На данашњи дан 1855. рођен војвода српске војске Живојин Мишић; 1814. рођен амерички проналазач Семјуел Колт; 1834. рођен француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега

На данашњи дан 1855 рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата.

Данас је петак, 19. јул 2024.

1427 - Умро је српски владар и писац Стефан Лазаревић, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402. потом деспот, син кнеза Лазара Хребељановића. У прво време владао је очевим земљама уз помоћ мајке кнегиње Милице и до 1402. признавао је власт турског султана Бајазита I, на чијој се страни борио у биткама на Ровинама 1395. код Никопоља 1396. и код Ангоре 1402. Султан му је поклонио област Вука Бранковића са Приштином и Пећи. После пораза Бајазита код Ангоре од стране Тамерлана, осамосталио се и приближио Угарској од које је 1403. добио Мачву и Београд који је прогласио престоницом а 1421. наследио је Зету. Године 1412. објавио је Рударски законик, важан правни споменик који садржи и статут града Ново Брдо (најзначајнији рудник средњовекове Србије). Подигао је манастир Манасију, окупљао учене људе и литерате, независно од порекла, попут Константина Филозофа. Подстицао је преписе и преводе књига, и сам се бавио књижевношћу - написао је посланицу "Слово љубве", дело непревазиђене књижевне вредности. Са грчког је превео "(Повест) О будућим временима", написао је "Надгробно ридање над кнезом Лазаром", и "Натпис на косовском стубу". Српска православна црква га је прогласила за светитеља.

1545 - Брод "Мери Роуз", понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт, одвукавши у смрт више од 700 људи.

1814 - Рођен је амерички проналазач Семјуел Колт, према чијем је презимену назван револвер који је конструисао.

1834 - Рођен је француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега, виртуозни цртач, сликар којег је највише занимала живост и разноврсност покрета. У почетку реалиста, касније се приближио импресионизму. У уљаној техници израдио је више сјајних портрета, нарочито у младости, касније се више служио пастелом. У зрелом добу радио је готово искључиво фигуре (циклуси "Балерина", "Купачица", "Праља") а поткрај живота и ситне фигуре у воску и глини.

1855 - Рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата.Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: "Моје успомене".

1870 - Одговарајући на увредљиву депешу канцелара Ота фон Бизмарка, који је прижељкивао рат у жељи да сломи превласт Француске у Европи и убрза уједињење Немачке под вођством Пруске, француски цар Наполеон III је Пруској објавио рат. Пораз Француске у овом рату означиће крај такозваног Другог царства и окончање бонапартистичких традиција.

1883 - На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског писца Бранка Радичевића, 30 година после његове смрти у Бечу. Био је то повод за велику националну манифестацију Срба са територије тадашње Аустро-Угарске монархије.

1893 - Рођен је руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма, који је утицао на бројне руске и европске песнике. Дела: збирке песама и поема "Ја!", "Владимир Мајаковски", "Облак у панталонама", "Рат и свет", "Човек", "Све што је написао Владимир Мајаковски", "150.000.000", "Мајаковски се смешка", "Мајаковски се смеје", "Мајаковски се руга", "Песме о револуцији", "О томе", "Владимир Иљич Лењин", "Добро!", драме "Стеница", "Хладан туш".

1900 - Отворен је париски метро.

1937 - У Београду су одржане велике демонстрације поводом подношења Скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. У догађају названом касније "Крвава литија", жандармерија је спречила манифестације свештенства и мање групе верника Српске православне цркве. Конкордат који је 1935. склопила влада Милана Стојадиновића није ратификован због притиска јавног мњења. Први такав уговор познат као "Вормски конкордат" склопили су 1122. папа Каликст II и цар "Светог Римског Царства" Хенрих V. Краљевина Србија је потписала Конкордат са Ватиканом 1914. Под тим термином подразумевају се правни споразуми појединих држава са Римском столицом, којима се регулише статус Католичке цркве и њених верника.

1956 - Лидери Југославије, Индије и Египта Јосип Броз, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали су тзв. Брионску декларацију којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаности.

1996 - Председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.

2010 - Умро је Дејвид Ворен, аустралијски изумитељ, проналазач "црне кутије". Ворен је почео да ради на таквом уређају 1953. након учешћа у истрази несреће једног авиона. Реч је о направи за снимање података о лету авиона као и разговора у пилотској кабини. Прототип који се појавио 1956. аустралијска Управа за цивилно ваздухопловство одбацила је као безвредан. "Црна кутија" је данас обавезан, саставни део свих авиона.

2019 - Рамуш Харадинај, челник владе привремених институција у Приштини, поднео је неопозиву оставку. Као разлог оставке навео је позив Специјалног суда, који га је одредио као осумњиченог за злочине.

(РТВ)