskim oružjem, najpre su počeli da pucaju na posetioce popularnog kafea u centru Mumbaja, poznatom kao sastajalište stranaca a potom su upali u dva najluksuznija hotela u gradu "Tadž Mahal" i "Oberol" i deo gostiju su zadržali kao taoce. U napadu je poginulo najmanje 195 osoba, a povređeno više od 327.

2012- Preminuo je DŽozef Marej, hirurg koji je izveo prvu uspešnu transplantaciju bubrega i kasnije dobio Nobelovu nagradu za svoj rad. Marej i njegov tim uspešno su 1954. presadili bubreg koji su uzeli od jednog blizanca i dali ga drugom, otvorivši tako novo polje u medicini. Marej je medicinsku karijeru počeo 1940-ih posle diplomiranja na Harvardu a nakon rada s ranjenicima u Drugom svetskom ratu zainteresovao se za tansplantacije.

2013- Psaltir objavljen 1640. poznat kao Bej knjiga psalama, prodat je na Sotbijevoj aukciji, na Menhetnu, za 14,2 miliona dolara, postavši tako aukcijski rekord za štampanu knjigu. Za Bej psaltir se veruje da je prva knjiga odštampana na teritoriji današnjih SAD. Knjigu su u Kembridžu, Masačusets, štampale puritanske vođe Masačusets Bej kolonije 1640. godine. Aukcijski rekord za knjigu drži Da Vinčijev Kodeks, njegova lična beležnica, prodata na Kristijevoj aukciji 1994. za 30,8 miliona dolara.

(Tanjug)