Na današnji dan 1917. umro vojvoda Radomir Putnik; 1395. u sklopu turskih vazalnih jedinica, u Bici na Rovinama poginuo Kraljević Marko; 2007. okončan raskol između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori

 NOVI SAD - Na današnji dan 1917. godine umro je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota, prilikom oslobađanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu načelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi.Saveznici su ga prethodno onemogućili da preventivnim udarom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku na lečenje, gde je umro.

Danas je sreda, 17. maj, 137. dan 2023. Do kraja godine ima 228 dana.

1395 - u Bici na Rovinama poginuo je Kraljević Marko, u sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali ga je epska poezija idealizovala kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i kao zaštitnika nejakih.

1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno je poznat po likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celokupno delo prožeto je melanholijom i lirskim raspoloženjem. Dela: "Poklonjenje kraljeva", "Proleće", "Rođenje Venere", ilustracije za "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija.

1749 - Rođen je engleski lekar Edvard DŽener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

1809 - Francuski car Napoleon I izdao je dekret kojim je pripojio papsku državu.

1838 - Umro je francuski političar Taljeran (Šarl Moris de Taljeran Perigor), čovek čije je ime postalo sinonim za beskrupuloznost. Prvobitno, bio je sveštenik. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine, koja je zasedala od 1789. do 1791, izdejstvovao je da skupština sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je vremenom umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predviđajući slom Bonapartizma, izdao je cara i stupio je u kontakt s ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije Burbona bio je 1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834.

1866 - Umro je francuski kompozitor Erik Sati, protivnik impresionizma i pobornik specifičnog uprošćenog muzičkog izraza. Posebno je gajio humor i grotesku. Dela: balet "Priroda", klavirske kompozicije "Hladni komadi", "Osušeni embrioni", "Tri komada u obliku kruške".

1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha (cara) Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva. Vladao je do smrti 1989, uspostavivši teokratsku autokratiju. Propagirao je izvoz islamske revolucije, što je dovelo do podrške pojedinim islamskim terorističkim grupacijama širom sveta.

1911 - Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Morin O'Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke DŽejn u seriji filmova s DŽonijem Vajsmilerom. Filmovi: "Tarzan i njegova drugarica", "Tarzan i njegov sin", "Tarzanova najveća avantura", "Tarzan u Njujorku", "Visoki čovek", "Dejvid Koperfild", "Ana Karenjina", "Braća Marks na trkama", "Kardinal Rišelje", "Ponos i predrasude".

1935 - Umro je francuski kompozitor Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, koji se inspirisao klasičnom tradicijom, obogativši je uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska poema "Peri".

1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala glavni grad Belgije Brisel.

1946 - Zbog saradnje s nemačkim nacistima, predsednik vlade Rumunije u Drugom svetskom ratu Mitri Antonesku osuđen je na smrt.

1954 - Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1957 - Egipat je zabranio izraelskim trgovačkim brodovima prolaz kroz Suecki kanal.

1965 - Između SAD i Velike Britanije obavljen je prvi transatlantski TV prenos programa u boji. Američki komercijalni telekomunikacioni satelit "Erli brd" prenosio je emisiju američke TV mrežeNBC"Novi pogled na staru Englesku".

1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina poginule su 32 osobe.

1987 - Irački ratni avion"F-Imiraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom, usmrtivši 37 i ranivši 62 mornara.

1991 - Ruska federacija nezavisnih sindikata odbacila je odluku sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova o zabrani štrajkova.

1994 - U Malaviju su održani prvi višepartijski izbori, na kojima je vlast izgubio predsednik Kamuzu Banda koji je tri decenije diktatorski upravljao tom afričkom državom.

1995 - Pobednik predsedničkih izbora u Francuskoj Žak Širak preuzeo je dužnost šefa države, obećavši da će uliti nov elan naciji razdiranoj nejednakošću i nezaposlenošću.

1997 - U Kinšasu, glavni grad Zaira (sada Kongo), ušle su pobunjeničke snage, čiji je vođa Loran Kabila preuzeo vlast kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika Mobutua. Kabila je objavio da je ime zemlje Zair promenjeno u Demokratska Republika Kongo.

1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što je označilo novi podstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.

2004 - Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta, šiitski vođa Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen je u samoubilačkom napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam ljudi.

2007 - Vlada Dubaija nagradila je sa 50.000 dirhama (13.600 dolara) 63-ogodišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

2007 - Ronaldu Dagetu (43), koji je od 1982. šest puta proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork je izrekao kaznu doživotne robije zbog "smrtonosnog nepoštovanja okoline".

2007 - Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori (Zagranične) okončan je višedecenijski raskol Ruske pravoslavne crkve. Milioni Rusa su tokom i posle građanskog rata (1917 - 1924.) napustili Rusiju, zbog neslaganja s novim poretkom. U Konstantinopolju su 1920. izbegli ruski arhijereji, oformili Visoku crkvenu upravu u dijaspori. Na čelu te grupacije, kao najstariji jerarh, nalazio se mitropolit kijevski i galički Antonije (Hrapovicki). Središte zagranične ruske crkve nalazilo se od 1921. u Srbiji (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) u Sremskim Karlovcima (zbog toga je često nazivana i "karlovačka"). U Karlovcima je održan i Prvi ruski crkveni sabor u dijaspori. Zbog podrške obnovi monarhije u Rusiji pod Romanovima odnos sa patrijaršijom u Moskvi bio je nepomirljiv. Mitropolit Antonije je do smrti živeo u Srbiji, umro je avgusta 1936. i sahranjen je u kripti Iverske kapele u Beogradu. I posle ujedinjenja Ruska crkva u dijaspori zadržava administrativnu autonomiju, ali je uspostavljeno duhovno, evharistisko i mistično jedinstvo.

2009 - Objavljeni su rezultati skupštinskih izbora u Kuvajtu na osnovu kojih je obelodanjeno da se, prvi put u istoriji te zemlje, među 50 poslanika nalaze i četiri žene. Ženama u Kuvajtu je 2005. godine dato pravo da glasaju i da budu birane.

2009 - Umro je Mario Benedeti, urugvajski književnik i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je "Pokret 26. mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela vlast u Urugvaju.

(Tanjug)